0
Na žalbu profesora Univerziteta u Beogradu, zbog nezakonite Uredbe Vlade, kojom su im drastično smanjene plate, a koju su uputili Ustavnom sudu Srbije pre tačno dva meseca, još niko nije odgovorio. Sramota je, da se od 11 sudija Ustavnog suda, niko, u periodu od 60 dana, nije udostojio da se pozabavi slučajem, koji je nastavnike u visokim školama gotovo ostavio bez plata i uticao na sve masovnije proteste širom zemlje, koji traju već pola godine. Odugovlačenje odluke, međutim, ne iznenađuje, kad je poznato da Ustavni sud godinama ne odgovara na brojne zahteve, a većina sudija je u sprezi sa aktuelnom vlašću.
Ustavni sud, inače, radi usporeno, pospano, naročito kad su u pitanju žalbe građana koje utiču na „vitalne organe“ našeg društva, pa se dešava da sporovi u prašnjavim fiokama čekaju i po nekoliko godina.
Tako sudije Ustavnog suda do danas nisu odgovorile ni na žalbe o krađi izbora iz 2023. godine, a predstavnici opozicione liste „Srbija protiv nasilja“, koja je učestvovala na izborima, su još početkom 2024. godine podneli Ustavnom sudu zahtev za poništavanje izbora u gradu Beogradu u celini, koji do danas nije rešen.
„Ustavni sud je izrazito spor i ne vodi računa o značaju predmeta, pa podseća na noja koji zabija glavu u pesak“, izjavio je tada Savo Manojlović, direktor inicijative Kreni-promeni.
Neažuran rad i zanemarivanje predmeta koji nisu u interesu vlasti, odavno su, nažalost, praksa sudija Ustavnog suda, među kojima sede ljudi koji otvoreno podržavaju režim.
Podsećamo da ignorisanje žalbe o Uredbi o platama nije prvi put da Ustavni sud radi u interesu države. Takođe, gotovo sve sudije Ustavnog suda, na čelu sa predsednicom Snežanom Marković, sredinom 2024. godine glasale su da se uredba Vlade Srbije o ukidanju projekta „Jadar“ proglasi neustavnom i nezakonitom.
Drugim rečima, Ustavni sud je ukinuo odluku o zabrani iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Naime, većina sudija, koje odlučuju o sudbini našeg društva, inače se ne eksponira javno, iako među njima ima poznatih lica, a neki su dovođeni u vezu sa Srpskom naprednom strankom.
Porazna je činjenica da sudije Ustavnog suda nemaju nikakve rokove za odgovor na žalbe građana.
„Ustavni sud ne reaguje na našu žalbu o Uredbi jer je u pitanju visoko politizovana stvar. Inače, Uredba je jedan kroz jedan neustavna, a ne morate biti pravnik da biste to zaključili. Međutim, ako oni nisu reagovali na podnesak kojim je trebalo da se utvrdi izborna krađa 2023, onda ovo nimalo ne čudi. Sudije Ustavnog suda nemaju nikakav rok u ovoj državi. Da se pojavi vest na dnevniku RTS-a kako je prošlo tri meseca, a da niko nije odgovorio na žalbu, to bi značilo da se nešto menja u ovoj državi“, objašnjava za Nova.rs Miodrag Jovanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Petoro ustavnih sudija, ističe on, ima i nastavnički angažman, ali ih ova problematika izgleda ne pogađa.
„Imate jednog od njih koji kao portparol SNS-a ide po televizijama i zastupa interese režima. Niko od njih nema neku stručnu, ni društvenu težinu, niti bilo kakvu. To je jedna ekipa, u najboljem slučaju, ljudi bez ikakvog društvenog uticaja, a u najgorem, onih koji su zlonamerno uz vlast, šta god da ona čini. Ustavni sud nema nikakve rokove za žalbe, pa verujem da će onog momenta kad se bude ukinula Uredba, oni doneti odluku kako je bila neustavna. Nema leba od Ustavnog suda“, naglašava profesor Jovanović.
Snežana Marković, predsednica Ustavnog suda
Na ovoj poziciji našla se zahvaljujući izmeni Zakona o Ustavnim sudijama, jer je ispunila sve uslove za starosnu penziju. Imenovana je prvobitno 2019, a potom reizabrana 2022. godine.
Ilija Dević, vlasnik ATP Vojvodina, rekao je da je njeno imenovanje bilo vraćanje usluge za sprečavanja izvršenja pravosnažne izvršne sudske presude, koju je doneo Privredni Apelacioni sud 2013. godine u korist ATP „Vojvodina“, u iznosu od oko 17 miliona evra sa kamatom.
Kako je objavljeno na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, plata predsednice Suda je polovinom 2024. iznosila 730.000 dinara, a već 2025. skočila je na neverovatnih 942.832 dinara.
Kao članica Komisije za pravosudni ispit u Ustavnom sudu – građansko pravo, mesečno prima još 68.500 dinara, a kao član Republičke komisije – notarska komisija u Ustavnom sudu, kvartalno zarađuje još 58.000 dinara. Ukupno zaradi 1.070.000 dinara svakog meseca.
Milan Škulić, zamenik predsednika Ustavnog suda
Profesor Škulić u Ustavnom sudu prima mesečnu platu u visini od 461.827 dinara, što je razlika između plate sudije Ustavnog suda i plate redovnog profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu, koja se prima iz budžeta.
Na Pravnom fakultetu kao redovni profesor zarađuje 145.242 dinara mesečno, za naučno – istraživački rad 42.917 dinara, a kao predavač na Pravosudnoj akademiji 13.736 dinara. Ukupna mesečna zarada 663.722 dinara.
Dragana Kolarić, sudija
Kolarić je bila na meti kritika zbog činjenice da je u braku sa Srđanom Kolarićem, članom Glavnog odbora SNS i nekadašnjim predsednikom Opštine Čukarica, a izabrana je na predlog bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Kao sudija Ustavnog suda prima platu u visini od 720.000 dinara, iako je do pre samo godinu dana na ovoj funkciji zarađivala 467.000 dinara.
Kao profesorka Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu zarađuje 36.000 dinara, a kao redovna profesorka na Akademiji za nacionalnu bezbednost BIA prima 190.000 dinara svakog meseca. Ukupno 946.000 mesečne zarade.
Vladan Petrov, sudija
Profesor Petrov redovan je gost u emisijama na režimskim medijima i otvoreno podržava vlast i odluke predsednika Aleksandra Vučića, dok se suprotstavlja opoziciji, a u poslednjih šest meseci negoduje zbog blokada fakulteta i studentskih protesta. Poznat je i po tome što je učestvovao u pisanju Deklaracije o Vojvodini.
Petrov kao sudija Ustavnog suda zarađuje 390.000, kao profesor na Pravnom fakultetu 350.000, a za naučno – istraživačku delatnost 30.990 dinara, dok u Ministarstvu pravde, kao ispitivač u Odboru za pravosudni ispit mesečno prima 49.500 dinara. Ukupno 820.490 dinara mesečne zarade.
Tijana Šurlan, sudija
Šurlan je bila odbornički kandidat SNS-a 2016, a iste godine izabrana za sudiju Ustavnog suda Srbije. Na početku svoje karijere radila je u advokatskoj kancelariji Nedić, koju drži otac Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije.
Ona je, inače, supruga Nebojše Šurlana, bivšeg direktora Infrastrukture železnice Srbije, koji je hapšen zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine.
Kao sudija Ustavnog suda, Tijana Šurlan mesečno zarađuje 731.100 dinara.
Gordana Ajnšpiler Popović, sudija
Kao sudija Ustavnog suda mesečno zarađuje 810.754 dinara. Takođe, sudija Popović dobila je jubilarnu nagradu od Ustavnog suda (od 1989. – 2024.) u iznosu od 286.499 dinara, kao član Komisije za pravosudni ispit.
Vesna Prelić, sudija
Ona je do 2020. bila predsednica Ustavnog suda, a 2017. godine izjavila je da je Ustavni sud nacionalna institucija koja treba da bude „mali Strazbur“, koji će omogućiti da se proces zaštite ostvarivanja ljudskih prava završi na nacionalnom, bez potrebe za intervencijom međunarodnih institucija.
Kao sudija Ustavnog suda zarađuje 520.000 dinara mesečno.
Tamaš Korhec, sudija
Kao jedan od osnivača civilne organizacije Mađarski pokret, Korhec je 2016. optužio predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora da je ušao u koaliciju sa SNS-om da bi ostao predsednik Skupštine Vojvodine.
Za sudiju Ustavnog suda imenovan je u decembru iste godine. Kao sudija zarađuje 572.568 dinara mesečnu platu.
Miroslav Nikolić, sudija
U Ustavnom sudu je od 2016. godine. Pre toga je, između ostalog, bio sudija Opštinskog suda u Pančevu, gde je kao najmlađi sudija tog suda postupao u građanskoj referadi. Kao sudija zarađuje 466.326 dinara mesečno.
Nataša Plavšić, sudija
U januaru 2016. postavljena je za v.d. zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, a tu dužnost vršila je do imenovanja za sudiju Ustavnog suda.
Kao sudija Ustavnog suda zarađuje 596.289 dinara mesečno.
Tatjana Đurkić, sudija
Sudija Đurkić je do 2016. godine bila direktorka Agencije za borbu protiv korupcije. Ona je u decembru 2016. podnela ostavku na tu funkciju zbog imenovanja za sudiju Ustavnog suda.
Kao sudija Ustavnog suda mesečno zarađuje 506.144 dinara, a dodatno u ovom sudu prima naknadu zbog nepopunjenih sudijskih mesta u visini od 101.228 dinara mesečno.
Pročitajte još:
0
0
0
27
Podsećamo, grupa nastavnika sa pet beogradskih fakulteta je još 26. marta ove godine poslala je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe, koju je Vlada usvojila, a kojom su profesorima sa fakulteta u blokadi, plate drastično smanjene.
Nastavnici su predali inicijativu ispred Pravnog i Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Iza inicijative je stalo 450 potpisnika, među njima dekani tri fakulteta.
Inače, spornom uredbom norma nastavnog rada povećana je sa 20 na 35 časova, a norma naučnog i umetničkog rada smanjena sa 20 na pet časova nedeljno.
U tekstu, koji je Univerzitet uputio sudu, navodi se da nastavnici i saradnici koji su podneli inicijativu očekuju da Ustavni sud hitno reaguje, obustavi primenu uredbe i spreči dalje urušavanje sistema visokog obrazovanja i dostojanstva akademske profesije. Nažalost, termin „hitno“ u Ustavnom sudu, i dalje, očigledno, nije pronađen u rečniku čak 11 sudija.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare