Zbog seče zelenila, Beogradu prete bujične poplave i paklena leta

Ekstremne padavine praćene bujičnim poplavama i toplotni talasi opasni po starije građane i hronične bolesnike u Beogradu su već česta pojava, a biće ih sve više, kaže za novine "Nova" prof. dr Vladimir Đurević.Dok evropski gradovi ove probleme rešavaju ozelenjavanjem, podaci pokazuju da Beograd više od decenije zelene površine betonira, a profesorka Ksenija Petovar upozorava da ovu opasnu praksu može da prekine samo vladavina prava, koja trenutno ne postoji.Svega 9,55 odsto teritorije Beograda pokriveno je šumom, dok javne zelene površine, odnosno parkovi i drvoredi, zauzimaju tek 2,8 odsto, što je ukupno 12,4 odsto, pokazuje Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda iz 2019. godine, po kom je planirano da zelenilo bude gotovo udvostručeno.Da to što je zacrtano u praksi ne znači mnogo otkrivaju podaci iz prethodne Strategije pošumljavanja, po kojima su 2010. godine, kad je doneta, zelene površine zauzimale 17,7 odsto Beograda. To znači da ne samo što za devet godina parkovi i šume nisu prošireni, već su smanjeni, i to za više od pet odsto.Profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta u penziji Ksenija Petovar objašnjava za "Novu" da Beograd gubi zelene površine zato što nadležni ne poštuju strateška dokumenta, za šta kazne ne postoje, ali i zato što investitori ne poštuju norme o zauzetosti parcela objektima, po kojima bi uglavnom 50 i više odsto trebalo da bude rezervisano za zelenilo. Umesto toga, kako kaže, nekažnjeno seku sva stabla na kupljenoj parceli i grade prevelike objekte.

Drveće - brana od poplave

Vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević objašnjava da su dva najveća benefita koja gradu pružaju zalene površine ublažavanje efekta urbanog ostrva toplote i bujičnih poplava, dok se na trećem mestu nalazi poboljšanje kvaliteta vazduha."U svakom gradu postoji urbano ostrvo toplote, što znači da je unutar grada malo toplije nego u okolini. Taj efekat posebno je izražen i opasan leti, u toku toplotnih talasa, a uklanjanje zelenila ga dodatno pogoršava", kaže Đurđević.Upozorava da su toplotni talasi leti vrlo opasne meteorološke pojave, pogotovo po starije osobe i hronične bolesnike. Podseća na posledice talasa koji je u leto 2007. godine pogodio Beograd, u toku kog je u prestonici zabeležena veća smrtnost starijih osoba od prosečne za 75 odsto.Druga negativna posledica klimatskih promena, od koje su parkovi i šume najbolja zaštita, Beograđanima je dobro poznata."Atmosfera nam je sve toplija, to znači da u njoj ima sve više vodene pare, pa kad padne kiša odjednom padne i veća količina za kratko vreme, kanalizacija ne može da primi svu tu vodu i ulice budu poplavljene", priča profesor Đurđević.Objašnjava zašto mnogi gradovi radi rešavanja tog problema posežu sa ozelenjavanjem i zamenom betona polupropusnim materijalima:"U slučaju velikih padavina prvu liniju odbrane čine krošnje drveća koje zadržavaju jednu količinu vode, smanjujući drugu koja stiže do podloge. Uz to, kad ima puno zelenila, koje se obično nalazi na otvorenim vodopropusnim površinama, zemlja i nisko rastinje upiju deo vode", kaže Đurđević.Drveće, kako kaže, predstavlja i svojevrsnu fizičku barijeru zagađujućim materijama, jer se PM čestice na njemu deponuju, što čini vazduh unutar zelenog dela grada za nijansu boljim, ali ne pomaže u slučajevima ekstremnog zagađenja.Profesor podseća da je planeta već toplija za jedan stepen i da se dalje zagreva, zbog čega su izvesna još toplija leta i ekstremnije padavine. Jedini način da gradovi zadrže određenu količinu komfora vidi u promeni infrastrukture u korist zelenila.

Kažnjavati nelegalnu seču

Profesorka Petovar smatra da Beograd neće postati zeleniji dok ne počne vladavina prava, koju mora da obezbedi gradska uprava."Dok prvi investitor i službenik, inspektor ne budu kažnjeni za to što su ili nisu uradili neće se ništa promeniti. Ako je neko nelegalno posekao stablo, treba da plati enormnu kaznu, da na tom mestu zasadi isto takvo stablo i ne sme da menja indeks izgrađenosti na parceli", poručuje profesorka i dodaje da je uz to nepophodno napraviti pametne planove i angažovati ljude da sade po javnim površinama.

Najtopliji delovi grada leti

Mapa urbanog ostrva toplote Begrada za jun, jul i avgust od 2008. do 2017. godine, koju je prof. dr Đurđević napravio na osnovu podataka koje pruža Copernicus Climate Change Service, pokazuje da su letnji dani u blokovima na Novom Beogradu, pored velikih saobraćajnica, u centru grada i Beogradu na vodi najmanje prijatni, sa prosečnom temeraturom za tri stepena višom nego na periferiji.Primetno je i da je leti svežije na Kalemegdanu, u parku iza Palate Srbije, pored Dunava i Save, na Košutnjaku i u ostalim delovima sa većim zelenim površinama.Seku stabla, prave deponiju gde stignu, ispuštaju otpadne vode u reku... O svim problemima narušavanja životne sredine u vašem kraju možete da nam pišete na ekopiš[email protected].BONUS VIDEO - VIDEO Seča na Zemunskom keju: „Pomrećemo od vrućine ovog leta, a i narednih“

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntvideosecadrvecads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3325001"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram