Zrenjaninac nudi plac za izgradnju štamparije lista "Nova"

"Ja nemam strah od govora i mislim da je u životu mnogo bitnije oslanjati se na zdrav razum, a ne na strah. Znate, kada govorite pred sto ljudi, a ne vidite ni prvi red, besmisleno je govoriti od strahu", kaže Marković, aludirajući na činjenicu da je više od dvadeset godina slabovid i pati od hroničnih bolesti.No, iako je skoro u potpunosti izgubio vid, čini se da Marković "vidi" dalje i bolje od velikog broja onih koji nemaju nikakav fizički nedostatak. Kako kaže, odlukom da ponudi svoj plac za izgradnju štamparije pokazuje da uvek postoji i drugi način i da na svako "ne može", dolazi po jedno "može"."Pratio sam šta vam se dešava, a potom i pročitao komentare gde vam sugerišu da se sami štampate. No, da biste to učinili, morate da imate štampariju. Imam plac u Aradcu koji meni ne koristi, ali može da koristi nekom drugom. I niko drugi ne može da utiče šta će da bude namom placu. Na njemu već postoji objekat, dakle i građevinska dozvola, pa na njemu može da nikne i štamparija”, kaže Marković.Pomenuti plac od 18 ari se nalazi u selu Aradac nadomak Zrenjanina, a zapravo je u pitanju porodično nasleđe kog je Marković voljan da se odrekne bez nadoknade. Uprkos tome što i sam sa suprugom Barbarom živi skromno, uz velike zdravstvene poteškoće, ovaj Zrenjaninac ima potpun nesebičan, odmeren i ohrabrujući pogled na svet.

"Sve na ovom svetu ima svrhu: cvet da nas obraduje bojom i mirisom, drveće da proizvodi kiseonik, da daje plodove, životinje da uživamo u njihovom društvu. Samo sebičan čovek jednostavno ne služi ničemu”, pojašnjava Marković.Kako kaže, nije siguran da li mediji uopšte mogu biti u potpunosti slobodni, ali uskraćivanje da oni postoje je, po njemu, neprihvatljiva."Mora postojati mogućnost postojanja medija. Meni je sasvim u redu da "Nova" ima svoje novine. Kada je počelo neko ozbiljnije novinarstvo u Srbiji, dvadesetih godina prošlog veka, u Srbiji je bilo slobode i medija i veroispovesti. E, zatim, kako se vreme pomeralo, tako su se i mediji menjali. I u ono socijalističko vreme, koje sada svi kritikuju, bilo je suprotnih mišljenja i u medijima. Sad, čini se, nekako i Kim Džong Un ima više milosti", kaže Marković, ističući da "živimo u postinformacionom dobu, koje podrazumeva da su i lažne vesti, zapravo vesti".No, to je i razlog više, smatra, da se stanje na medijskoj sceni promeni.

"Ja sam apolitičan čovek još od devedesetih, kada sam izgubio poverenje u političare. Međutim, svestan sam da je ovde neophodno promeniti svest ljudi, a za to je potrebna sloboda. U okviru zakona, ali sloboda", kaže Marković, dodajući da "uprkos svom invaliditetu nikada nije imao problem da dođe do informacija, već samo problem 'kako da ih probere'. Kako kaže, upravo u tom 'probiranju' i jeste svrha slobode medija i potreba za različitošću sadržaja."Kada nemate šta da birate, onda je to samo nametanje mišljenja. A kada imate samo jedno mišljenje, nema se između čega birati. Mi nikada nećemo znati i izvući celu istinu, pa makar gledali i pet medija, ali ćemo izvući deliće sa svih strana i sklopiti u celinu i doneti neki svoj stav. Sada imate da je naslov veliki, a u tekstu ništa što ga podržava. Vesti koje se pišu samo da bi privukle pažnju, nisu vesti", smatra Marković.Od novina "Nova" bi, kako kaže, voleo da u novinarstvo vrati standard koji podrazumevaju profesionalno, stručno i raznovrsno izveštavanje."Želeo bih da u vašem listu čitam isti sadržaj kakav je bio u Politici osamdesetih. Tada ste imali i društvene teme, i svetsku i unutrašnu politiku, i ekonomiju i sportsku rubriku. A vi već imate novinarsku ekipu koja to može”, kaže Marković, napominjući da kvalitet sadržaja mora da zameni bombastične naslove iznad praznih tekstova.Ovaj neverovatan čovek, koji svojim primerom pokazuje da i najveće društvene promene zapravo kreću sa mikro nivoa svakog pojedinca, za uzvrat od svih nas traži samo jedno: da budemo manje sebični."Postavio bih izazov svim lokalnim medijima. Zamolio bih ih da od svakog prodatog primerka na lokalu izdvoje po jedan dinar i doniraju ga Savezu slepih i slabovidih u njihovom gradu. Jedan dinar nema praktični nikakvu vrednost sam za sebe, ali bi puno učinio i unapredio kvalitet života osobama sa invaliditetom", zaključio je Marković.https://youtu.be/adFFVfWTe-M