Vesić: Kanalizacije su krive za neprijatne mirise u Beogradu

Od koronavirusa, meštani Bežanijske kose se štite maskama. Međutim, maske im ne pomažu protiv smrada u vazduhu, koji je poslednjih dana toliko jak da štipa za oči."To je kao iz neke ogromne štale kad se čisti đubrivo"."Malopre kad sam dolazio bio je neki neprijatan miris iz ove ulice pored".N1: Je l Vam to smeta?"Malo"."Smeta kako ne smeta, pogotovu sad kada nosimo i ove maske"."Kod nas je stalno neprijatan miris, šta ćeš", kažu građani Bežanijske kose.Neprijatn miris, inače, nije zaobišao ni one koji žive u centru grada. Smrad su osetili i stanovnici Novog Beograda, Voždovca, Konjarnika, Zemuna, Palilule. Građani Zvezdare kažu, da nepodnošljiv miris osećaju svakodnevno."Ponegde ima, ima baš dosta mirisa"."Stvarno se oseća. Ma znate kako smrdi, ali to je svakodnevno"."Nemam pojma, meni ništa niti miriše niti smrdi, verujte mi"."Godinama se već oseća, svremena na vreme", kažu na Zvezdari.A šta je uzrok smrada u vazduhu koji se godinama periodično oceća u glavnom gradu još se tačno ne zna. Jer iz Ministarstva životne sredine na to pitanje nisu odgvorili za N1, kao ni kada će problem biti rešen. Za to vreme, zamenik gradonačelnika Goran Vesić krivca vidi u kanalizacijama, ali i njivama."Neprijatni mirisi se u Beogradu osećaju zbog izlivanja kanalizacija u Savu i Dunav, ali i stajskog đubriva sa okolnih njiva. U Beogradu postoji 100 direktnih izliva kanalizacije iz kojih se na godišnjem nivou u reke izlije 60.000 olimpijskih bazena fekalija. Kada padne vodostaj reka, oseća se miris tih fekalija", objasnio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.Međutim, u Evropi za sada nijedan grad ne uništava reke fekalijama iz kanalizacije, na način kako se to radi u Beogradu. Stručnjaci upozoravaju i da problmima tu nije kraj."Beograd je jedina evropska prestonica koja nema nijedno postrojenje za preradu otpadnih voda, 19 miliona cisterni svake godine izlivamo u Savu i Dunav, podsećam reč je o međunarodnim rekama, rekama koje ne pripadaju samo Srbiji, ali primera radi Dunav od Švarcvalda sve do Crnog mora nigde ne preživljava takvu vrstu ekocida kao u svom toku pored Beograda", upozorava Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka.Predstavnici gradske uprave su nedavno najavili da bi u Velikom selu trebalo da se počne sa izgradnjom fabrike za preradu otpadnih voda, koja bi pokrivala 80 odsto ilziva kanalizacija.Međutim, nisu precizirali kada bi radovi trebalo da počnu.