113
Jasminka Marić ima 37 godina radnog staža u školi. Ona je učiteljica, obožava decu, a i deca nju, zbog čega joj često kažu da bi, kada porastu, voleli da budu kao ona. A umesto da joj bude drago zbog toga i da ih podrži, ona se, kako priča za Nova.rs, ugrize za jezik da ne bi rekla nešto što ne sme i pređe na drugu stvar jer - prosveta danas nije kao što je nekada bila, naglašava ona. Zbog toga je danas bila na protestu prosvetnih radnika u beogradskom parku Manjež, dok su njeni učenici bili svojim kućama.
Danas su nezadovoljni prosvetari održali štrajk u svim većim gradovima Srbije. U beogradskom parku Manjež bilo je više stotina nastavnika i profesora, ali i domara, tetkica, psihologa i pedagoga koji rade u školama.
Oni su štrajkom i obustavom rada uputili upozorenje Vladi da je neophodno da ispuni data obećanja. Među okupljenima bila je, kao i svaki put, učiteljica Jasminka Marić iz Smedereva koju ni kiša, ni niska temperatura nisu sprečile da dođe i pruži podršku svojim kolegama.
Jasminka radi u tamošnjoj Osnovnoj školi „Branko Radičićević“, a za Nova.rs priznaje da nikada nije bilo teže raditi u prosveti kao što je sada.
PROČITAJTE JOŠ:
113
1
42
„Teško je raditi sa decom obzirom da imaju svoja prava, da vrlo dobro znaju svoja prava, dok obaveze za njih ne postoje. Roditelji su tu da ih još više pospešuju i podržavaju u tome, i oni znaju sva njihova prava, dok o obavezama nema ni reči“, kaže ogorčena učiteljica Jasminka.
Dodaje da često uporedi stare pripreme i zadatke koje je radila s decom sa današnjim planom i programom i shvati koliko je sve drugačije i koliko je danas znanje izgubilo smisao.
„Materijalna situacija nikakva, poštovanje ugleda i časti nastavnika ne postoji, sve je to izgubilo smisao. Svodimo se na puke adimnistratore, na piskarala, na obavezu da sve svoje obaveze izvršavamo na vreme, da sve to bude po PES-u, ali ako pogledamo koliko se radi sa decom od te silne administracije, ostalo je tek ono nešto najosnovnije. Deci je sve telefon, gugl… Oni ne znaju da napišu običan sastav., nemaju fond reči, ne mogu da se snađu kada treba nešto da napišu“, naglašava ona.
Učiteljica Jasminka trenutno uči drugi razred. Kaže da je svaka generacija dece sve slabija, te da od planiranih četiri časa, tri izgubi na ponavljanje o pravilima ponašanja i disciplini.
„Nemojte ovo, nemojte ono, moramo da sednemo, treba da prepišeš ovo, moraš da uradiš ono… Sveli smo se na puke vaspitače koji će samo govoriti o disciplini i ponašanju. Moraju da zarežu olovku, hoće do toaleta… Ponašaju se kao da ne postojiš. Nekako smo se pred kraj prvog razreda malo uredili, a onda smo krenuli u drugi i sve ‘Jovo nanovo’. Gubi se vreme na te neke stvari“, obašnjava ona.
Dodaje da su današnji đaci nespremniji i nespretniji, pa tako ni u drugom razredu ne znaju da vežu pertle, da zakopčaju jaknu, stave kapu…
„Dolaze sve nespremniji u školu. Nekad se znalo, poneseš knjige, staviš ih na sto i kraj, nema priče, slušamo jedan drugog, ništa ne pitamo dok nas učiteljica ne pita.
Veliku ulogu u svemu ovome imaju – roditelji.
„Razumem ih, imaju hiljadu obaveza i poslova koje moraju da odrade da bi zadovoljili svoju egzistenciju. Međutim, onda dolazimo do toga da su deca prepuštena malo vrtiću, malo nama učiteljima, a malo i telefonima. Deca ne znaju da se igraju, ne znaju šta je to klir, lastiš, kako se igra školica… Deca nam dolaze u školu, a ne znaju da se druže. Tome je značajno doprinela tehnologija“.
PROČITAJTE JOŠ:
9
20
0
Mnogo je bilo, napominje, neprijatnih i stresnih situacija u kojima se našla. I ne samo ona nego i sve njene kolege.
„Mnogo je bilo takvih situacija i kod njih nas ubi papirologija. Stalno moramo da pišemo šta se i kako dogodilo, pa da se sazivaju timovi protiv zlostavljanja i zanemarivanja. To je baš katastrofa. Situacija u prosveti je toliko srozana u društvu, da ne mogu da je prepoznam. Škola nije kao što je bila nekada, kada sam počinjala da radim. Dosta devojčica po ugledu na svoju učiteljicu ili tetku želi da kada poraste bude učiteljica, ali nama, učiteljima, ne preostaje ništa drugo nego da se izjedemo i prećutimo… Zaista su nekada u selu zanimanja poput učitelja i popa bila takva da je sama pomisao na njih bila teška i stroga, dok smo danas niko i ništa“, kaže nam učiteljica Jasminka.
Osnovna zarada prosvetara je 86.000 dinara. Učiteljica Jasminka navodi da sa 37 godina staža dobija maleni koeficijent, ali je sve to jedno veliko ništa.
„Obzirom da mi ne znamo ni koliki su nam regres ni topli obrok jer je sve to uračunato u platu, a kada se odbije, a mi ne znamo koliko je to, onda možete da zamislite kolika je naša plata. Teško je, zaista, živeti od ove plate. Svi mi imamo decu, oni treba da se školuju. Ne šaljemo ih u velike gradove zato što to volimo, nego što nemamo fakultete u Smederevu. Dotakli smo dno dan, obzirom da smo najobrazovaniji ljudi, stvarno je neprimereno da na ovakav način tražimo svoje dostojanstvo. Sramno je što na ovakav način tražimo da se promeni zakonska reulativa, Krivični zakonik je trebalo još pre dve godine da se promeni. Ne vidi nas ni država, a ni naše vrednosti koje smo nekada zastupali njihovim ponašanjem i oni još više urušavaju to neko naše dostojanstvo“, smatra Jasminka.
BONUS VIDEO: Vučević o protestu prosvetnih radnika
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare