1
Brat i sestra blizanci Veljko i Aleksandra Aleksić iz Pukovca, učenici četvrte godine Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Niša već pet godina se bave robotikom i svojim robotima osvojili su do sada sedam nagrada na različitim takmičenjima.
Aleksići su kazali za Novu.rs da su se za robotiku zainteresovali u sedmom razredu, a u osmom razredu osnovne škole izradili su prvog robota.
„Naš otac je automatičar i kada nam je pokazao prvi kontroler to nam se učinilo veoma zanimljvo i odlučili smo da se i mi u tome oprobamo. Naš prvi robot bio je veoma jednostavan, mogao je da hvata proizvod, da ga premešta i da radi neke druge slične stvari. Programirao se preko računara i tako je izvršavao zadatke koje smo mu zadavali“, rekao je Veljko Aleksića.
Nakon toga, dodao je, uradili su nešto mnogo ozbiljnije, a to je solarni panel sa senzorima.
„Zahvaljujući senzorima solarni panel prati sunčeve zrake tako da uvek padaju pod uglom od 90 stepeni čime se efikasnost panela povećava za 30 odsto. Na našem tržištu ima panela koji prate kretanje sunca sa istoka ka zapadu, ali naš panel prati sunčeve zrake u dve ose, i u „x“ i „y“ osi“, objasnio je Veljko.
On je kazao da su se po završetku proljektovanja solarnog panela posvetili izradi novog robota, ali značajno „pametnijeg“ od prvog koji su napravili i nazvali su ga AVA rover V1, po prvim slovima njihovih imena i prezimena.
„Taj robot može da se isprogramira uz pomoć android aplikacije koju smo razvili. Može da prima glasovne i pisane komande, a na pitanje kako se zove odgovara: „Miroslav“. Unapredili smo ga postavljanjem na tranporter sa gusenicama, čime smo mu obezbedili mobilnost robotske ruke. On može da prelazi preko oranica, livada, kroz peskovite i blatnjave terene i može da obavlja najrazličitije poslove. Postavili smo mu senzor za otkrivanje otrovnih gasova, tako da u rudnicima može da upozori na pojavu plina. Ima senzor za metal i može da se koristi u vojne svrhe za otkrivanje i uklanjanje mina. „Miroslav“ ima kameru pa se posredstvom telefona prati njegovo kretanje i operacije koje robotska ruka obavlja“, istakao je Veljko.
Prema Veljkovim rečima, njihov najnoviji projekat je robot AVA UGV„Škorpion“ koji poseduje robotsku ruku kao i robot „Miroslav“, ali je znatno napredniji od svih robota koje su do sada izradili.
„Škorpion“ poput „Miroslava“ može da se koristi u rudnicima, industriji, agrohemiji, vojnoj industriji, u transportu. Težak je 30 kilograma, a u stanju je da ponese 130 kilograma. Ima manju i veću brzinu, s tim što u manjoj brzini, do tri kilometra na sat ima znatno veću snagu, dok je veća brzina šest kilometara na sat. „Škorpion“ ima kameru koja može da se okreće 360 stepeni u bilo kom smeru. Modularan je, što znači da može da mu se skine robotska ruka i postavi neki drugi dodatak, recimo rezervoar za preparate kojim se prskaju zasadi voća i povrća. Sa grtalicom može da se koristi za čišćenje snega. „Škorpion“ se napaja akumulatorom od 12 volti tako da može da radi bez prekida dva i po do tri sata“, istakao je Veljko.
Aleksandra Arsić kazala je da su za svoje izume njen brat i ona osvojili sedam nagrada na sedam takmičenja, od kojih je pet prvih nagrada, dok je jedna druga, a jedna treća. Od sedam takmičanja, da su bila na studentskom nivou. Na nedavno održanom takmičenju „Game Jam“ na Elektronskom fakultetu u Nišu, pripala im je prva nagrada za najbolju praktičnu realizaciju.
„Na projektima radimo i godinu dana i to isključivo u slobodno vreme, posle škole ili za vreme raspusta. Otac nam pomaže oko konstrukcije jer ne možemo sami da koristimo alate kao što su bušilica ili brusilica. Nemamo novčanu pomoć sa „strane“, sve delove kupujemo sami. Izrada „Škorpiona“ koštala nas je oko 700 evra. Planiramo da patentiramo naše izume, ali za sada nemamo para za to“, rekla je naša sagovornica.
Aleksandra je kazala da brat i ona planiraju da po završetku srednje škole upišu Elektronski fakultet, ali i da osnuju sopstvenu firmu u kojoj će proizvoditi robote.
