Mlada doktorka Aleksandra Gusak iz Moskve, u Srbiji je od maja ove godine i trenutno radi kao lekar u jednoj privatnoj ordinaciji u Beogradu. Srpski je savladala još 2014. godine, kao studentkinja na razmeni. Ona je sa nama podelila svoja iskustva, gde i kako Rusi uči srpski jezik i kako se u našoj zemlji snalazi zajednica novopridošlih ruskih državljana.
Aleksandra za naš portal otkriva, da se njeni sunarodnici, koji su, kao i ona, pobegli od rata, u Srbiji uglavnom međusobno druže, te da zbog jezičke barijere, sa ljudima pričaju na engleskom.
Ipak, navodi da se velika većina trudi da nauči srpski jezik, pa koriste sve dostupne kurseve i škole jezika za strance.
Aleksandrin srpki je prilično dobar, jer ga je naučila pre osam godina, kao studentkinja na razmeni, a za Nova.rs u šali kaže da je progovorila ‘‘južnjački‘‘, jer je medicinu učila na niškom fakultetu.
‘‘Većina Rusa koja je u Srbiji, jezik uči onlajn ili u grupama u Ruskom domu. Jedna moja drugarica iz Moskve, završila je srpski jezik na Moskovskom univerzitetu i pre šest godina je otvorila školu jezika u Beogradu, tako da mnogo ljudi kod nje uči jezik‘‘, priča nam dr Aleksandra kako njeni sunarodnici dolaze do znanja srpskog jezika.
Kaže i da uz svoj posao lekara, često radi i kao ‘‘prevodilac‘‘, kada je nekom njenom zemljaku potrebna medicinska nega. Dodaje i da pojedini Rusi, zbog nepoznavanja jezika, izgube granice pristojnosti, pa je kako kaže, ‘‘cimaju‘‘ u svako doba dana i noći.
‘‘Najviše mi se javljaju ljudi koji treba da idu na neki pregled ili ultrazvuk, pa im je nezgodno da zovu kol centar i zakazuju termine na nepoznatom jeziku. Ponekad preteraju i misle da sam ja njihova lična sekretarica i kol centar za Ruse. Dešavalo mi se da me zovu u četiri ujutru i pitaju šta da rade sa visokom temperaturom‘‘, prepričava svoja iskustva mlada Ruskinja.
Doktorka Aleksandra srpski je naučila još 2014. godine, a sa ove distance, kaže da je i pored svih sličnosti dva slovenska jezika, Rusima najveći problem menjanje reči po padežima, kao i potpuno iste reči koje imaju drugačije značenje.
‘‘Bila je situacija kada sam asistirala u operacionoj sali i onda meni ortoped kaže da napravim rez pravo. A na ruskom ‘‘pravo‘‘ znači desno. Ja sam bila zbunjena i gledala u profesora bez trunke razumevanja. Ali, to je posle postala samo stvar prakse, jer se jezik najbolje uči u komunikaciji sa ljudima‘‘, priseća se Aleksandra svojih početaka.
Kaže i da se ona u Srbiji uglavnom duži sa svojim srpskim prijateljima koje je upoznala od studentskih dana do danas i dodaje da su njeni sunarodnici ‘‘pilično zatvoreni‘‘, te da se druže između sebe i komuniciraju u posebnim ‘‘čet grupama‘‘.
‘‘Svi koji su došli umrežili su se prema svojim interesovanjima, tako da imamo čet lekara iz Rusije, IT stručnjaka, pa grupe za žene u Beogradu, žene u Nišu, majke sa decom, Rusi na Dorćolu, Rusi na Vračaru, čet za ruske salsa žurke…. i tako do beskonačnosti‘‘, nabraja Aleksandra umrežavanje Rusa u Srbiji.
Na kraju, naša sagovornica kaže, da ne može da oceni koliko je Rusa trenutno u Srbiji, ali ističe da ih je “dosta“, te da svakog dana ima četiri do pet pacijenata iz Rusije koji dolaze na prvi pregled.
Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji je, od izbijanja rata u Ukrajini, boravak prijavilo 20.000 Ukrajinaca i 104.000 Rusa.
BONUS VIDEO: Ruska radnja u Beogradu. Ima li više ruskih potrošača?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar