0
Ljubiša Bogdanović iz Velike Ivanče kod Mladenovca izvršio je jedan od najvećih masakra u Srbiji, 9. aprila 2013. godine, kada je iz pištolja "CZ 88" ubio sina, majku, i još 11 osoba. Najmlađa žrtva je bio dečak David (2), a na današnji dan navršava se 11 godina od zločina koji je zavio Srbiju u crno.
Tog 9. aprila 2013. godina Ljubiša Bogdanović iz Velike Ivanče kod Mladenovca započeo je krvavi pir u svojoj kući. On je tada iz pištolja prvo pucao na svoje ukućane. Prvo je ubio svog sina Branka, a potom majku Dobrilu. Tom prilikom je pucao i na svoju suprugu Javorku, ali je žena imala sreće da preživi masakr i da se oporavi. Iz svog doma uputio se u kuće komšija i rođaka, gde je ubio još 11 osoba.
Pročitajte još:
Nakon zločina u svom domu, Ljubiša je upao u kuću porodice Stekić i u njoj zatekao snajku Draganu i njenu svekrvu Danicu. Upucao ih je obe, a nesrećnim ženama nije bilo spasa. Odatle se uputio dalje ka ostalim kućama, pucavši na sve koje je ugledao. Kuća Despotović izgubila je u trenutku pet članova porodice. Domaćina Mikaila i Milenu, njihovog unuka Gorana sa suprugom Jovanom.
Brutalnost o kojoj se govori u ovom slučaju oslikava se u tome što je Bogdanović, pored četvoro odraslih ubio i dete Gorana i Jovane, malog Davida koji je u tom trenutku imao svega dve godine. Postojale su dve verzije ovog ubistva, prema prvoj – ubio je dete u majčinom naručju koja je pokušala da ga zaštiti, dok je prema drugoj verziji ubica prišao i hladnokrvno pucao u dete dok je bilo u krevecu.
Još dve porodice ostale su bez svojih najmilijih tog kobnog dana. U porodici Mijailović, Bogdaović je ubio bračni par Velju i Olgu, a potom upao u kuću porodice Ješić gde je bez trunke oklevanja pucao u majku i sina, koji su se tu zatekli, Ljubinu i Miloša. Nakon što je 13 ljudi usmrtio iz pištolja Bogdanović se zaustavio i pucao sebi u bradu. Pucanj je preživeo i zbrinut je u Urgentnom centru u Beogradu, ali je dva dana kasnije preminuo je od posledica povreda.
Supruga monstruma Javorka imala je sreću da preživi napad, ona se u potpunosti fizički oporavila i posle određenog vremena se vratila na imanje odakle je Ljubiša krenuo u krvavi pir. Ona se tada povukla od javnosti, a sa svojim komšijama više nije imala nikakav kontakt. Kuće u kojima su ubijeni ljudi ostale su puste, niko nije imao snage da se vrati nakon svega što se izdešavalo.
Pravi motiv ovog zločina ostao je nerazjašnjen. Prema rečima meštana, Ljubiša je imao psihičkih problema, ali i određena lična nezadovoljstva, preneli su tada mediji. Navodno, ubica je bio nezadovoljan što mu se sin nije ostvario kao porodičan čovek, te je bio ljubomoran na ostale meštane.
Kako je tada dospela u javnost informacija, Bogdanović pre masovnog ubistva nije imao policijski dosije, niti je bio konfliktna ličnost, kao jedinu stvar sa kojom su mogli povezati zločine jeste njegovo učestvovanje u ratu. Posebno zbunjujuća informacija jeste što ni dan danas meštani ne znaju šta se dogodilo Ljubiši.
Ljubiša je sahranjen u selu, ali dalje od svojih žrtava.
Na malenom grobnom mestu obeleženo je njegovo ime i slika.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
