Igrali smo tenis, sve je bilo uobičajeno. A onda mrak. Više se ničeg ne sećam. Probudio sam se u bolničkom krevetu kasnije tokom noći, s cevčicama po sebi, priča za Nova.rs Petar Jović (43) iz Niša, koji je u junu, dok je igrao tenis, preživeo infarkt. Zastrašujuća je činjenica da, prema podacima iz poslednje dve godine, u Srbiji čak 13 ljudi svakoga dana umre od infarkta kao posledice srčanih oboljenja, tačnije akutnog koronarnog sindroma (AKS), a većina i ne zna da boluje od misteriozne i surove aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASKVB), koja je vodeći uzrok ovako velike smrtnosti i nemoguće ju je otkriti bez lekarskog pregleda.
Pročitajte još:
Kao najteži oblik bolesti srca, AKS je jedan od najčešćih uzroka urgentnog prijema u bolnicu i iznenadne smrti. Misteriozo oboljenje ASKVB, je vodeći uzrok srčanih smrti, a od 13 ljudi koji svakoga dana preminu usled infarkta, ova bolest je krivac u skoro polovini slučajeva.
„Infarkt sam preživeo u junu ove godine, na teniskom terenu. Do tada nikad nisam bio kod lekara. Išao sam na preglede koji su obavezni, ali nikad nisam proveo noć u bolnici, niti imao ozbiljnu dijagnozu. Verovao sam da sam zdrav čovek. Bio sam sposoban da ceo dan trčim i jurim za obavezama. Radni dan je neretko trajao i po 15 sati. Takav ritam života nosio je sa sobom i mračnu stranu. Unosio sam uglavnom nezdravu i masnu hranu. Oduvek sam imao povišen LDL holesterol, ali nisam znao da pacijenti koji su duže vreme izloženi tim povišenim vrednostima, imaju veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti“, priča Petar, koji je otac troje dece.
Bio je kraj juna, a seća se da je bilo sparno i teško veče.
„Igrali smo tenis, sve je bilo uobičajeno. A onda mrak. Više se ničega ne sećam, probudio sam se u bolničkom krevetu kasnije tokom noći sa cevčicama po sebi. Posle mi je drug rekao da sam ‚pao k’o sveća‘, tek tako. Imao sam sreće da su me ljudi iz kluba brzo prebacili u bolnicu, a tamo su me preuzeli lekari, koji su mi spasili život. Ugrađen mi je stent“, kaže Petar.
On naglašava da radi sve što je u njegovoj moći da se infarkt ne ponovi.
„Doktori su me upozorili da u prvoj godini kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog infarkta ili drugih komplikacija kao što su moždani udar ili zapušenje stenta. Zato kontrolišem nivo LDL holesterola, cigarete sam izbacio, a na tenis planiram da se vratim posle novogodišnjih praznika“, uz osmeh napominje Petar.
Značajan broj novootkrivenih pacijenata sa ASKVB je svake godine sve veći, kažu lekari.
„Smrtnost od ove bolesti je i dalje u pojedinim zemljama, naročito u onim u razvoju, ubica broj jedan. Ne samo zbog toga što dolazi do razvoja kardiovaskularne bolesti, već i zbog faktora rizika, koji su među našim građanima sve učestaliji“, objašnjava dr Višeslav Popadić, specijalizant kardiologije u KBC „Bežanijska kosa“.
Ova bolest, tokom poslednjih godina u Srbiji, doživljava pravu „ekspanziju“, a razlog je, između ostalog, i pušenje, koje je toliko „popularno“, da je naša zemlja po broju pušača u prva tri mesta u Evropi.
„Zabrinjavajuć je podatak da smo, uz Bugarsku i Grčku, evropski prvaci po broju pušača. Bolest, koja ubija u sve većem broju, pospešuje pušenje, svakodnevno trovanje, a tako i slabljenje organizma. Ova bolest je surova, kreće polako i pod uticajem različitih stresora, loše ishrane, fizičke neaktivnosti, hiperlipidemije i slično. Javlja se oštećenje zidova krvnih sudova i različitim mehanizmima dolazi do razvoja aterosklerotskih plakova (naslaga). Oni u početku ne daju nikakve simptome, odnosno tegobe, sve dok ne dođe do određenog stadijuma bolesti, kada taj plak počne da pravi opstrukciju protoka krvi. Ne mora da dovede ni do potpunog začepljenja krvnog suda, bitno je da predstavlja opstrukciju u protoku krvi i tako dolazi do razvoja kliničke faze bolesti. Nekada to bude u vrlo mladoj životnoj dobi, čak u kasnim 30. ili 40. godinama, u zavisnosti od genetske predispozicije i faktora rizika, pa se rano može desiti srčani ili moždani udar“, naglašava dr Popadić.
Vodeći uzrok za nastanak ASKVB je povišen LDL holesterol, koji takođe ne daje nikakve simptome, pa i ne znamo da ga imamo dok ne bude prekasno, a dijagnostikuje se veoma jednostavno.
„Pacijent ništa ne oseća, a može da ima ekstremno visoku vrednost holesterola. I ne tako retko, ako ne postoji organizovani skrining praćenja i lečenja, događa se da se taj povišeni holesterol otkrije tek onda kada se doživi infarkt. Mladi ljudi doživljavaju infarkt, a svaki je mogao biti sprečen ili bar smanjen rizik, samo jednom prostom analizom – vađenjem krvi i merenjem nivoa holesterola“, upozorava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog na Klinici za endokrinologiju u UKC Srbije.
Međutim, postoji mnogo slučajeva kada je visok holesterol nasledan, pa se infarkt dešava kod ljudi starih samo 20 godina.
„To je stanje koje se nasleđuje i nije retko. Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, može se dogoditi da već u 40. godinama osobe dožive infarkt miokarda, a kod nekih teških oblika čak i oko 20. godine života. U lečenju povišenog nivoa holesterola koriste se statini, koji prekidaju sintezu holesterola i smanjuju ga. Postoje i dodatni lekovi koji su efikasni, a daju se u vidu injekcija jednom nedeljno ili jednom u šest meseci i održavaju nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim granicama“, objašnjava prof. dr Lalić.
U Srbiji poslednjih decenija kardiovaskularna oboljenja odnose najviše života, a tako predstavljaju veliko opterećenje ne samo za obolele i njihove porodice, već i za zdravstveni i ekonomski sistem, a sve samo zato što su građani neinformisani, pa ne odlaze na vreme kod lekara i prevencija nam je na nuli.
„Svi mislimo ‚neće baš mene‘, ali to je pogrešno. Infarkt dolazi iznenada i ne bira ni pol, ni uzrast, ni osobu, ni rasu, ni materijalno ili bilo koje drugo stanje. Pacijenti treba da slušaju svoje lekare, kardiologe, da vode uredan život, redovno idu na kontrole i piju propisane lekove. Kada bi svako za sebe i svoje bližnje, učinio taj mali napor, verujem da bismo mogli spasiti veliki broj života, da možemo prevenirati veliki broj infarkta i sprečiti fatalne ishode“, kaže Ivan Toljagić, predsednik Udruženja „Moja druga šansa“.
Podsetimo, kardiovaskularne bolesti su masovni ubica u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Od posledica ovih oboljenja umire više od 18 miliona, a procene su da će taj broj dostići skoro 24 miliona ljudi godišnje – do 2030. godine. Takođe, više od 300 miliona ljudi u svetu živi sa ASKVB, dok su još dve milijarde u opasnosti.
Kako dolazi do infarkta
Uprkos neospornim ozbiljnim posledicama koje ostavlja, o ASKVB se u javnosti malo govori i zna. Ovo oboljenje nastaje tako što dolazi do nakupljanja masnih naslaga (plakova) u arterijama. Za formiranje tih naslaga potrebno je vreme, pa je bolest često neprimetna ili sa vrlo blagim simptomima, sve dok plak neočekivano ne pukne i delimično ili potpuno začepi lumen krvnog suda, što lako može uzrokovati srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar