Zorica Vučković iz sela Drajinac nedaleko od Svrljiga ima samo 35 godina, a iza nje je čitav splet nesreća koje su joj se izdešavale. Pored toga što je još kao mala ostala bez majke, u detinjstvu joj je amputirana leva noga zbog infekcije posle povrede, a ubrzo joj je odstranjeno jedno plućno krilo jer je bilo zahvaćeno karcinomom. Pre deset godina umro joj je otac, a Zorica je ostala sama sa svojim psom Džekijem. Nažalost, "zaradila" je i dijabetes. Živi u nehumanim uslovima u trošnoj kući, s protezom i bez jednog plućnog krila.
Cela Srbija je pre nekoliko godina čula za mladu Zoricu Vučković, bolesnu devojku koja je, bez jednog plućnog krila i leve noge, ostavljena na milost ili nemilost surovom životu koji je primorana da živi.
Iako je od Opštine dobila novoizgrađenu kuću, zbog vlage koja se pojavila, a koja joj veoma smeta s obzirom na to da živi s jednim plućnim krilom, Zorica se vratila u svoju trošnu kuću staru osamdeset godina.
Nišlija Radovan Cvetanović javio se redakciji portala Nova.rs jer je nemoćnoj Zorici 22. avgusta rođendan, te se nada da će se do tog dana nešto promeniti na bolje. Zamolio je da uputimo apel svim humanim ljudima da pomognu Zoricu da jedan mlad život ne uvene.
„Šta da vam kažem, Zorica je jedna divna i mlada žena koja je potpuno sama. Nema nikog da se brine o njoj. Ona je bolesna, nema levu nogu, nema plućno krilo, dakle nije funkcionalna da se sama stara o sebi. Nažalost, svi su je zaboravili, i opština i Centar za socijalni rad, cela Srbija. Da postoji Ginisova knjiga rekorda nedaća i nevolja u životu, Zorica bi sigurno bila u prvih pet. A da je živ Hičkok da mu izda straćaru u kojoj živi za potrebe snimanja filma strave i užasa, sve probleme bi rešila od tog novca“, apeluje naš sagovornik.
Dodaje da Zorica prima svega 24.000 dinara socijalne pomoći, a da joj povremeno dobri ljudi doniraju garderobu, drva i hranu.
„Dobijala je i novac za ogrev, kupila je, jadna, i drva i garderobu. Sećam se da je tad dobila i zimnicu, pa nešto od odeće, čizme… Sveštenik joj je takođe doneo hranu i pomogao novčano“, kaže dalje Radovan.
Zorica je, kako nam priča Radovan, sa samo tri godine ostala bez majke. Od tada je sve krenulo nizbrdo.
„Kad je bila tinejdžerka, možda je imala 13-14 godina, ostala je bez noge. Povredila se u školskom dvorištu, povreda je bila potpuno bezazlena, pa je otac nije na vreme odveo doktoru. Onda se rana inficiala i lekari u Beogradu morali su hitno da joj odseku nogu da bi joj spasili život“.
Ubrzo je sačekala još jedna nesreća, priča Radovan.
„Samo tri godine kasnije morala je ponovo pod nož. Lekari su joj odstranili plućno krilo kad su otkrili da boluje od malignog tumora. Šta će, jadna devojka. Ostade i bez noge i bez plućnog krila. Do pre nekoliko godina o njoj je brinuo otac, ali kad je umro, tako bolesna prepuštena je sama sebi. Ima sestre, ali je više ne obilaze, kao ni rodbina. Srećom, Zorica ne odustaje od borbe, ona je tako pozitivna da se prosto pitam odakle joj toliko energije“, navodi on.
Prema njegovim rečima, Zorica se teško kreće iako ima protezu. Ne izlazi iz svog dvorišta i ni sa kim se ne druži.
„Zorica je imala težak život otkako se rodila. Radovala se novoj kući, ali ne sme da se preseli tamo zbog pluća, jer ima dosta vlage. Pomažem joj koliko mogu, sigurno već deset godina, otkad je ostala sama. Borim se da dobije neku pomoć, da joj se sredi ta kuća pa da može da se preseli. Ja nemam svoju porodicu, roditelji su mi umrli, tako da sam rešio da Zorici pomognem, jer sam čuo za njen težak život. Ona je diskriminisana i u selu, od rodbine, i od meštana. Pozovem sanitet da dođe da je vozi kad treba da ide u bolnicu na kontrolu, donesem joj namirnice jer ona ne može da se kreću previše“, objašnjava Radovan.
Naš sagovornik apeluje na sve koji mogu, a posebno na državu, da pomognu mladoj Zorici dok ne bude kasno. Prioritet je, naglašava, krov nad glavom.
„Ostavljena je od svih u straćari koja se urušava, a nikoga nema da joj pomogne. Pobedila je tumor, ali nema sredstava da se bori dalje. Svaka pomoć joj je dobrodošla. Prioritet je popravka zida koji samo što se ne sruši i zatrpa je na spavanju. Majstori kažu da im treba oko 2.000 evra minimalno za materijal za popravku, ali Zorica nema te pare“, kaže on.
Ako želite da pomognete Zorici, to možete uraditi uplatom na njen žiro račun:
BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA 200 122235602 67.
Pišite nam ako možete da pomognete Zorici, a ostavljamo i njen kontakt telefon: 0613194134.
BONUS VIDEO: Nakon velikog požara na Bežanijskoj kosi: 30 porodica na ulici i muk grada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare