Procenjuje se da će produženi uskršnji vikend oko 200.000 građana Srbije iskoristiti za putovanje van zemlje. Prema podacima Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA, paket aranžamne uplatilo je oko 150.000 građana, ali se procenjuje i da će uz tu cifru određeni broj putovati u sopstvenoj režiji.
Najtraženije i najpoularnije destinacije za mini praznični odmor su evropski gradovi u našem neposrednom ili malo daljem komšiluku, ali postoji i interesovanje za avionska putavanja do udaljenijih gradova Evrope, kao i za egzotične destinacije na drugim kontinentima, rekao je Aleksandar Seničić direktor YUTA, gostujući u Jutarnjem programu „Probudi se“.
Prema njegovim rečima, veliko interesovanje za prazničnim aranžmanima je pokazatelj da su se ljudi, kako je rekao, posle ukidanja regulativa koje su važile tokom korone, uželeli putovanja.
Među putnicima, kako je istakao, ima svih generacija, pa će predstojećeg vikenda putovati porodice sa decom, mladi, ljudi srednjih godina i penzioneri.
Kada je izbor destinacija u pitanju, građani za autobuske aranžmane biraju evropske gradove Budimpeštu, Beč, Veneciju, Prag, Istanbul, Temišvar, kao i turistička mesta u zemljama bivše Jugoslavije, poput Ohrida, Sarajeva i Trebinja.
Seničić je rekao i da je oko 10.000 građana uplatilo avionske aranžmane, te da će oni putovati do Barselone, Pariza, Atine, Rima, Valensije, Bolonje. Dodaje i da je jedan broj putnika, koji je spreman da izdvoji veću svotu novca, uplatio aranžmane za Egipat, Abu Dabi, Dubai i Tanzaniju.
Na konstataciju voditeljke, da posle prazničnih putovanja i sumiranja statistike o broju građana koji su putovali van zemlje, vlast koristi te podatke kako bi saopštila da se u „Srbiji lepo živi“, Seničič je ocenio da to nije pokazatelj života, već da su putovanja, zbog povoljnih cena, dostupna većem broju ljudi.
Aranžmani sa jednim ili dva noćenja od 40 do 50 evra
„Posetu evropskim gradovima zemalja u okruženju možemo da nađemo za 39 i 49 evra, a za to putnici dobijaju paket aranžman. To su najčešće putovanja sa jednim ili dva noćenja u nešto slabijim kategorijima hotela, recimo, Budimpešta i Temišvar. Temišvar sa dva noćenja je oko 50 evra, dok tura bez noćenja košta 10-ak evra“, rekao je Seničić.
On je istakao i da su u turističkim agencijama najzastupljeniji paket aranžmani koji uključuju prevoz sa tri noćenja i da prosečna cena takvog paketa iznosi oko 100 evra.
„To su putovanja koja su dostupna velikoj većini ljudi i upravo zbog toga imamo ovako veliki broj putnika koji putiju na ove ture“, precizirao je on.
Avionski aranžamni od 400 do 1.500 evra
Građani sa dubljim džepom izabrali su avionske destinacije, čija se cena kreće od 380 do 700 evra za evropske destinacije, dok je za daleke i egzotične destinacije poput Dubaija i Tanzanije potrebno izdvojiti od 1.000 do 1.500 evra.
„Na ovim egzotičnijim destinacijama, Egipat je zanimljiv, a boravak od sedam dana košta od 500 evra pa naviše. Na avionska putovanja uglavnom idu ljudi srednjih godina, koji su dominantna grupa putnika, ali ima i mlađih osoba kao i porodica koje to sebi mogu da priušte“, naveo je direktor YUTA.
I Srbija je destinacija za praznike
Aleksandar Seničić je istakao i da će za dva praznična vikenda koji nam predstoje, odnosno za Uskrs i Prvi maj, veliki broj građana neradne dane iskoristiti za boravak u srpskim turističkim mestima.
Prema njegovim rečima, procenjuje se da će tada putovati oko 350.000 ljudi. Dodao je i da su tradicionalno najtraženije planine i banje.
Raste interesovanje za odmor na kruzeru
U turističkim agencijama sve češće se pojavljuju i ponude za krstarenje velikim brodovima, a Seničić navodi da podjednako raste i interesovanje građana koji odmor žele da iskoriste na kruzerima.
Podaci kojima raspolaže YUTA pokazuju da godišnje oko 50.000 ljudi iz Srbije uplaćuje ovakve aranžmane, kao i da krstarenje ne mora uvek da bude papreno skupo.
„Ciljna grupa koja uplaćuje krstarenje su ljudi koji imaju između 50 i 60 godina. U predsezoni cena aranžmana može da se pronađe za 250 evra, pa tada imamo i penzionere koji uplaćuju aranžmane. Na godišnjem nivou to je oko 50.000 putnika, a ta cifra je pre desetak godina bila na nivou od 5.000 ljudi, tako da raste interesovanje i za ovom vrstom putovanja“, zaključio je Aleksandar Seničić.
BONUS VIDEO: Kako je nastao i kako se razvijao „paradajz turizam“?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar