Države nema, ostali samo građani: Veliki narodni zbor zbog MHE na reci Studenici

Četvrta je godine od, ispostaviće se, lažnog obećanja predsednika Aleksandra Vučića i tadašnje premijerke Ane Brnabić da izgradnje mini hidroelektrane na reci Studenci neće biti.

„Lokalna zajednica je protiv te male hidroelektrane (MHE). Već smo obavili razgovore sa investitorom. Zamolili ga da od nje odustane. I u tome su uspeli,“ rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na godišnjoj konferenciji za medije pre tri godine, 29. decembra 2021.

Da će se raditi kontra obećanjima, ali i, kako navode aktivisti, pravnici i struka, protiv zakona i planova potvrdila je, kako ističu, i Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije koja je tri dana pre velikog narodnog zbora u mestu Ušće na reci Studenici, „potvrdila Urbanistički projekat za izgradnju MHE ‘Studenica S4 – Gradina’ na reci Studenici, nakon što je obrađivač urbanističkog projekta postupio po primedbama i sugestijama iznetim u Izveštaju o obavljenoj stručnoj kontroli“.

Čuvanje prirode i zakona

Time su, kažu meštani, iscrpljena institucionalna sredstva, osim Ustavnog suda, a meštanima ostaje da se ujedine i pokušaju da zaštite svoje okruženje od devastacije, ali i zakonodavni okvir Republike Srbije. Veliki zbor zakazan je dan posle skupa u Novom Pazaru, 13. aprila s početkom u 12 časova.

Goran Nikolić iz udruženja „Spasimo Studenicu“ iz mesta Ušće kaže za N1 da su i pored 32 prigovora očekivali takav stav Agencije. On navodi da je reka Studenica žila kucavica Parka prirode Golija i da ona 95 odsto teče kroz Park prirode Golija, a da preostalih pet odsto „napadaju“ investitori. Neki od njih su pokušavali da grade i u Parku prirode.

On kaže da je po Zakonu o zaštiti prirode, između ostalog, zabranjeno graditi hidrocentrale u zaštićenim područjima, a Studenica ima zaštitu treće kategorije.

„U ovom slivu biljni svet je zastupljen sa više od 650 vrsta što predstavlja jednu četvrtinu flore Srbije. Reku Studenicu, sa površinom sliva od oko 580 km², hrani 109 izvora i vrela. Kraški izvori su najizdašniji, a iz desetak izbija više od 10 litara u sekundi, dok najbujniji izdaju i preko 30 litara u sekundi. Najveći broj izvora izbija u kontaktnim zonama, pa se zato i javljaju u grupama. Dosta izvora ističe i uz samu reku kao i mineralni izvori u Studenici. Hranjena izvorima i padavinama Studenica unosi u Ibar prosečno 6,71 kubika vode u sekundi. Šume pokrivaju 40% sliva, a podjednako su podeljene na lišćare i četinare. Livade zahvataju 20% površine i odlikuju se velikim brojem lekovitog bilja. Fauna je tipična za Starovlaškorašku oblast: kornjače, jež, zec, lisica, srna i divlja svinja. Nekada je reka vrvela od pastrmki, lipljena i skobalja dok ce posle podizanja ribnjaka u nju nastanjuje i kalifornijska pastrmka“, objašnjava Nikolić.

Sama lokacija MHE „Studenica S4-Gradina“ nije deo zaštićenog parka, ali je kako ukazuje Nikolić Vlada republike Srbije 15. januara 2020. godine donela Prostorni plan za predeo posebne namene za Studenicu, gde je predviđena zaštita kompletne celine osim naselja Ušće. Na stranici sajta Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, među usvojenim planovima posebne namene, kada se klikne na onaj o Studenici, nema dokumenta.

„Po toj uredbi zaštićena je cela reka i utvrđen je termin ‘sliv reke Studenice’. Nisu dozvoljene bilo kakve prepreke koje bi ometale kretanje vode. Zabranjeno je i košenje trave 10 metara od obale, čak je i staro drvo zaštićeno da se prepusti zubu vremena, a ne da se seče. Dozvoljeni su samo mini ribnjaci. Studenica je naš život, naša voda koju pijemo“, kaže Nikolić.

On ističe sumnju da je priča o proizvodnji struje lažna, a da se radi o nameri da se neko dokopa vode kao resursa, jer kako kaže „voda će biti nafta 21. veka“.

„U Hrvatskoj za iste pare – oko 10 miliona evra, napravljena je sunčana elektrana sa tri puta većom proizvodnjom. To se desilo pre četiri-pet godina godine, a sada su cene još niže kada je u pitanju solar. Koji je motiv investitoru da pravi tako nešto? Svi prelaze pretežno na vetar i sunce,“ pita se Nikolić.

„Izgleda da je korupcija otključala fioku za ovu branu“

Početak priče o brani kod mesta Ušće na reci Studenci, u neposrednoj blizini istoimenog manastira, bio je još 2016. godine. Kako kaže Nikolić, organizovana je javna rasprava i od toga se odustalo.

„Potpisali smo peticiju, gde se 98 odsto ljudi izjasnilo protiv izgradnje brane“, podseća Nikolić.

„Tražimo od države da stane iza pojedinca i poštuje zakon“
On kaže da od države traže da poštuje Zakon, da stane iznad pojedinca, a iznad korupcije.

„Tražimo da Vlada poštuje svoju uredbu iz 2020. godine i svoju prirodu. Studenica, kao posebna celina sa manastirom, konkuriše za predeo od evropskog značaja. Ako se napravi brana – otpada sve. U tom slučaju jezero od MHE došlo bi na kilometar od manastira. Na udaru bi bilo i poljoprivredno zemljište, s obzirom na to da je u pitanju brdsko-planinski kraj, nema ga puno, a najplodnije je pored reke“, ističe Nikolić.

On podseća da je 1986. godine za vreme socijalističke Jugoslavije „komunisti“ želeli da prave branu 10 kilometara iznad manastira, ali da je posle žalbi SANU i Zavoda za zaštitu spomenika kulture i zaustavljeno.

Srbija je među najsiromašnijim zemaljama po količini domaćih voda

Profesor Biološkog fakulteta u Beogradu Predrag Simonović za N1 kaže da planirane derivacione MHE „razvaljuju prirodno stanište u planinskim rekama“, a da bi u slučaju Studenice najviše bio ugrožen fond pastrmki.

Na osnovu podataka, on navodi da, iako je ukupna dužina planinskih reka velika, pojedinačno su male, kratke i jako su osetljive na derivacije, odnosno stavljanje u cevi.

„Nekada su u pitanju kilometri cevovoda. Oni isključe prirodna staništa. Ostaje malo ili nimalo vode, a skoro ništa ne može da živi“, kaže Simonović.

On kaže da dolazi do promena zbog načina protoka i zagrevanje vode, kao i da je posledica potpuna promene faune, i to ne samo riba, već i drugih živih organizama koji žive u vodi.

„Životinje su vekovima određene uslovima u kojima žive. Kada se to promeni, njih zamene neki drugi organizmi. Ali, sa manje vode – pitanje je i kvaliteta i kvantiteta, odnosno ko može da u takvoj vodi da preživi“, smatra Simonović.

On podseća da je Srbija jedna od šest najsiromašnijih evropskih zemalja po količini domaćih, autohtonih voda, a da je na Balkanu najsiromašnija.

„Kiše koje dolaze, i sa istoka i sa zapada, ispadaju se pre Srbije, tako je prosek svega 660 mm po m2. U Makedoniji je dva do tri puta više, u BiH četiri puta, a u Hrvatskoj još više. Više je i u Crnoj Gori, a rekorder po količini padavina je Crkvenica u Boki Kotorskoj gde padne 5.000 mm/m2. Količinom padavina smo jako siromašni, a samim tim i količinom voda u planinskim rekama koje zatim silaze“, navodi Simonović.

„Ni pravilno ni zakonito“

Strahinja Macić, pravni savetnik ekološke organizacije „Polekol“, za N1 kaže da saglasnosti Agencije za prostorno planiranje i urbanizam za MHE nije ni pravilna ni zakonita.

„Predviđena razrada kroz plan detaljne regulacije, a ne urbanističkim projektom, predstavlja neku vrstu prečice ka realizaciji ovog projekta i načina da se uskrati mogućnost javnosti da delotvorno učestvuje u postupku odlučivanja o ovom projektu“, kaže Macić.

On navodi da je Prostorni plan Parka prirode Golija i Manastira Studenica, osim što je propisao razradu kroz plan detaljne regulacije, a ne kroz urbanistički projekat, uspostavio i zaštitnu zonu oko Parka prirode Golija u kome važi treći stepen zaštite u okviru parka prirode, a to podrazumeva i zabranu izgradnje hidrotehničkih i drugih objekta.

„Ovi akti su jako restriktivni po pitanju intervencija na Studenici i po našem shvatanju i tumačenju nikakvoj brani nije mesto na ovoj reci“.

Manastir ćuti

Pokušaji N1 da se od Manastira Studenica čuje stav o izgradnji MHE u neposrednoj blizini, bili su ignorisani. Prema rečima Gorana Nikolića, iguman Manastira je, kada je prethodnih godina bila aktuelna brana Ušće, rekao da je to ok.

„Ali i oni imaju malu branu, baš malu, protočnu. Još od 2009. godine, ako se ne varam. Prošlo je sve u tišini, verujem da je zbog toga tišina u manastiru“, kaže Nikolić

Simonović navodi da je manastirska brana malog kapaciteta, da preliva, odnosno nije derivaciona.

„U vreme velikih vodostaja je prelazna za neke vrste riba, ali ne i za sve. Nemoguće je imitirati prirodu kako treba i omogućiti sve što je bilo“, zaključuje Simonović.

Firma bez telefona, sajta i posla, sumnja da je paravan
Prema Nikolićevim rečima, kontakta sa investitorima nije bilo. On smatra da ova firma deluje kao paravan. Radi se o preduzeću „Hidro MIN“ iz Čačka, sa sedištem na adresi Nikole Tesle 21 b.

U pitanju je Društvo sa ograničenom odgovornošću, registrovano za proizvodnju električne energije. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) direktor odnosno, zakonski zastupnik je Bratislav Stefanović, a lanovi odnosno vlasnici po 50 odsto udela su Dragan Čakarević i Oliver Ostojić. Drugih kontakt podataka nema. Proverom emaila i broja telefona koji se mogu naći online, ispostavilo se da su kontakti nekadašnjih vlasnika. Naime ova firma je prodata 2020. godine.

Prema Bilansu uspeha za 2024. godini sa sajta APR, ostvareni su gubici od 35.000 za prošlu i 45.000 za pretprošlu godinu. Poslovnih prihoda nema.