0
Automobili, individualna ložišta, termoelektrane su na spiskovima zagađivača zbog kojih je Beograd proteklih dana bio u vrhu najzagađenijih gradova u svetu. Kako se ovaj problem ponavlja godinama, pitanje je hoćemo li i kada pandemija kovida prođe ipak morati da nosimo maske zbog zagađenog vazduha.
Da se Beograd često nalazi na listi najzagađenijih gradova u svetu, potvrđuju i stručnjaci. Oni dodaju da su mnoge metropole češće i više zagađene, samo se o tome kod nas retko priča. A da li nam je to za utehu – naravno da nije.
Pitanje zagađenja vazduha u Srbiji aktuelno je već godinama i uglavnom se pojačava s jeseni, tokom grejne sezone.
Privatna ložišta i dim iz dimnjaka toplana, glavni su uzročnici zagađenja, a lošem kvalitetu vazduha doprinose i izduvni gasovi vozila i industrija.
„Ukoliko nema vetra, ukoliko su temperaturne inverzije prisutne, što je činjenica kada temperatura ne opada s porastom visine nego donekle opada, pa počne da raste, tada vazduh ostaje zarobljen u nižim slojevima atmosfere, akumuliraju se zagađujuće materije i dolazi do porasta njihovih koncentracija“, kaže doktor hemijskih nauka Andrej Šoštarić iz Javnog zavoda za zaštitu zdravlja.
Na sajtu „Beoeko“ iz sata u sat objavljuje se indeks kvaliteta vazduha pa građani u svako doba mogu da se informišu i dobiju preporuke za ponašanje.
U poslednja dva dana vazduh je dobrog i odličnog kvaliteta na celoj teritoriji Beograda. Koncentracije zagađenja variraju tokom dana.
Na to, osim intenziteta grejanja i saobraćaja utiče i izlazak sunca, kojim započinje čitav niz fotohemijskih reakcija, koje dovode do nestajanja zagađujućih materija.
„Izlazi sunce, mešaju se zagađujuće materije i obično, kako dan odmiče, ka podnevu se kvalitet vazduha poboljšava“, dodaje dr Šoštarić.
Beograd je okružen mnogim elektranama, pre svega onima u Obrenovcu i Kostolcu, a nisu previše daleko ni postrojenja u Bosni.
Individualna ložišta sve češće umesto ranijih energenata, sada koriste gumu, otpadna ulja i plastiku, a njihov dim je veoma toksičan.
„Postoje radionice na teritoriji Beograda, konkretno na Čukaričkoj padini koje se bave preradom elektronskog otpada. Paljenjem izgoreva sva ta plastika, izolacioni materijali koji su izuzetno opasni po kvalitet vazduha i koji mogu da razvijaju toliko toksična jedinjenja da deluju na narušavanje zdravlja svih nas“, istakla je profesorka Hemijskog fakulteta Dragana Đorđević.
Sedamdeset odsto električne energije dobijamo uglavnom iz lignita koji predstavlja vrstu prljavog uglja sa tri puta manje kalorijske vrednosti od prosečnog uglja.
„Ulje različitih nepoženjnih supstanci kao što je sumpor, teški metali, toksični elementi među kojima dominira arsen, živa. Postoje filteri za otklanjanje čestica iz termoenergetskih postrojenja, međutim koliko će oni biti efikasni zavisi od toga koliko se dobro održavaju“, navela je profesorka Đorđević.
O smanjenju zagađenja životne sredine razmišljaju i u najvećoj fabrici hartije, u samom gradu.
„Svake godine mi preventivno zamenimo 20 odsto filtera na kotlu za ugalj.
Pored kotla za ugalj, imamo dva kotla na gas, znači svake godine se radi preventivno održavanje kotlova kako bismo se kretali u zakonskim okvirima emisije“, rekao je direktor fabrike hartije „Smurfit Kapa“ Milan Marković.
Rešenje za čistiji vazduh bilo bi smanjenje količine sumpora iz otpadnih gasova i na tome se uveliko radi na sva četiri bloka Termoelektrane „Elektroprivrede Srbije“.
Kada ovaj deo posla bude završen, emisija sumpornih gasova smanjiće se devet puta.
Da bi vazduh bio još čistiji, oko najvećeg proizvođača električne energije u Srbiji priprema se i projekat Zeleni prsten na kome će biti zasađeno više od šest kilometara različitih biljaka.
