"Dekretom je sklepano nešto čega akademsku zajednicu treba da je sramota": Vladimir Crnojević, bivši direktor Biosensa, uputio otvoreno pismo Senatu Univerziteta u Novom Sadu

Vladimir Crnojević smenjen je sa funkcije direktora Instituta Biosens 7. avgusta ove godine na elektronskoj sednici novog Upravnog odbora, čijim je članovima bio zabranjen ulaz u ovu zgradu, a birala ih je Pokrajina.

Zvanični razlog za smenu, Crnojeviću nije saopšten, a nalog za njegovo razrešenje stigao je, kako je ispričao za Nova.rs, nakon što je odbio da pošalje 30 ljudi iz ovog instituta na miting koji je Srpska napredna stranka najavljivala za 28. mart u Novom Sadu.

Dr Crnojević uputio je otvoreno pismo Senatu Univerziteta u Novom Sadu koje prenosimo u celosti.

"Poštovane koleginice i kolege,

obraćam vam se ovom prilikom kao doskorašnji član Senata Univerziteta u Novom Sadu po funkciji direktora Instituta BioSens - članice Univerziteta u Novom Sadu, koju sam obavljao od osnivanja Instituta, ali i kao profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Prvo bih želeo da kratko razjasnim razlog svog nejavljanja ovim povodom do sada. Kao direktor Instituta imao sam misiju njegove izgradnje kako u kadrovskom, tako i u infrastrukturnom smislu (zgrada i oprema), što je podrazumevalo brojne prepreke koje politika neminovno nameće. Izgradnja prvog naučnog instituta od nule u Srbiji posle 40 godina, bio je veliki izazov i sa sobom nosio i političku cenu.

Još važnije od toga, imao sam odgovornost za rad i budućnost gotovo 200 zaposlenih na Institutu BioSens, kojima sam obezbedio dobre uslove rada i odsustvo bilo kakvih političkih pritisaka od samog osnivanja Instituta pa do kraja svog mandata. Da sam u pravu govori i činjenica da je novi direktor nagovestio da će svi ugovori na određeno vreme biti raskinuti ili 'posebno razmatrani', na liniji sa onim što se trenutno radi po školama gde se otpuštaju 'neposlušni' nastavnici.

Kako se Institut BioSens pretežno projektno finansira, gotovo 65 odsto zaposlenih na Institutu ima ugovore na određeno vreme, pa bi njihovo otpuštanje tj. neprodužavanje ugovora vodilo ka faktičkom zatvaranju instituta. Činjenica da je Institut BioSens kao članica UNS-a još uvek vodeća naučno-istraživačka institucija u Republici Srbqiji po učešću u evropskim projektima iz programa Horizont, na kojima upravo rade ovi ljudi zaposleni na određeno vreme, neminovno ukazuje da bi to načinilo nemerljivu štetu Univerzitetu i Republici Srbiji. Ali to nije tema ovog pisma, već situacija u kojoj se sada nalazimo.

Činjenica da su SVA nastavno-naučna veća fakulteta i naučna veća instituta u sastavu UNS-a pokrenula postupak za razrešenje rektora prof. dr Dejana Madića početkom februara meseca ove godine, dovoljno govori o tada iskazanoj jedinstvenoj volji akademske zajednice i potrebi da izraze svoje neslaganje sa dešavanjima u okviru Univerziteta u Novom Sadu. Svima je bilo jasno da je tada jedini ispravan izlaz iz te situacije bila ostavka ili smena rektora prof. dr Dejana Madića.

U međusobnoj komunikaciji i komentarima članova Senata postavljalo se samo jedno pitanje – šta se čeka?

Nažalost, rektor je izabrao da to ignoriše, ostane nem i da se suprostavi SVIM članicama UNS-a, te da manipulacijama i lakrdijaškim tumačenjem pravnih akata iskoristi prividni pravni vakuum, te odlaže sednicu Senata na čijem dnevnom redu bi bio zahtev za njegovo razrešenje do u nedogled. A verujem, sve u nadi da će nakon nekoliko meseci odlaganja doći do zamora, da će se promeniti situacija i da će se na kraju sve zaboraviti.

Od tada su se desile brojne promene na gore u čitavom društvu, pa i u okviru akademske zajednice. Umesto da se razgovara o unapređenju rada i poziciji Univerziteta (npr. na Šangajskoj listi sa koje je ispao), kao i poziciji UNS-a u okviru našeg društva koje je u dubokoj krizi, pribeglo se nasilju, nepravu, razaranju institucija i izmišljanju para-akademskih institucija kao što je nedavno osnovani „institut za akademsko delovanje“, u čemu je rektor uzeo aktivno učešće.

To je već samo po sebi lakrdija koja služi da skrene pažnju sa suštinskih problema. Šahovski klub ili lovačko udruženje imaju formalno pravo da u svom nazivu nose reč institut. Ali u akademskoj zajednici se dobro zna šta je institut i jasno je definisano zakonom o nauci i istraživanjima. Da se INSTITUT napravi od nule trebaju ljudi, vreme, znoj, suze i još mnogo toga. Verujte mi – pravio sam jedan. Umesto toga, sklepano je dekretom nešto od čega akademsku zajednicu kao što je Univerzitet u Novom Sadu treba da je sramota. I verujem da jeste. Na osnivanju su bili mnogi ljudi koje lično poznajem i koji su gledali u pod i molili se da ih kamera ne snimi.

Tokom prethodnog perioda je na nastavnike univerziteta u Srbiji izvršen nezamisliv pritisak na slobodu mišljenja ucenjivanjem sa protivzakonitim smanjenjem plata ispod granice ljudskog dostojanstva.

Da ne pominjemo činjenicu da je time učešće nauke u dohotku svedeno na desetak posto, što govori mnogo o naučnoj aktivnosti na našem univerzitetu, o tome koliki je značaj nauke u čitavom sistemu i našem društvu, te postavlja pitanje smisla postojanja univerziteta. Poslednji događaji eskalacije nasilja upadom do zuba naoružane policije na Univerzitet u Novom Sadu na poziv rektora i pojedinih dekana logična su posledica ovakvog delovanja.

Ali ne moramo ići daleko. Dovoljno je do Beograda, čiji je univerzitet pošteđen ovakvih događaja. Rektor Beogradskog Univerziteta prof. dr Vladan Đokić sa svojim timom stao je iza, ili bolje reći ispred, svojih profesora i studenata i pokazao šta znači akademski integritet. Ni na jednom fakultetu Beogradskog univerziteta nismo videli nemile scene nasilja i brutalne intervencije policije. Jedinstvo i zajedničke vrednosti akademske zajednice oduvek su bili prepreka njenom razaranju - u bilo kojoj epohi i pod bilo kojom vlasti.

I šta vam sada preostaje? Vaša naučno-nastavna veća fakulteta, odnosno naučna veća instituta već su donela odluke sa zahtevom za razrešenje rektora početkom februara. Sad kad je zgrada Rektorata UNS-a „oslobođena“ očekujemo da će biti organizovana redovna sednica Senata. Sve što treba je da stanete iza odluka svojih veća i da ih sprovedete, obnavljajući zahtev da se to stavi na dnevni red i glasate u skladu sa njima. Ili možda protiv? U suprotnom, neophodno je da od istih veća tražite da promene svoja mišljenja i povuku iste zahteve. Možda i uspete…

Srdačno vaš,

Prof. dr Vladimir Crnojević

P.S. „Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“ (P.P. Njegoš)", navodi dr Crnojević u otvorenom pismu.