Nakon što je saznao da je pet štamparija u Srbiji odbilo da štampa dnevni list "Nova" u vlasništvu kompanije United Media, Zrenjaninac Radoslav Marković ponudio je našoj kući na poklon svoj plac za izgradnju štamparije. Na ovaj, više nego velikodušan gest, Marković se, kako kaže, odlučio iz želje da pokaže ljudima da strah nikada ne bi smeo da ide ispred zdravog razuma.
„Ja nemam strah od govora i mislim da je u životu mnogo bitnije oslanjati se na zdrav razum, a ne na strah. Znate, kada govorite pred sto ljudi, a ne vidite ni prvi red, besmisleno je govoriti od strahu“, kaže Marković, aludirajući na činjenicu da je više od dvadeset godina slabovid i pati od hroničnih bolesti.
No, iako je skoro u potpunosti izgubio vid, čini se da Marković „vidi“ dalje i bolje od velikog broja onih koji nemaju nikakav fizički nedostatak. Kako kaže, odlukom da ponudi svoj plac za izgradnju štamparije pokazuje da uvek postoji i drugi način i da na svako „ne može“, dolazi po jedno „može“.
„Pratio sam šta vam se dešava, a potom i pročitao komentare gde vam sugerišu da se sami štampate. No, da biste to učinili, morate da imate štampariju. Imam plac u Aradcu koji meni ne koristi, ali može da koristi nekom drugom. I niko drugi ne može da utiče šta će da bude namom placu. Na njemu već postoji objekat, dakle i građevinska dozvola, pa na njemu može da nikne i štamparija”, kaže Marković.
Pomenuti plac od 18 ari se nalazi u selu Aradac nadomak Zrenjanina, a zapravo je u pitanju porodično nasleđe kog je Marković voljan da se odrekne bez nadoknade. Uprkos tome što i sam sa suprugom Barbarom živi skromno, uz velike zdravstvene poteškoće, ovaj Zrenjaninac ima potpun nesebičan, odmeren i ohrabrujući pogled na svet.
„Sve na ovom svetu ima svrhu: cvet da nas obraduje bojom i mirisom, drveće da proizvodi kiseonik, da daje plodove, životinje da uživamo u njihovom društvu. Samo sebičan čovek jednostavno ne služi ničemu”, pojašnjava Marković.
Kako kaže, nije siguran da li mediji uopšte mogu biti u potpunosti slobodni, ali uskraćivanje da oni postoje je, po njemu, neprihvatljiva.
„Mora postojati mogućnost postojanja medija. Meni je sasvim u redu da „Nova“ ima svoje novine. Kada je počelo neko ozbiljnije novinarstvo u Srbiji, dvadesetih godina prošlog veka, u Srbiji je bilo slobode i medija i veroispovesti. E, zatim, kako se vreme pomeralo, tako su se i mediji menjali. I u ono socijalističko vreme, koje sada svi kritikuju, bilo je suprotnih mišljenja i u medijima. Sad, čini se, nekako i Kim Džong Un ima više milosti“, kaže Marković, ističući da „živimo u postinformacionom dobu, koje podrazumeva da su i lažne vesti, zapravo vesti“.
No, to je i razlog više, smatra, da se stanje na medijskoj sceni promeni.
„Ja sam apolitičan čovek još od devedesetih, kada sam izgubio poverenje u političare. Međutim, svestan sam da je ovde neophodno promeniti svest ljudi, a za to je potrebna sloboda. U okviru zakona, ali sloboda“, kaže Marković, dodajući da „uprkos svom invaliditetu nikada nije imao problem da dođe do informacija, već samo problem ‘kako da ih probere’. Kako kaže, upravo u tom ‘probiranju’ i jeste svrha slobode medija i potreba za različitošću sadržaja.
„Kada nemate šta da birate, onda je to samo nametanje mišljenja. A kada imate samo jedno mišljenje, nema se između čega birati. Mi nikada nećemo znati i izvući celu istinu, pa makar gledali i pet medija, ali ćemo izvući deliće sa svih strana i sklopiti u celinu i doneti neki svoj stav. Sada imate da je naslov veliki, a u tekstu ništa što ga podržava. Vesti koje se pišu samo da bi privukle pažnju, nisu vesti“, smatra Marković.
Od novina „Nova“ bi, kako kaže, voleo da u novinarstvo vrati standard koji podrazumevaju profesionalno, stručno i raznovrsno izveštavanje.
„Želeo bih da u vašem listu čitam isti sadržaj kakav je bio u Politici osamdesetih. Tada ste imali i društvene teme, i svetsku i unutrašnu politiku, i ekonomiju i sportsku rubriku. A vi već imate novinarsku ekipu koja to može”, kaže Marković, napominjući da kvalitet sadržaja mora da zameni bombastične naslove iznad praznih tekstova.
Ovaj neverovatan čovek, koji svojim primerom pokazuje da i najveće društvene promene zapravo kreću sa mikro nivoa svakog pojedinca, za uzvrat od svih nas traži samo jedno: da budemo manje sebični.
„Postavio bih izazov svim lokalnim medijima. Zamolio bih ih da od svakog prodatog primerka na lokalu izdvoje po jedan dinar i doniraju ga Savezu slepih i slabovidih u njihovom gradu. Jedan dinar nema praktični nikakvu vrednost sam za sebe, ali bi puno učinio i unapredio kvalitet života osobama sa invaliditetom“, zaključio je Marković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare