6
Razočaran u život i nemogućnost da nađe posao, Miljan Marković (43) iz Leskovca stegao je zube i kao i mnogi, učlanio se u Srpsku naprednu stranku, koja mu je obećala "kule i gradove". On nije tražio ništa više osim poštenog posla koji će moći da obavlja s obzirom da je osoba sa invaliditetom i dobio ga je, ali na kratko - čim bi istekao ugovor, njega bi, blago rečeno, šutnuli. Nije pomoglo ni što je redovno išao na mitinge i skupove stranke širom Srbije, prikupljao ljude, delio sendviče, pa se odlučio da izađe iz stranke, kako kaže, makar umro od gladi". Na žalost, Miljan je samo jedan u nizu "poslušnika" koji je u režimu Aleksandra Vučića izvukao deblji kraj.
Miljan Marković iz Leskovca ni u najgorim snovima nije mogao da zamisli da će najbolje godine svog života provesti na mitinzima Srpske napredne stranke.
Kako priča u razgovoru za Nova.rs, makar da je imao neke vajde od toga, pa u redu. Ali nije.
Njegova tužna životna priča zapravo počinje 2009. godine kada mu je karijera vrhunskog sportiste i osvajača više medalja za trčanje na 800 i 1.500 metara, naglo prekinuta zbog udarca koji je zadobio u glavu. Završio je u bolnici, gde je 100 dana proveo u komi.
Svoju tešku priču podelio je sa Marinom Smiljković iz Grupe građana „Svi za jednog, jedan za sve“ koja je i upoznala javnost sa Miljanom i njegovim problemima.
PROČITAJTE JOŠ:
6
5
0
„Sve je tužno. Ne zna se da li je tužniji moj život ili Srpska napredna stranka. Preživeo sam, to je najvažnije, ali nemam posao i to me brine. Živeo sam u Beču i sve je bilo dobro dok moja žena nije doživela traumu i zadala mi udarac po glavi. Bio sam u komi 100 dana, oporavak je jako teško išao. Roditlelji su došli kod mene i negovali me, sve dok nisam dobio saglasnost doktora da mogu da putujem i da se vratim u Srbiju. Ostale su mi posledice, tako da sam danas sa invaliditetom i jako teško pronalazim posao“, priča Miljan za naš portal.
Da bi lakše našao posao, potražio je pomoć od „lokalnih naprednjaka“, te se učlanio u Srpsku naprednu stranku.
„Bio sam angažovan na javnim radovima na ugovore od četiri meseca. Direktor RFZO u Leskovcu obećavao mi je da će me zaposliti ove godine, pa sledeće i sve tako. Poslednji put sam radio u Opštoj bolnici Leksovac, obavljao sam poslove u magacinu. Imao sam ugovor na četiri meseca. Molio sam direktora da mi produži ugovor kako bih mogao da kupujem lekove“, nastavlja on.
Miljan je zaista bio poslušan i radio je sve što se od njega tražilo. Išao je na mitinge – i po kiši, snegu i po jakom suncu.
„Nema mitinga na kom nisam bio. Išao sam tri-četiri puta mesečno za Beograd, pa u Suboticu, pa Vranje, Bujanovac, Gadžin Han, gde god treba. Bio sam u Areni, ispred Skupštine… Molio sam ih i išao gde god je trebalo, a sve zbog toga jer sam se nadam da ću dobiti ugovor u bolnici. Direktor bolnice mi je rekao da će me pozvati jer treba jedna žena koja radi tu, da ide u penziju. I prođe nekoliko nedelja, oni na mesto te žene zaposle drugu. Tu sam se iznervirao, pa sam odlučio da napustim stranku. U grupi sam napisao da je sramota to što rade“.
Obraćao se i gradonačelniku Leskovca. Kaže da mu je poslao više mejlova u kom je opisao kroz šta sve prolazi. Ali – odgovora nema.
„Kod njega je nemoguće zakazati sastanak, a pismo je sigurno prosleđeno nekom drugom. Tako da sam izgubio potpunu volju i povukao se. A dokle ću ovako, ne znam“:
Osim što je išao na mitinge SNS-a, Miljan je i prikupljao ljude za odlazak na iste. Kada kvota ne bi bila popunjena, on bi vodio majku i poznanike.
„Vodio sam majku nekoliko puta za Beograd i ovde u okolini na skupove. Daju nam sendvič i vodu i to je to. Iskoristili su me. Šta sam sve uradio za njih. Za one koji im plate radno mesto, ima posla. A za mene kom je posao baš potreban – nema. Molio sam predsednika Opštine više puta, ali ništa. Rekao sam im da napuštam stranku zbog laži i obmane. I onda sam jedno veče otišao na protest protiv vlasti. I onda mi iz Opštine kažu da ne mogu da mi daju posao jer su me videli na demonstracijama“.
Miljan živi sa roditeljima. Kaže da se nekako snalaze. Nada se poslu, ali i promeni vlasti.
„Nadam se da će ovaj narod da se probudi. Ne znam šta se dešava. S jedne strane svi kukaju, a s druge daju podršku vlasti. Kako to? Ili si zadovoljan ili nisi, ne može oba. Meni su uzeli šest godina života“, kaže nam ogorčeno Miljan.
BONUS VIDEO: Šta kažu Jagodinci o izborima i kako se živi