Zašto još čekamo na treću dozu vakcine: Gde je zapelo

"Najefikasnije vakcine treba ostaviti za imunizaciju najosetljivijih - dece, trudnica i dojilja, a sa druge strane najviše ljudi nam je vakcinisano cepivima za koje u naučnom svetu ima nedovoljno novih podataka iz kredibilnih naučnih izvora", kaže Popović.Dakle, odluka Kriznog štaba, koji je suzio listu kategorija koje su prve u redu za vakcinaciju je pragmatična, smatra naš sagovornilk.

On podseća da je Svetska zdravstvena organizacija donela odluku o moratorijumu na treću dozu vakcina do kraja septembra ove godine.

"Ta je odluka prvenstveno usmerena na to da se vakcine koje bi se inače koristile za treću dozu u zemljama koje su već vakcinisale veliki broj ljudi, preusmerile na one zemlje koje su zbog nedostatka vakcine tek na samom početku procesa vakcinacije. WHO je posvećena tome da se smanji globalna nejednakost u pristupu vakcinama, ali želi i da preusmeri pažnju na suštinu odbrane od pandemije. 1. - niko neće biti siguran od virusa dok sve zemlje ne izgrade – vakcinacijom - dovoljno jak odbrambeni zid protiv virusa; 2. -  vakcinacija prvom i drugom dozom svake osobe koja se do sada nije vakcinisala ima mnogo veći značaj u odbrani od pandemije nego vakcinacija trećom dozom osoba koje su već vakcinisane", kaže Popović.

On smatra da ćemo na treću dozu čekati bar dok moratorijum, koji WHO preporučuje, ne prođe.

"Do tada je prioritet broj jedan da nam Krizni štab da jasne informacije da li će, kada će i koje će vakcine biti dostupne za treću dozu, te koje su opcije da zakrpimo potencijalne pukotine u imunitetu kod onih koji su primili kinesku vakcinu, za koju znamo od početka da je manje efikasna nego druge, a kojom je vakcinisano daleko najviše ljudi u Srbiji, te da taj posao krene što pre. Mora se biti vrlo jasan i iskren u toj komunikaciji da se ne bi ugrozilo poverenje u vakcine i kod onih koji, sa dobrim razlogom, imaju visoko poverenje u vakcine od prvog dana", smatra Popović.

On konstatuje da vakcine daju odličan rezultat, virus je u kontraofanzivi kroz novi soj, i takvih kontraofanziva može biti ubuduće, sve dok ne okončamo posao sa vakcinama.

"Ali to ne može biti bilo kada, nego mora da se uradi u vrlo kratkom vremenskom periodu, da ne ostavljamo manevarski prostor virusu da se reorganizuje", upozorava Popović.

U najvećem riziku su oni koji nisu primili nijednu dozu vakcine.

"Novi talas se kod nas očekuje u narednim nedeljama, onaj ko se ne vakciniše prvom dozom danas, neće – zbog perioda od nekoliko nedelja između dve doze – primiti drugu dozu pre početka tog talasa i biće izložen riziku. To ne znači da treba čekati, naprotiv, treba krenuti u proces vakcinacije što pre, borba protiv pandemije je još daleko od kraja, svako će se osećati bolje kada da je zaštićen", poručuje Popović.

Dodaje i da smo, što se vakcinacije tiče, na pola puta i da i ako prihvatimo zvanične podatke da imamo 50 posto vakcinisanih, ostalo nam je isto toliko nevakcinisanih.

"Oni će biti na udaru ovog soja, to je sada vrlo jasno. Virus će prvenstveno cirkulisati među tim ljudima, to će mu pomoći da preživi i da se možda prekomponuje u nešto još nepredvidljivije i opasnije. Tu leži najveći problem", zaključuje Popović.

BONUS VIDEO: Sve što niste znali o trećoj dozi vakcine

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortitrecadozavakcineds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2157355"]