0
Oktobar je, u znak podrške ženama obolelim od raka dojke, ružičast i u Užicu. U ovom gradu, zahvaljujući Savetovalištu za žene obolele od raka dojke „Jefimija“, priča o ovoj bolesti nije tema koja se tiče samo obolelih žena, već čitave zajednice.
Predan rad na prevenciji i podršci obolelim ženama dao je rezultate koji pokazuju da Zlatiborski okrug beleži smanjenje mortaliteta u odnosu na centralni deo Srbije.
Proteklog vikenda Užičani su zajedno sa članicama „Jefimije“ učestvovali u kampanji „Daj pedalu raku“, koju ovo savetovalište, u gradu na Đetinji, organizuju devetu godinu za redom. Druženje, stručni i iskustveni razgovori o bolesti koja preti svakoj ženi, rekreacija, vožnja motorima, puštanje balona i zajednički ručak svih generacija, slika je koja motiviše zajedništvo i značaj međusobne podrške.
Ljiljana Karaić je dijagnozu raka dojke dobila 2013.godine ali na godišnjoj kontrili, posle jedanaest
godina, bolest se vratila. Odlučno se bori kao i prvi put a za Nova.rs kaže da svako okupljanje, u znak podrške ženama sa ovom dijagnozom, za nju ima veliki značaj. Smatra da takvih dana treba da bude znatno više.
„Sigurna sam da svako u ovom gradu ima nekog u svom okruženju, ili poznaje neku ženu koja ima rak dojke. Generalno mislim da zajednica ne vodi dovoljno računa o nama a ni mi, kao pacijenti, ne vodimo dovoljno računa o sebi. Sistemski preventiva treba da bude što veća i da se zdrave žene što češće kontrolišu. Sa ovom dijagnozom se može živeti ali ako se otkrije na vreme. Moja majka na žalost nije bila ta ali sam ja, zbog tog iskustva išla na redovne kontrole pa je karcinom otkriven na početku drugog stadijuma. Tada je podrška važna, saradnja sa lekarima ali i sa sobom i prihvatanje situacije kakva jeste i vera u život koji mora da ide dalje. Sada sam imala drugu operaciju, dobila nove terapije i nastavljam borbu“, kaže Ljiljana, koja i svoje dve ćerke savetuje da se redovno kontrolišu.
Pored redovnih medicinskih kontrola, Ljiljana redovno odlazi i u Savetovalištu za žene obolele od raka dojke „Jefimija“ koje već 25. godinu pruža psihološku podršku ženama koje se suočavaju sa dijagnozom raka, ne samo u Užicu već širom Zlatiborskog okruga. Aktivno rade i na prevenciji ove bolesti ali ako se ipak desi, tu su da pre svega iskustveno, stanu uz svaku ženu i budu podrška, leka vredna.
„Tu smo da obolele žene podržimo i osnažimo, jer to su sasvim druge okolnosti od onih u kojima se preventivno deluje. Kada se žena suoči sa dijagnozom, činimo sve da se sa njom što lakše nosi ali i da se oslobodi starih loših navika koje su uticale da se bolest dogodi. Naše savetovalište na naš grad i ceo Zlatiborski okrug, ima takav uticaj da od 2000.godine, u odnosu na centralnu Srbiju, imamo pad mortaliteta. To znači da ranije otkrivamo bolest ali i da naše žene lakše i bolje prođu kroz proces lečenja. Ono što je od suštinskog značaja jeste promena načina života, ne samo odnosa prema telu već i odnos prema samoj sebi na najbolji način. Predivno je to što su danas sa nama generacije od jedne do sedamdeset i neke godine. To pokazuje da smo svojim aktivnostima, uticajem i ugledom, prepoznati i prihvaćeni kod svih slojeva našeg društva. Samim tim raste i svest o preventivi i raku dojke u našoj sredini, što nas po tom pitanju svrstava u red naprednih sredina“, rekla je za naš portal Slavica.
Zajedno sa Slavicom, „Jefimiju“ je pre 24 godine osnovala i dr Maja Gulan koja se, kao hirurg za dojku, ovom dijagnozom bavi nepune tri decenije. U savetovalištu je na usluzi svakoj ženi kojoj je potrebna i stručna pomoć i podrška. Rano otkrivanje bolesti vidi kao najveću šansu za izlečenje ali ne potcenjuje ni druge faktore koji utiču na prognozu bolesti.
„Biologija tumora je u suštini ta koja daje odgovor na pitanje kakva će možda prognoza biti. Kažem
možda jer nekada i mali tumori mogu biti agresivni i dati metastaze, pre nego što se i otkriju. Postoje i tzv.izgoreli tumori koje organizam sam uništi ali pre nego što se to desi oni već daju metastaze, najčešće u regionalne linfne čvorove. Ali, tok bolesti ne zavisi ni od stadijuma bolesti ni od biologije tumora. Za ovih blizu 25 godina u Jefimiji, mi smo videli da dosta toga ima i u odnosu pacijenta prema bolesti. Najbolja iskustva imamo sa pacijentima koji bolest stave na svoje mesto, ne potcenjuju je i vraćaju se životu ali je i ne precenjuje, u smislu da joj se neprekidno vraćaju i strahuju. Takvi pacijenti prolaze mnogo bolje, čak i ako imaju lošije prognostičke faktore, u smislu biologije i stadijuma bolesti, od onih kojima su ti faktori bolji ali žive u neprekidnom strahu“, kaže za Nova.rs doktorka Gulan.
Kada se govori o strahu obolelih od bilo kog karcinoma, on je neizbežan i prirodan ali nije dobro da taj srah ne posustaje i potpuno parališe pacijenta, potvrđuju iskustva. Isto tako, sama informacija koja je o raku utemeljena, sa prvim saznanjima da je reč o neizlečivoj bolesti koja za većinu znači čekanje smrti, teško se potiskuje i menja uverenjem da je to dijagnoza sa kojom se može živeti. Činjenica da medicina sve više napreduje i nudi sve veći broj lekova dostupnih i u Srbiji, menja i faktičko stanje ali i svest o „C“ dijagnozi.
0
0
0
„Iz mog iskustva mogu da kažem da je medicina napravila ogroman pomak. Nekada smo pacijente lečili uglavnom hiruškom terapijom, eventualno hormonskom i hemio, što su bili skromni resursi. Način lečenja raka dojke, pogotovo poslednjih godina, se znatno promenio pre svega otkrivanjem hormonskih receptora na samoj ćeliji, u samim ćelijama su pronađeni geni koji na genetskom nivou stimulišu razvoj tumorske ćelije ili inhibiraju. Mi sada imamo lekove koji blokiraju greške na genima, što je moćna i individualna terapija. Zatim imamo i imuno terapiju koja osim što uništava tumorsku ćeliju citostatikom, koji nosi na sebi, stimuliše i samu odbranu organizma u okolini bolesne ćelije. Ti lekovi su namenjeni i drugim vrstama tumorskih ćelija, ne samo za rak dojke. Ono što je najvažnije jeste da Srbija te lekove obezbeđuje i da su oni pacijentima dostupni“, ističe dr Gulan.
Još dodaje da je važno što se o raku dojke dosta priča, pošto je on najčešći tumor kod žena i čini jednu četvrtinu svih tumora. Tako se podiže svest žena da se samopregledaju, da odlaze na redovne preglede.
Na skriningu i njegovom ustaljivanju još dosta treba da se radi, kako bi čekanja bila svedena na minimum ili u potpunosti eliminisana. Već devet godina kampanju „Daj pedalu raku“ podržavaju i užički bajkeri, koji na taj način ruše sve predrasude da je rak dojke ženaka stvar i da muškarci nemaju puno veze sa tim. Sve žene obolele od raka dojke kćeri su svojih očeva, majke sinova, sestre, supruge, tetke, bake, prijateljice…To su one žene koje će tim istim muškarcima prve pritrčati u pomoć, ako zatreba.
Žene „Jefimije“ bajkeri su dovezli do užičkog Velikog parka gde su zajedno pustili ružičaste balone u znak sećanja na sve one koje su izgubile bitku sa rakom i nisu mu „dale pedalu“.
Ovaj događaj je uvršten i u kalegdar proslave Dana Grada Užica, koji se potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa organizatorima, pre šest godina obavezao na pokroviteljstvo ove manifestacije.
Još jedan znak podrške su i ružičasta svetla na zdradi Skupštine grada, kao podsećanje ali i opomena da žene koje se bore za život, trebaju podršku čitave zajednice. Kampanja „Daj pedalu raku“ se realizuje u 30 gradova Srbije, Slovenije i Hrvatske.
***