Ideja o besplatnim vrtićima ne rešava hronične probleme u predškolskom obrazovanju, a pojedini zaposleni ne misle da će se ovim ići na masovno upisivanje dece i sve veći obuhvat, već će se, kako ocenjuju, ovim samo poboljšati materijalni položaj roditelja koji već imaju decu smeštenu u vrtićima. Srpski ekonomisti smatraju da je ova ideja pametnije ulaganje od predizbornih čašćavanja poput novčane pomoći od 100 ili 50 evra, ali i ovo bi moglo da nas košta kroz dodatno zaduživanje već hronično zadužene Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom televizijskog intervjua rekao da razmišljaju da uvedu da vrtići, a kasnije i jaslice, budu besplatni.
„Da u početku vrtići, pa da posle za dve tri godine i vrtići i jaslice budu besplatni za sve građane Srbije…. Želimo da olakšamo roditeljima i da država preuzme svu brigu na sebe. Još razmišljamo i nismo doneli odluku, ali verovatno bi to moglo da krene od 1. septembra. Imali bismo 70 miliona čistog gubitka, ali bismo time dobili socijalnu inkluzivnost i manje dece na ulicama“, rekao je Vučić.
Bosiljka Jovanović iz Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja poručuje za „Novu“ da pozdravljaju tu ideju, ali ističu da prvo treba da se steknu neki uslovi za to – širenje kapaciteta, rasterećenje grupa, poboljšanje uslova rada zaposlenih i uslovi boravka dece u ovim ustanovama…
„Naravno da treba da bude što veći obuhvat dece i naravno da treba da bude što više dece u državnim vrtićima, a ne u privatnim. Za sve to je potrebna ogromna infrastruktura… Zaposleni, naročito u sindikatu, jako su razočarani da se ćuti i zatvaraju oči pred uslovima u kojima borave ta deca i u kojima rade zaposleni“, ističe Jovanović.
Ona navodi da se moraju smanjiti normativi jer su veliki, pa tek onda treba krenuti u masovni upis dece. Dodaje da je potrebno da se zaposleni oslobode od, kako kaže, veštačke tvorevine „grupa i po“ koja je u međuvremenu u nekim sredinama prerasla u dve grupe mališana.
„Koliko ja vidim, mislim da se u ovom slučaju ne razmišlja o masovnom upisivanju i proširenju, nego se razmišlja da se roditeljima koji već imaju smeštenu decu, izađe u susret i da tih 20 posto cene koju plaćaju roditelji obezbedi država kako bi poboljšala materijalni status porodice, što mi pozdravljamo svakako. Međutim, ako želimo dobro deci i bolje uslove za boravak onda je potrebno pre svega obezbediti uslove u kojima boravi svako dete“, navodi naša sagovornica.
Ona navodi da se ideja o besplatnim vrtićima već uveliko sprovodi u Novom Sadu i Žagubici.
„Novi Sad koji dve godine finansira roditelje nije ništa odradio povodom toga da se rasterete vrtići i izgrade novi objekti kako bi svako dete boravilo u prosotru kako je po pravilniku propisano“, ističe Jovanović.
Ona navodi da ogroman broj kapaciteta nedostaje državi.
„U međuvremenu smo došli do toga da se ta deca smeštaju u privatne vrtiće i da se roditelji dofinansiraju. To su neka privremena rešenja za roditelje, ali nimalo trajna za državu. Samo u Beogradu imamo više od 22.000 dece u privatnim vrtićima, to znači da Beogradu nedostaje toliko kapaciteta da reši taj problem“, navodi ona.
„Besplatni vrtići su pametnija ideja od davanja po 100 ili 50 evra, država će se zaduživati“
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za „Novu“ da bi besplatni vrtići daleko pametnija opcija od raznih „predizbornih čašćavanja“ u vidu direktne novčane pomoći države od 100,50 ili 30 evra u više navrata, a koju su građani u protekle dve godine dobijali.
„Ako država ima para da razdaje po 100, pa po 50 ili 30 evra u više mahova, besplatni vrtići bi svakako trebalo da imaju viši prioritet od ovog predizbornog čašćavanja“, ističe Madžar.
A na pitanje kako će država platiti ove besplatne vrtiće, Madžar navodi da će se Srbija zadužiti i na taj način to, kako kaže, isfinansirati.
On upozorava da se Srbija obilno zadužuje i da se količnik javnog duga i BDP-a popeo na „56 i nešto posto“.
„Zadužujemo se obilno, komotno i lagodno i iz tog duga finansiramo neke stvari koje ne bi trebalo finansirati, pa bi onda ti besplatni vrtići bili daleko pametnija opcija ulaganja sredstava“, navodi Madžar.
Madžar navodi da još ostaje da se vidi da li će vlast sprovesti ovu ideju u narednom periodu ili će ostati samo neostvareno obećanje tokom izborne kampanje.
„Za to treba imati kristalnu kuglu, pa u nju gledati. Mnogo toga vlast je obećala što nije ispunila, kao što je kanalizacija onih naselja na levoj obali Dunava, a bilo je i nekih stvari koje je ispunila“, navodi naš sagovornik.
Vučić krade Đilasove ideje
Dušan Nikezić iz Stranke slobode i pravde navodi da „aktuelna vlast mora da prestane da ‘krade’ ideje iz programa koji ne umeju da sprovedu, pošto Beograđani znaju da su besplatni vrtići bili deo predizbornog programa Dragana Đilasa još 2018. godine, kao i besplatni udžbenici i obrok za sve đake“.
„Poslednjih deset godina naslušali smo se Vučićevih lažnih obećanja, od toga da neće smanjivati penzije i neće kandidovati za predsednika, preko toga da će smanjiti broj poslanika i osnovati Kancelariju za brze odgovore, pa sve do dovođenja investitora poput Mubadaline fabrije čipova, Mercedesa u Ikarbusu, Folksvagena u Centralnoj Srbiji, Boiing i Erbas avio delova, letećih automobila, Tenisovih svinja, kineskih pilećih nogica… Umesto toga, većina firmi koje su doveli su motači kablova, među kojima mnogi radnike tretiraju kao roblje, isplaćuju minimalce, teraju ih da rade u 12-satnim smenama, vikendomi i bez prava na pauzu“ kaže Nikezić za „Novu“.
On ističe da je rezultat svega da danas više od polovine stanovnika Srbije živi na, kako navodi, ivici siromaštva.
„Inflacija je pojela plate i penzije, hrana i gorivo poskupeli su više od 30 odsto, a Vučićeva prva predizborna poruka glasi da u Srbiji neće biti gladi“, navodi Nikezić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić istakao je za Nova.rs da je Srbija u poslednjih deset godina već više nego duplirala svoj javni dug.
„Sada u uslovima očekivanog rasta kamata na međunarodnom tržištu, nije odgovorno bilo kakvo povećavanje državnih rashoda bez prethodnog značajnijeg rasta državnih prihoda, a to je moguće samo ako se Srbija nađe u poziciji ubrzanog i dugoročno održivog privrednog rasta od čega smo mi realno vrlo daleko“, rekao je Šoškić i dodao:
„Mislim da izjave političara u izbornoj godini o najavama budućim novih davanja građanima ili pojeftinjenjima proizvoda i usluga ili ukidanju nekih plaćanja građana u budućnosti treba shvatati kao političku propagandu. Ovo posebno važi ako su u pitanju političari koji su već na vlasti i koji su takva obećanja mogli već da sprovedu u dugom prethodnom periodu njihovog vladanja da su zaista hteli i da su takvi predlozi zaista realni.“
BONUS VIDEO Vrtiću na Banovom Brdu prete investitori
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare