Lazar Sretenović Foto:privatna arhiva

Lazar Sretenović iz Pančeva, mladić koji boluje od Daunovog sindroma, imao je 25. marta promociju knjige poezije "Moj svet" u prepunoj sali Gradske biblioteke. Za naš portal, Lazar je podelio svoja iskustva tokom pisanja knjige, ali i želje koje planira da ostvari u narednim godinama.

„Na moj 29. rođendan imao sam promociju pesama koje pišem od kad mi je mama objasnila da ne mogu da budem pevač. Nažalost neću biti pevač, a jako bih voleo da mogu time da se bavim pošto volim i da glumim i time zabavljam ljude da mogu da vide svet na lepši način”, priča Lazar za Nova.rs.

Kada je reč o samoj atmosferi sa promocije knjige, Lazar ističe da je bio jako srećan zbog ljudi koji su došli da ga čuju.

„Jako sam srećan što je bilo puno ljudi koji su došli da slušaju o meni i mojim pesmama, a obično nemam tremu jer uživam da vidim kad ima puno ljudi i kad su svi srećni”, nastavio je naš sagovornik.

Lazar Sretenović Foto:privatna arhiva

On kaže da je igrao u puno predstava, a da u slobodno vreme voli da pliva i da igra stoni tenis.

„Sa svojim udruženjem često idem na specijalne olimpijade po raznim gradovima i uvek osvojim neku medalju. Volim aplauz i tako sam počeo da pišem pesme još 2015. godine. Prvo sam želeo da napišem nešto što vidiim, a onda mi mama često pomogne. Pita me nešto o tome što sam pisao i utiče na moju inspiraciju“, nastavio je Lazar svoju priču.

Kao i svaki čovek na svetu, tako i Lazar ima snove, a u razgovoru sa nama bio je potpuno otvoren i rekao šta bi voleo:

„Voleo bih da imam devojku i da idem sa njom i društvom u grad, da imam platu. Završio SAM školu za kuvara, ali ja to ne volim baš da radim. Ako bih mogao da biram, radije bih voleo da se bavim poljoprivredom ili da čuvam životinje. Jednostavno, volim životinje, ljude, pisanje, život. A posebno volim kad se ljudi smeju i kad nisu ljuti“, zaključio je naš sagovornik.

Foto:privatna arhiva

Da Lazar voli život i dobre ljude, svedoče stihovi njegove knjige, u šta smo mi imali prilike da se uverimo:

„Ujutru kada oči otvorim, prvo se nasmejem novom danu. Ustanem, pidžamu svučem i nešto lepo obučem. Izađem na ulicu, kog sretnem dobrim danom pozdravim i svojim putem dalje nastavim“, stihovi su iz zbirke pesama „Moj svet“.

Bonus video: Da li bi u Srbiji mogla da bude prihvaćena manekenka sa Daunovim sindromom?

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare