Već nekoliko godina članovi udruženja "L Down" iz Zaječara bore se protiv naloga za iseljenje koji je potpisala gradska uprava u Zaječaru. Rešenje je postalo pravosnažno 17. novembra. Ovakva odluka deluje poražavajuće za roditelje, a posebno je pogodila osobe sa Daunovim sindromom koji su se družili i igrali u tim prostorijama.
Udrženju „L Down izvršitelji već godinama kucaju na vrata i preti im iseljenje. Stvari su već spakovana u kutije.
„Ne znam kako je do ovoga došlo. Nama su obrazložili da su to potrebe grada, mi smo 2013. godine dobili ugovor za korišćenje prostorija da bi već 2017. godine dobili nalog da se iselimo. Žalili smo se, to je otišlo na sud, ali smo zgubili taj spor iako smo za ovaj prostor imali lokacijsku dozvolu za nadgradnju i dogradnju. Nameravali smo da razvijemo neku trajnu socijalnu aktivnost za decu, neki od njih su završili srednju školu i ne rade nigde, i sigurno neće raditi. Oni nisu sasvim nesposobna deca i mogla bi da rade, kako bi ojačali svoj potencijal, da mogu da žive komotnije“, objašnjava za TV Nova Mirjana Đorđević, predsednica Upravnog odbora „L Down“ Zaječar.
Kao razlog za iseljenje gradska uprava je navela da su joj prostorije potrebne kako bi u njih smestila svoje finansijsko odeljenje.
Članovi udruženja su mnogo truda uložili u prostorije, adaptirali su spolja zgradu, stavili izolaciju, ugradili sanitarije, ugradili kuhinjske elemente, stavili pločice, uveli grejanje.
Grad je udruženju ponudio prostorije na petom spratu u zgradi što nisu prihvatili jer lift nije redovno radio tako da bi deca sa invaliditetom morala da se penju stepenicama.
„Nakon toga nuđena im je Zadužbina Nikole Pašića, gde je prokišnjavao krov i ima samo jedan toalet.
„U principu smo pristali na to s tim da su nam obećali da će taj prostor adaptirati i obavestiti nas kada možemo da se uselimo. Ništa nije bilo od obećanja, umesto toga došla je tužba za iseljenje.
Udruženje „L Down“ mora da se iseli do 24. novembra a gde će – nemaju pojma.
Kako bi spasila donacije i stvari koje su dobijali, Mirjana je smislila privremeno rešenje kako bi prezimili, adaptirala je pomoćnu prostoriju iznad svoje šupe, gde će ostaviti stvari i nameštaj iz udruženje da stvari ne kisnu.
„Ovde smo trčali kao ovčice po našem dvorištu a sada nas je gradonačelnik isterao“, rasplakala se Irena, štićenica udruženja ali nije zaboravila da pozdravi svoje drugare.
BONUS VIDEO: Oboji moj svet ljubavlju – kakav je život mladih sa Daunovim sindromom u Srbiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare