Umrla urednica RTS i istoričarka umetnosti Nađa Ivanji Švab

Tiho i nenametljivo, napustila nas je Nađa Ivanji Švab, a iza nje ostaju priče o velikim umetnicima i događajima u likovnoj umetnosti i sećanja mnogih na nasmejano lice i blagost koja ju je krasila, preneo je portal RTS.

„Nađa je bila moja prva urednica u kulturi, u Beogradskom i Jutarnjem programu. Bilo je to vreme kada je kultura bila važna u medijima i kada se mnogo novinara bavilo tom temom. Bila je to dobra škola TV novinarstva. Učili smo od nje, nas desetak koje je okupila u redakciji. Nađa je izuzetno volela svoju profesiju, spojila je dve svoje velike ljubavi“, navodi Olivera Milošević, odgovorna urednica Redakcije za kulturu i umetnost Kulturno umetničkog programa RTS.

Za RTS je uradila stotine izveštaja sa izložbi i emisija. Značajan je njen serijal Likovna kolonija, posvećen našim umetnicima, kroz koji je beležila njihova izlaganja, procese stvaranja, unutrašnje svetove, kreirajući prostor u kom umetnost dobija svoj glas.

„Druga značajna njena emisija, serijal su Dvorovi. Među prvima je ulazila u evropske dvorove i prenosila to šta se u njima nalazi, od umetnosti, kakva su sve dela bila unutra i otkrivala među prvima sve to. Nalazimo se u Galeriji RTS jedna je od inicijatora osnivanja ove galerija koja je postala veoma važno mesto u umetnosti našeg grada. Nađa je sve završavala sa osmehom, uvek je bila dobre volje i ja ću je po tome pamtiti“, dodaje Olivera Milošević.

Njeni tekstovi i televizijski prilozi bili su promišljeni, bez suvišnih reči, vođeni znanjem, ljubavlju i smirenom naracijom.

„Ona je zbilja bila rođeni novinar, predodređen za praćenje likovne umetnosti, ne zato što je završila fakultet, istoriju umetnosti, nego zato što je imala talenat da prati umetnike da ih razume, podrži, da bude prirodna i sponatana sa njima, a da pritom ne odstupi od svojih uverenja. Ona je posebna osoba zato što su je svi voleli, zato što je činila dobro, zato što je bila posvećena i nadam se da neću biti patetičan ako se setim stihova Branka Miljkovića, univerzalnih koji važe i za našu Nađu: 'Evo cveta dovoljno smelog da miriše i cveta, na praznom mestu i u uspomeni‘“, ističe likovni umetnik Aleksandar Đurić.