Zdenko Duplančić: Odlazak doslednog borca

Duplančić je rođen davne 1929. godine u Splitu i potekao je iz ugledne zanatlijske porodice. Otac mu je bio tapetarski majstor i dekorater koji se školovao u Beču. Po završetku školovanja radio je u Splitu i Dubrovniku i po materijalnom statusu bio je obezbeđen i ušuškan, ali njega je zvao zov revolucije i moto borbe za bolji i pravedniji svet. Od rane mladosti Zdenko je pripadao naprednom pokretu, kao i njegova uža i šira porodica koja bila je aktivno uključena u borbu, svako na svoj način.Majka mu je bila u Anfišastičkom frontu, tetke i ujaci (njih sedmoro) aktivni učesnici Narodno oslobodilačkog rata u kome su mu dvojica ujaka i poginula, U kući Zdenkovog oca su se skrivali ilegalci do odlaska u partizane a u njoj se skupljala pomoć za partizane.Kao član Sveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) upućen je iz splitske brigade, koja je branila Split od Nemaca i ustaša iz Dalmatinske zagore u Prvu proletersku udarnu brigadu, to jest u njen Drugi crnogorski bataljon. Kao borac u brigadi učestovao je u mnogim značajnim bitkama koje je brigada vodila kako u Bosni, Crnoj Gori. Sandžaku, Srbiji i Hrvatskoj. Po oslobođenju zemlje Zdenko je raspoređen u ratno vazduhoplovstvo kao pitomac prve klase pilotske škole u Pančevu, a posle toga u prvi letački bataljon u Kraljevićevo ( danas Kačarevo) radi pripreme za školovanje u SSSR. Po uspešnom završetku školovanja maja meseca 1948. godine bio je raspoređen na službu u Komandi Ratnog vazduhoplovsta sa činom poručnika.Bio je na školovanju i u SAD, u američkom školskom centru za vazduhoplovnu elektroniku u državi Misisipi, a onda je radio u upravi bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu u Odeljenju za vezu sa vojnim izaslanicima na dužnosti rukovodioca vazduhoplovno-mornaričkog odseka. Završio je takođe višu vojnu vazduhoplovnu akademiju i školu za usavršavanje oficira veze.Kako je predstojala modernizacija JNA nabavka novog savremenog naoružanja Zdenko je upućen u SSSR pri Ambasadi SFRJ na dužnost rukovodioca grupe koja je ugovarala nabavku naoružanja i školovanje našeg ljudstva vezanog za novu tehnologiju . Za vreme boravka u Sovjetskom savezu bio je i član Opunomoćstva SKJ u SSSR-u kao i član kolegijumaa Ambasade.Po dolasku u zemlju 1979.godine postavljen je za direktora izvoza naoružanja i vojne opreme u SDPR-u, bio je i član Komisije Vlade SFRJ za zemlje u razvoju u kojoj su uključene sve nesvrstane zemlje, član Glavnog odbora SSRNJ – njegovog vojnog dela, zadužen za pomoć oslobodilačkim pokretima u svetu. Pored ovih dužnosti Zdenko je bio u dva mandata predsednik Komiteta vojno-privrednog sektora i član Komiteta SSNO. Obavljajući pomenute dužnosti putovao je u mnoge zemlje sveta a iako po vokaciji oficir, radio je specijalne poslove, sprovodeći državnu politiku SFRJ, susretao se sa mnogim svetskim državnicima.

Zdenko je otišao u zasluženu penziju 1988. godine u činu pukovnika, ali nije mirovao, a i bilo bi šteta da je jedan ovakav čovek samo igra šah na Kalemegdanu. Naime u njegovoj „karakteristici“ opisan je kao čovek koji „pokazuje inicijativu i kreativnost kod svih poverenih mu poslova i zadataka, primernu tačnost i pedantnost kod njihove realizacije i veliki ugled u svojoj sredini gde se njegova reč reč uvažava i poštuje.“Tako se Zdenko, po penzionisanju, aktivno uključio u rad boračke organizavije na terenu gde je obavljao dužnosti: predsednik Odbora Sekcije boraca Prve proleterske NOU brigade, predsednik Opštinskog odbora SUBNOR Savskog Venca, član SUBNOR-a Beograda, član Predsedništva SUBNOR-a Srbije i Komiteta za međunarodne veze. Jednom rečju, veoma aktivan član boračke organizacije SUBNOR-a Srbije.

Za svoj dugogodišnji rad u JNA i ratu odlikovan je brojnim odlikovanjima, između ostalog i Ordenom za hrabrost, Ordenom jugoslovenske zvezde na ogrlici, Ordenom zasluga za narod sa srebrenim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Ordenom narodne armije sa zlatnom zvezdom, Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.... Do kraja života je ostao veran svojoj mladosti, revoluciji i i idealima a u četvrtak se priključio nebeskom stroju Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade gde ga čekaju njegovovi dugovi i njihov legendarni komandant Koča Popović.Datum i vreme sahrane se još ne zna, jer su njegovi saborci i prijatelji tražili od gradskih vlasti da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ali im je zamenik gradonačelnika odgovorio da tamo više nema mesta. Valjda ono malo preostalih čuvaju za neku zaslužnu folk zvezdu.