“Stranka je bila tu kad je trebalo da se zaposlite, sada ste vi potrebni stranci” - nije ovo rečenica koju nismo mogli da čujemo ranije, ali je jasno da su u vreme ovog režima politički pritisci na birače dosegli vrhunac. A kako je to izgledalo uoči izbora 2022. pokazuje istraživanje organizacije CRTA, koja je prikupila svedočanstva 68 žrtava, saučesnika ili svedoka zloupotreba iz 26 opština u Srbiji.
Politički pritisci u Srbiji do te mere su postali uobičajeni da se među biračima neretko doživaljavaju kao legitimna politička borba. Ipak, i ovo istraživanje Crte pokazuje da je reč o zapravo organizovanim aktivnostima, odnosno da se tačno zna kakvu ko ulogu ima u tom sistemu, ko su posrednici, a ko mete.
“Zadaci” obično dolaze direktno iz najvišeg rukovodstva stranke. Potom se preko posrednika – lokalnih šerifa ili kooordinatora stranke, prenose dalje do rukovodilaca u javnom sektoru, vlasnika privatnih firmi i ostalih pojedinaca i grupa koji zauzimaju više pozicije ili obavljaju neke od javnih ili stranačkih funkcija.
Instrukcije se na kraju prenose na zaposlene u javnom sektoru, obične radnike, naročito oni koji su dobili posao preko stranke ili zaključili ugovor na određeno vreme, stranačke aktiviste, nezaposlene…
Lokalne samouprave
Zaposleni u gradskim i opštinskim organima vlasti često su prinuđeni da idu na političke skupove. Kako svedoče sagovornicu Crte, zaprećeno im je da im neće biti produženi ugovori o radu ukoliko ne budu išli na miting. Veliki broj njih rade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
“Kada smo svi ušli u autobus, ulazio je jedan gospodin i slikao nas je sve, ušao i slikao, udario fotografiju u svakom autobusu da se vidi ko je u autobusu”.
Osim otvorenih pritisaka na zaposlene, ima i suptilnijih. Nadređeni poziva zaposlene u svoju kancelariju traži da idu na stranački miting, pozivajući se na više instance, pa čak i na najvišu (predsednika države).
“Dajući im instrukcije, ne nagoveštava bilo kakve benefite zbog odlaska na miting, ali jasno sugeriše da su moguće sankcije za neposlušne. Zatim osoba koja vrši pritisak napominje da mora obavestiti nadređene o tome ko neće ići na miting. Zaposlenima je, kaže sagovornik, ta napomena ‘sasvim dovoljna’”, piše u Crtinom istraživanju.
“Znam da su dva puna autobusa otišla samo iz Elektrodistribucije, da je direktor lično zvao na razgovor šeficu spremačica, do te granice je to išlo@.
Rast broja zaposlenih u opštinskim i gradskim upravama pokazao je da se stranački kadrovi zapošljavaju na fiktivna radna mesta. Tako u jednoj kancelariji, prema svedočenju sagovornika Crte, posao koji je radila jedna osoba sada radi njih sedmoro.
U mnogim situacijama nije dovoljno da se zaposleni deklarativno povinuje pritiscima, već se vrše i provere. Ako se, na primer, radi o odlasku na politički skup, sagovornici kažu da se verifikacija vrši pomoću spiska i prebrojavanja pri ulasku u autobus, ali i da se fotografišu ljudi.
Javna preduzeća
Politička kontrola nad javnim preduzećima uspostavlja se postavljanjem stranačkih direktora, koji se imenuju u statusu vršioca dužnosti. Oni imaju obavezu da učestvuju u svim stranačkim aktivnostima i pokazuju lojalnost stranci.
"...na parkingu čekam kolegu da krenemo kući i prilazi mi jedan mlađi i kaže: ‘Evo čekam da dođu da me pokupe da idem da skupljam glasove za stranku, ucenjuju me, neće da mi produže ugovor ako ne radim za stranku'",
Prema istraživanju Crte, njihov zadatak obično je i da vrše pritisak na zaposlene, pre svega da obezbede njihovo prisustvo na stranačkim skupovima. O tome se zaposleni obaveštavaju pojedinačno, grupno u kancelarijama nadređenih, telefonskim pozivima, SMS ili Vajber porukama.
Nekad je odlazak na političke skupove obaveza uz pretnju, a ponekad samo sugestija. U nekim slučajevima zahtevalo se da zaposleni na skup povedu i članove porodice ili ljude iz svog okruženja.
Zaposleni u javnim preduzećima se regrutuju i za prikupljanje sigurnih i kapilarnih kvora.
“Recimo, imali smo slučaj suprug radi u JP ***, a njegova žena je bila učesnica protesta. I onda su njemu rekli: ‘Slušaj ti, reci svojoj ženi da ne izađe slučajno na sledeći protest ili ćeš ti dobiti otkaz’".
U istraživanju Crte piše da po sistemu kvota, direktori preduzeća, koji su članovi stranke ili su zahvaljujući njoj dobili poziciju, imaju obavezu da obezbede određen broj ljudi ili glasova.
Jedan od sagovornika otkrio je da je bio izložen i pritisku da špijunira kolege, tj. da direktora informiše o kolegama koji su simpatizeri nepoželjne političke opcije.
Javne ustanove i privatni sektor
Nisu samo javna preduzeća i lokalne samouprave izložene političkim pristicima. To su i ustanove za zdravstvo, kulturu, socijalnu zaštitu…
Službenica Centra za socijalni rad iz jednog grada otkrila je da je većina zaposlenih u toj ustanovi posao dobila preko stranke, kao i da sve funkcioniše po sistemu “usluga za uslugu”.
"Jedan kolega je bio upozoren od strane svog načelnika, kome je poruku poslao gradonačelnik, da se mane druženja sa mnom i da ne izlazi na proteste jer će njegova supruga da bude prebačena na najteže radno mesto u našoj bolnici”.
Istraživanje Crte pokazuje da su u zdravstvenim ustanovama u većini slučajeva zdravstveni radnici ti koji vrše pritiske na kolege, ali ponekad pritisci dolaze i spolja. I ovde mehanizam za pritiske funkcioniše preko zapošljavanje na određeno vreme, odnosno ugovori se produžavaju ukoliko se ispunjavaju obaveze prema stranci.
Političkim pritiscima na sličan način podložne su i škole, ali i privatni sektor. Pritisci na preduzetnike vezani su za benefite koje mogu dobiti ili izgubiti u zavisnosti od pokazane kooperativnosti.
Po svedočenju jednog od sagovornika, nekoliko mlađih preduzetnika prikupljalo je sigurne glasove tako što su za svaki nudili 10 evra. Ti preduzetnici, kako kaže, nisu članovi stranke, ali im je obećano da će preko konkursa dobiti novac za investiranje ukoliko obezbede određeni broj sigurnih glasova.
“U društvu su pričali da imaju neki momci ovde kojima su obećane neke pare za investicije ako sakupljaju određeni broj potpisa i oni su odlučili da plaćaju 10 evra za potpis. ne znam da li su oni sakupili 500 ili koliko je rečeno"
Raša Nedeljkov, programski direktor Crte, navodi za “Novu” da je u društvu u kom je stranka u mogućnosti da pojedincu obezbedi ili uskrati zaposlenje, profesionalno napredovanje, pobedu na konkursu za javne nabavke ili dobijanje socijalne pomoći, postalo i „normalno“ da se od građana očekuje da vrate usluge stranci.
“Politički pritisci se dešavaju svakodnevno, a ne samo uoči izbora kada najčešće o njima govorimo. Zato smo u obavezi da o ovom gorućem problemu razgovaramo sada, a ne samo kada se približe izbori. CRTA apeluje na nadležne državne organe da spreče, a političke partije da obustave nelegalne i nelegitimne načine obezbeđivanja političke podrške”, kaže Nedeljkov.
On navodi da dok se građani ne oslobode mreže pritisaka, neće biti uslova za slobodne i poštene izbore.
“Poslušnost strankama potiskuje stručnost, etičnost, a pre svega poštovanje zakona. Sve ovo zajedno čini ozbiljnu prepreku ka demokratizaciji društva i pridruživanju EU”, zaključuje Nedeljkov.
BONUS VIDEO Nesvakidašnja kontrola glasanja u Srbiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar