0
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije odgovorio na nasušnu potrebu da svima pruži jednak i delotvoran pristup pravdi, izjavila je danas FoNetu studentkinja Pravnog fakulteta Jovana Nikolić koja se u okviru Inicijative A11 bavila pitanjem implementacije pomenutog zakona.
Ona je povodom predstavljanja istraživanja „Ključni nalazi o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u 2023. godini“ istakla da se taj zakon neuspešno implementira zbog niza problema vidljivih već na prvom koraku u pokušaju da se ostvari pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Nikolić je istakla da je sistem koji bi trebalo da obezbedi besplatnu pravnu pomoć funkcionalno neadekvatan, jer državni službenici imaju velike probleme u razumevanju primene Zakona.
Dodala je da su problem i neadekvatan prostor za traženje besplatne pravne pomoći.
Nikolić je navela da advokati koji su u Advokatskoj komori upisani kao oni koji su bi trebalo da pomognu u pružanju besplatne pravnu pomoć „pokazuju jasnu nemotivisanost najviše zbog niže zarade u takvim postupcima“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
Ona je naglasila da je problem u pružanju besplatne pravne pomoći i sam inicijalni obrazac koji je komplikovan i nepristupačan, a koji treba da popune oni koji traže takvu pomoć.
Nikolić je rekla da se zbog toga oni koji traže besplatnu pravnu pomoć često oslanjanju na nevladin sektor i udruženja kao što je Inicijativa A11, ali je naglasila da su i mogućnosti civilnog sektora vrlo ograničene jer je sistem od samog početka neadekvatno uspostavljen.
Pravni savetnik u Inicijativi A11 Uroš Ranđelović rekao je da nevladin sektor pre svega traba da ukazuje na probleme i neprestano podseća na nedostatke Zakona i praksi koja se na osnovu njega sprovodi.
Dodao je da Inicijativa A11 pruža besplatnu pravnu pomoć na najbolji mogući način i naglasio da i pored toga nedostaje institucionalna podrška u delotvornom i jednakom pristupu pravdi svim građanima, iako je to ključno načelo Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Govoreći o obrascima koji bi građani trebalo da popune kako bi zatražili besplatnu pravnu pomoć, Ranđelović je rekao da su njihovo korišćenje i pristup pravdi uslovljeni nečijom pismenošću, a ne od realnih potreba.
Obrazlažući nezainteresovanost advokata da učestvuju u reševanju slučajeva obuhvaćenih besplatnom pravnom pomoći, on je naveo da je prilikom pisanja Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći procenjeno da će biti potreban novac za 32.000 sudskih predmeta u prvoj godini primene Zakona, a da je u 2022. godini samo 576 predmeta upućeno nekom advokatu.
Ranđelović je istakao da je poseban problem što građani koji bi mogli da ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć i ne znaju da imaju to pravo.
On je rekao da je cilj Inicijative A11 da sa srodnim organizacijama i sindikatima sačini zajednički dokument u kojima će biti prikazani svi probelmi sa kojima se potencijalni korisnici besplatne pravne pomoći susreću.
Na taj način, zaključio je, mogao bi da bude pokrenut društveni dijalog sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava u cilju rešavanja problema.
BONUS VIDEO: Niš: Zašto strahuju advokati