"Sto sela - sto običaja", tako glasi poznata narodna izreka kada se obeležava neki praznik u Srbiji, a da je zaista tačna, potvrđuje nam baka Jela Vučinić (75) iz malog sela Donje Crniljevo nadomak Valjeva, koja otkad zna za sebe, neguje tradiciju i običaje svoje porodice za najradosniji hrišćanski praznik Uskrs. Ova ljupka baka ugostila je ekipu Nova.rs u svom skromnom domu, a kako nam priča, uskršnje praznike započela je već na Cveti koji padaju nedelju dana ranije, jer "tako se valja".

„U našoj kući se u nedelju na Cveti ustaje u pet sati ujutru, jer slavimo Hrista koji je tog dana svečano i carski ušao u sveti grad Jerusalim. Na ovaj praznik pripremimo sve što treba za Uskrs, kako bismo taj sveti dan proveli odmarajući u krugu porodice“, kaže ova domaćica.

Baka Jela je najstarija u svom domu, pa tako ništa ne prepušta slučaju. Svake godine, ona sama ukrašava jaja domaćim voskom, dok joj unuci pomažu tako što joj prikupljaju sav potreban materijal.

„Deca donose domaća jaja od koka nosilja, sveću, vosak, pero, najlon čarape, mrežaste džakove, različite travke, a najviše deteline i konac, a ostalo je sve na meni“.

Različiti običaji za Uskrs iza sebe imaju još interesantnija značenja koja obično potiču od još interesantnijih priča i verovanja. Baka Jela kaže da njena kuća više od dva veka šara uskršnja jaja nedelju dana ranije, dok druge kuće u selu taj čin ostavljaju za Veliki četvrtak.

„Ja sam tako nasledila od mog oca. Na Cveti ukrašavamo jaja, planiramo šta ćemo za uskršnji doručak i ručak, dok na Veliki petak farbamo jaja različitim bojama, mada ja najviše volim crvenu. Pošto nas ima dosta ukućana, šaramo 70 jaja svake godine po već uobičajenom principu. Svaki ukućanin dobije po dva jajeta sa svojim imenom, a ostala se namenjuju Gospodu Isusu Hristu“.

Savremene domaćice uglavnom šaraju jaja voštanim bojicama i olovkama namenjenim u ove svrhe, međutim Vučinići ne odustaju od tradicionalne tehnike ukrašavanja.

„Jaja iznesemo na sto rano ujutru i držimo ih na sobnoj temperaturi nekoliko sati radi lakšeg ukrašavanja. Crtam tako što otapam vosak nad svećom koji inače držim na palcu. Brzim potezima umočim pero u vosak i započinjem šaranje. Većina voska spadne posle kuvanja, pa jaje dobije lepe, tanke šare. Još bolji efekat je ako se jaje izglanca krpom natopljenom domaćom mašću, radi postizanja sjaja“.

Farbanje jaja u lukovini odnosno u ljuskama od crnog luka je starinska, ali najprirodnija tehnika pripremanja uskršnjih jaja, priča nam baka Jela.

„Naša uskršnja korpa ne može da bude bez jaja u lukovini. To je najjednostavnija tehnika, ali i najzdravija. Uzmem list deteline ili od neke druge travke napravim krst, pa stavim na jaje i uvežem koncem. Jaja se mogu uviti i u mrežasti džak od krompira, pa se poređaju u šerpu. Na dno stare šerpe koju koristim godinama, poređam lukovinu, posložim umotana jaja, opet poređam lukovinu, nalijem vode da prelije jaja, dodam so i sirće i čekam da provri“:

Na Veliki petak se farbaju jaja najčešće crvenom bojom, a prvo jaje koje se izvadi iz boje je čuvarkuća. U ovoj domaćinskoj kući običaj je da se prethodna čuvarkuća baci niz najbliži potok kako bi jaje sa sobom odnelo sve loše iz kuće.

„Kada izvadimo prvo crveno jaje iz vode, ono stavljamo na mesto čuvarkuće, a jaje koje je stajalo od prošle godine bacimo niz vodu i to žmureći. Da ne gledamo dok nesreća odlazi i poželimo da nam se nikada ne vrati“.

Ovi domaćini godinama unazad pripremaju jagnjetinu za Uskršnju trpezu. Prema rečima naše sagovornice, dok neke porodice imaju prase ili roštilj za ručak, oni uvek pripremaju ovcu dvisku i to je postala tradicija u njihovoj kući.

„Jagnjetina, uskršnja pogača i torta su obavezni na stolu za Uskrs. Naravno, jaja zauzimaju najveći deo. Jagnje simboliše samog Isusa, to je tako od pamtiveka. Sve se servira rano ujutru i to je ujedno i doručak i ručak i večera. Pravoslavni običaj nalaže da se nakon posta, za uskršnji doručak svaki član porodice omrsi jajetom. Takođe, ako nam neko dođe u kuću, taj gost će na poklon dobiti jaje“.

Na dan Uskrsa nakon crkvene službe, članovi porodice polaze u tradicionalnu potragu za skrivenim jajima po bašti.

„Ovaj običaj je najzanimljiviji mališanima, zato se pored jaja ubacuju i čokoladna koja predstavljaju nagradu za onog ko ih pronađe. Pored njih, tu su i plišane zeke koje simbolizuju ovaj sveti praznik, a ja volim da ubacim i neku novčanicu za moje unuke.

Na Pobusani ponedeljak odnosno drugi dan Uskrsa, ide se na groblje i na svaki grob, stavi se po jedno crveno jaje kako bi i preminuli preci „slavili“ vaskrsenje Hrista.

„Neko ide na groblje baš na Uskrs, međutim mi smo naučili da je to na Pobusani ponedeljak kada, pored jaja, umrlima nosimo sve ono što se našlo na našoj uskršnjoj trpezi“, kaže baka Jela.

BONUS VIDEO: Pred praznike proveravamo Koliko koštaju jaja i da li ih ima dovoljno