0
Jedan od najvećih ekoloških problema sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju jeste jako loš kvalitet vazduha, što je uz pandemiju kovida 19 doprinelo su uvećanju smrtnosti na ovom području, saopštila je kampanja "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh" i pozvala nadležne institucije u zemljama Zapadnog Balkana i građane da zajedničkim snagama utičeu na unapređenje kvaliteta vazduha i smanjenje smrtnosti usled koronavirusa.
Praškaste materije (PM) i SARS-CoV-2 negativno utiču na iste ćelije i delove ćelija, i zato se kod zaraženih osoba koje su izložene aerozagađenju dešava se dodatno respiratorno pogoršanje usled
odgovora na prisustvo SARS-CoV-2, time su češći teži oblici Covida-19, dok su i smrtni ishodi učestaliji, sapoštilo je kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“.
Dugotrajna izloženost štetnim emisijama u vazduhu povećava rizik od dobijanja akutnih i hroničnih bolesti, najčešće onih što utiču na respiratorni sistem. On usled oslabljene funkcije postaje podložniji na uticaj virusnih infekcija, uključujući onu izazvanu koronavirusom (SARS-CoV-2).
Povezane vesti:
Broj dokaza i naučnih studija o povezanosti zagađenja vazduha i Covida-19 raste, ali i dalje postoje ograničenja tih studija i treba ih uzeti u obzir, a posebno to što za Zapadni Balkan nije urađena
relevantna studija. Potrebna su nam ekološko-epidemioška ispitivanja povezanosti aerozagađenja i Covida-19 za region Zapadnog Balkana. Ona moraju biti precizno planirana i izvedena da bi se mogli doneti adekvatni zaključci i predlozi mera.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da aerozagađenje povećava smrtnost od Covida-19 u svetu za 15 odsto, a u Evropi za 19 odsto. Takođe, utvrđeno je da porast koncentracije PM čestica od jednog mikrograma po kubnom metru povećava smrtnost od Covida-19 za 11 odsto.
Slabost zdravstvenih sistema zemalja Zapadnog Balkana dodatno dolazi do izražaja kada se problem aerozagađenja ukrsti sa COVID-19 pandemijom. U bolnicama širom ovog regiona dostupnost respiratora i bolničkih postelja nije adekvatna, dok se već godinama suočavamo sa migracijom zdravstvenih radnika i nedostatkom kadra za rad u intenzivnoj nezi.
„Kampanjom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh tražimo od donosilaca odluka da povećaju učešće predstavnika zdravstvenog sektora u procesima donošenja odluka, kako bi se osigurala
pravovremena integracija zdravstvenih mera u politikama usmerenim ka zaštiti životne sredine“, navodi se u saopštenju.
Dodaju da je takođe potrebno unaprediti efikasnost u sprovođenju zakona i odluka u oblasti zaštite životne sredine radi ostvarivanja veće zdravstvene i ekonomske koristi za sve građane.
„Smatramo da je potrebno uvrstiti mere za unapređenje kvaliteta vazduha u javne politike i planove oporavka od Covid 19 pandemije u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan, koje su sve države prihvatile“, saopšteno je u okviru kampanje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
