Lekari: Nikakvi ministri i komore nisu iznad javnog zdravlja

"Dolazi kraj godine. Ove, koju bismo svi da zaboravimo.Mi, zdravstveni radnici iz crvenih zona, iz zelenih zona, iz ne-kovid sistema… pokušavamo da sačuvamo zdravlje svih vas, i zdravlje svih nas, ali i sve više pokušavamo da sačuvamo zdrav razum.Kolege iz medicinskog dela Kriznog štaba, ima vas tamo koji se mogu tako zvati, i koji ćete čuti. U danima iza nas po zvaničnim podacima umire nam po pedeset ljudi dnevno – sugrađana, rođaka, poznanika, očeva i majki, prijatelja.. U zemlji u kojoj su brojevi novoobolelih i preminulih sredstvo za javne pohvale, prave se morbidna poređenja koja treba da pokažu da smo bolji od drugih. Koliko je samo strašno zloupotrebljavati ljudske smrti i nesreće zarad samopohvala, rejtinga, bilo kakve i bilo čije koristi. Uspeh u borbi protiv ove epidemije, ne sme biti broj preminulih, već stepen odgovornosti, solidarnosti i zrelosti koji smo kao društvo pokazali.Da li smrt treba da postane stvar koja se podrazumeva? Kao da se traži da prihvatimo to kao normalnost, da prihvatimo taj apsurd smrti. To je nemoguće, i oni među vama koji rade u kovid bolnicama znaju sve ovo. Oni to gledaju, zajedno sa nama, svaki dan. Ljude koji dolaze, i ljude koji odlaze…i ono što nam je, sigurni smo svima najpotresnije, kolege koje odlaze. Nažalost ima nas sve više zaraženih, iscrpljenih i skrhanih od borbe za zdravlje ljudi i gledanja ljudske patnje.Prihvatili smo da je ovo borba, da smo mi vojnici u njoj, i da svaki dan rizikujemo svoje živote. Da rizikujemo živote svojih porodica. Da se odvajamo od svoje dece. Svi smo mi, za razliku od mnogih drugih profesija, a naročito od onih koji se u našoj zemlji nazivaju političarima, položili zakletvu u kojoj stoji da ćemo ,"svoj poziv obavljati časno i dostojanstveno"’.Kolege umiru. Preminulo je više od pedeset lekara i mnogo drugih zdravstvenih radnika. Nestala je cela jedna bolnica. Sve je više svedočenja da su se pre pojave simptoma žalili da su premoreni, neispavani i slomljeni. Onda je kovid došao i po njih. Kolege iz Kriznog štaba, da li ste za to čuli? Iz navedenog proizilazi da se mora učiniti sve, baš sve, da svaki lekar u crvenoj zoni ima što manje posla u periodu pred nama. Sasvim je očigledno da će nas ova epidemija mrcvariti i sledeće godine, za razliku od razvijenog sveta, a mi smo na ivici snage i na ivici razuma…Svi vi lekari, kolege u Kriznom štabu, morate biti svesni da nikakve privredne komore, nikakvi zamenici gradonačelnika, nikakvi ministri i nikakvi kompromisi ne mogu biti iznad javnog zdravlja. Koriste vas kao štit i prebacuju vam odgovornost dok vas ujedno hvale i kupuju. Vi to vidite, barem neki od vas. Vaše ćutanje je sramota naše profesije i ostaće zauvekkao takvo. U zakletvi koju smo dali Hipokratu stoji ‘’Najvažnija će mi biti briga – zdravlje moga pacijenata. Ni pod pretnjom neću dozvoliti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotna zakonima humanosti.’’Dolaze nam praznici, dani viskog rizika, vidimo svi šta radi cela planeta. Da li ćemo ponovo, po treći put ponoviti istu grešku? Ostaje nejasno da li sve ovo treba da pokaže da ovde život više nije vredan; ako nije, šta je onda vredno? Ujedinjeni protiv kovida su svoje rekli u danima iza nas a vi radite kako smatrate da treba. Svako bira svoj put.“Moja odgovornost kao lekara u epidemiji je veća od odgovornosti običnog čoveka”, rekao je jedan od nas. I to kakav!"* * *Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram