Virus koji bi mogao da bude mnogo gori od korone sasvim sigurno stiže u Srbiju, a stručnjaci upozoravaju: Ovo moraju biti hitne mere

U poslednjih 20 godina ptičji grip pokušavao je da preplavi panetu i izazove pandemiju, ali mu to do sada nije uspevalo."Od 2003. godine borimo se povremeno sa ptičjim gripom. Svaki put kad se pojavi, preduzmu se energične mere, a sećam se da je 2005. pobijeno čak 150 miliona živine, što je čitava planina. Čim je jedna kokoška, guska, patka u jatu zaražena, budu odmah sve uništene, ne samo u tom domaćinstvu ili selu, već u celom regionu. To je jedini način da zaštitimo druge životinje i naravno ljude, od ovde zaraze", objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.Sojevi ptičjeg gripa, na sreću, teško se prenose na ljude, pa još nije vreme za vakcinaciju, ali jeste za pripremu.

“Sećam se da su Rusi i Britanci ranije razvijali vektorsku vakcinu za ebolu. To se nikome nije isplatilo, jer ove zemlje nisu imale ebolu. Pravili su je, međutim, za slučaj da ebola postane svetski problem. Isto tako smatram da bi bilo dobro da se ljudi sada pripremaju i naprave određene zalihe vakcine, ukoliko se desi da H5N1 pređe na čoveka, a pitanje je trenutka kada će se to desiti. Možda već ove godine, a možda i za dve, tri ili pet, videćemo”, kaže dr Radovanović.Što se više prenosi, mogućnost za mutacije je veća, ističe on.“Od 2003. do danas bilo je blizu 1.000 zaraženih ljudi, a nešto manje od 500 je umrlo od soja H5N1. Kovid 19 je imao relativno nizak letalitet, stopu smrtnosti, a ovaj virus bi bio mnogo opasniji. Problem je što mnogo toga ne znamo. Kao na primer, ne znamo da li dovodi do teške kliničke slike i koliko brzo. Za svinjski grip je prva informacija bila da je letalitet šest odsto, a bila je jedan na 10.000. Ako je smrtnost od ptičjeg gripa 5,2 odsto, to onda znači da je jako ozbiljna bolest i moguće je da jedan od tih ptičijih sojeva gripa dovede do naredne pandemije, ali takođe ne znamo ni kada će to biti. Važno je da efikasno uništavamo živinu, barske divlje ptice i domaće ptice plovuše, ako se zaraze. Sve zavisi od efikasnosti suzbijanja. Virus SARS je recimo imao smrtnost od 10 odsto, ali zahvaljujući merama, brzo je suzbijen jer je u svim zemljama uveden strog karantin i ta bolest je nestala”, naglašava dr Radovanović.

Pojedini stručnjaci, međutim, smatraju da je vakcina trenutno nepotrebna, jer virus teško prelazi na čoveka.“Pričati o vakcini u ovom trenutku je besmislica. Ptičji grip jako retko i veoma teško prelazi na ljude, pa ne znam zašto bismo se sad bavili vakcinacijom i dizali paniku zbog bolesti koja je tokom 20 godina zarazila jedva 1.000 ljudi. Taj virus je prisutan konstantno, samo se na periode primiri, pa ponovo bukne. Ove godine je intenzivan u pola zemalja Evrope, naročito u Mađarskoj, koja nam je blizu, ima ga više nego uobičajeno. Soj H5N1, kod divljih ptica identičan je onom koji je bio aktuelan 2005. I taj soj teško prelazi na ljude, što je velika sreća. Naravno da postoje rizici, a najveći su kad se virus javi kod živine na ogromnim farmama, jer radnici onda moraju da nose maske, da se štite, zato što su izloženi visokoj koncentraciji virusa u vazduhu i tako su potencijalne žrtve zaražavanja”, objašnjava za Nova.rs virusolog dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka.

Ako se ne preduzmu mere, postoje rizici, naglašava on.“Soj H5N1 prenose vodene i divlje ptice, kod njih se naravno dešavaju uginuća, nakon čega mogu da prenesu zarazu. U pitanju je visokopatogen virus, koji se prenosi na sisare, pa samo treba biti na oprezu“, kaže dr Šekler.Ovaj virus koji se razvijao i mutirao prethodnih godina, doveo je do epidemije među životinjama, pre svega pticama, ali i sisarima, što ukazuje na opasnost od širenja i na ljude.Američki virusolozi smatraju da svet treba da reaguje sada, pre nego što H5N1 dobije šansu da postane razorna pandemija. Najbolja odbrana od smrtonosnog patogena, slažu se svi, je agresivno suzbijanje ranih infekcija, što prvo zahteva njihovo brzo otkrivanje.

U Sjedinjenim Američkim Državama postoji 91 laboratorija za javno zdravlje koje mogu testirati na H5 grip. Takođe, postoji već nekoliko vakcina protiv H5N1 koje je odobrila Uprava za hranu i lekove čija su bezbednost i imuni odgovor testirani.Podsetimo, sredinom januara hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je kod dve lešine crvenokljunih labudova na području jezera Šoderica utvrđena visokopatogena influenca ptica (VPIP) podtipa H5N1.Naime, prihvaćen je stav da je glavni put prenosa ptičjeg gripa na čoveka, direktan kontakt sa zaraženom živinom ili sa tlom i predmetima zaprljanim izmetom živine. Najveći rizik od zaražavanja postoji prilikom klanja živine, čupanja i perušanja, sečenja i pripremanja živinskog mesa za jelo u kuhinji.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rejutradrpredraguri-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4846605"]