Obeležavanje oslobođenja Beograda na mestu sećanja na žrtve Prvog svetskog rata, uz zvuke "Marša na Drinu", adekvatno je taman kao da se proboj Solunskog fronta obeležava uz zvuke Kozaračkog kola, pored nekog od spomenika Narodnooslobodilačke borbe (NOB), kaže za Nova.rs istoričarka Radina Vučetić komentarišući jučerašnji potez predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vučić je juče povodom Dana slobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu položio venac na spomenik Neznanom junaku, na Avali, napravljenom pre početka Drugog svetskog rata, uz intoniranje državne himne i zvuke pesme „Marš na Drinu“, koja je pisana u čast pobede srpske vojske na Ceru 1914. godine.
Vučić je tom prilikom u spomen knjigu upisao:
„Besmrtni oslobodioci, decenije koje prolaze ne umanjuju veličinu vašeg podviga. Zahvaljujući vašoj hrabrosti i velikoj žrtvi, Beograd danas živi kao slobodan grad u našoj samostalnoj i nezavisnoj Srbiji. On je grad u kojem ljudi vide svoju i budućnost svoje dece. Današnji Beograd i Srbija pokazuju da vaša žrtva nije bila uzaludna. Junaci, večna vam slava i hvala za slobodu“.
Vučetić kaže da polaganje venca na Spomenik Neznanom junaku na Avali, naročito uz zvuke „Marša na Drinu“ samo potvrđuje odlučnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nastavi da negira borbu protiv fašizma i ulogu partizanskog pokreta u oslobođenju Beograda.
„Ne samo spomenik koji je izabran, a koji je posvećen Neznanom junaku iz Prvog svetskog rata, nego i „Marš na Drinu“, uz tekst poruke u spomen-knjizi, ukazuju na to da se maksimalno vodilo računa da se izbegne bilo koje spominjanje Drugog svetskog rata, a naročito pobednika, odnosno onih koji su oslobodili Beograd“, tvrdi istoričarka.
Kako kaže, u pitanju je samo nastavak revizionističkog talasa koji ne da ne jenjava, nego prelazi u „pravi cunami brisanja istorije“ koja se odnosi na antifašističku borbu, ali i na Jugoslaviju.
„To se vidi u menjanju naziva ulica, a to se vidi i prilikom proslave jednog ovakvog datuma, na koji bismo svi morali a budemo ponosni“, primećuje vanredna profesorka na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Navodi da se, po svemu sudeći, predsednik Vučić seti šta se obeležava 20. oktobra, samo kad mu na to stigne podsećanje iz Rusije, i ako Putin dolazi u posetu.
Povezane vesti:
„Sigurna sam da je ove godine Putin došao, da bi i mesto i način obeležavanja ovog događaja bili drugačiji. Ovakvim obeležavanjem 20. oktobra, predsednik Vučić je u potpunosti pogazio ne samo žrtve onih koji su se borili za oslobođenje, nego i kompletnu antifašističku borbu“, kaže Vučetić, „što, imajući u vidu celu njegovu biografiju, uopšte ne treba da čudi“.
Kada je izbor mesta za polaganje venca na Dana oslobođenje Beograda, kaže da bi najadekvatniji izbor bio Groblje oslobodilaca Beograda.
„Treba, doduše, imati u vidu da je 20. oktobar obeležavan polaganjem venaca na Spomenik Neznanom junaku na Avali i 1952. i 1953. godine, ali da je za to tada postojao politički razlog – zbog sukoba sa SSSR-om nije više bilo poželjno obeležavati i sovejstke žrtve, zbog čega je on kasnije i uklonjen, a spomenik Groblje oslobodiocima Beograda je otvoreno 1954. godine“, podseća istoričarka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare