U toku inspekcija mađarskog dela pruge Beograd-Budimpešta

Naime, kako izveštava Világgazdaság, a prenosi hungarytoday.hu, ukoliko TÜV (Udruženje za tehničke preglede), koje je angažovalo Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja Mađarske, utvrdi da je sve u redu, mađarska vlada će sredinom februara odobriti prevoz putnika na mađarskoj deonici železničke pruge Budimpešta–Beograd, prenosi Nova ekonomija.

Kako se navodi, u Mađarskoj su radove usporili izazovi poput instalacije i integracije moderne bezbednosne opreme, koja je neophodna za brze vozove. Pored toga, kao članica EU, zemlja je morala da se pridržava strožih propisa za javne nabavke i druge procedure, što se pokazalo kao dugotrajnije od propisa koji važe na srpskoj strani.

Ovo je, pojašnjava se u tekstu, bitno zbog prisustva Kine, jer Izvozno-uvozna banka Kine ne samo da finansira oko 85 odsto troškova mađarske deonice u formi kredita, već Kinezi isporučuju i tehnička rešenja i železničke sisteme za Mađarsku.

U tekstu se podseća da je dobro poznato da bezbednosni i signalni sistemi koje je Kina planirala za brzu železnicu nisu imali operativne licence EU i stoga nisu bili u skladu sa standardizovanim zahtevima Evropske unije za ETCS (Evropski sistem upravljanja vozovima). Ovo je na kraju prevaziđeno upotrebom hibridne tehnologije (u ovoj oblasti nije korišćena samo kineska tehnologija), koja je, iako zastarela, omogućila vozovima da putuju brzinom od 160 km/h u Mađarskoj, čak i u uslovima magle.

Zbog svega toga je Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja Mađarske naručilo od nemačkog TÜV-a da najkasnije do januara sprovede nezavisnu reviziju koja temeljno ispituje tehničke, finansijske i bezbednosne uslove železničke pruge Budimpešta–Beograd.

“Nakon tragedije u Novom Sadu, angažovali smo međunarodnu inspekcijsku kompaniju, nezavisnu od mađarske države, kineske i svih ostalih uključenih strana, da pregleda tehničke, finansijske i bezbednosne uslove na železničkoj pruzi Budimpešta–Beograd”, objasnio je mađarski ministar Janoš Lazar na saslušanju pred Ekonomskim odborom parlamenta početkom decembra.

Ukoliko TÜV utvrdi da je sve u redu, mađarska vlada će odobriti putnički prevoz od sredine februara. Uzgred, probni rad je već počeo u decembru.

Kako podsećaju mađarski mediji, prema izveštajima u srpskoj štampi, Beč će takođe biti povezan sa železničkom linijom Beograd–Budimpešta. Kada se projekat proširenja železnice završi, ne samo da će biti moguće putovati između srpske i mađarske prestonice za relativno kratko vreme, već i stići do austrijske prestonice bez presedanja. Kako mnogi Srbi i Mađari iz Vojvodine putuju između tri grada, značaj elektrifikovane, dvokolosečne brze pruge će nastaviti da raste. Trenutno putovanje od Beograda do Budimpešte traje oko osam sati, ali kada projekat bude završen, to će se smanjiti na 2 sata i 40 minuta.

Podsetimo, putnički saobraćaj na srpskom delu pruge od Beograda do Subotice pušten je u oktobru prošle godine, ali bez zaustavljanja vozova u stanici Novi Sad, u kojoj oni ne staju od tragedije 1. novembra 2024. kada je zbog pada nadstrešnice nastradalo 16 nedužnih osoba. Šta će sa ovom staničnom zgradom biti i kada i da li će ona uopšte biti vraćena u funkciju i dalje nije poznato. Ono što se zna jeste da će Ekstra-Auto Transport i Saobraćajni institut CIP izvoditi radove na uređenju Tehničko-putničke stanice u Novom Sadu, koja će Novosađanima služiti kao alternativa za železničku stanicu koja je van funkcije i čija stabilnost još nije detaljno ispitana do kraja.

Inače, vozovi na srpskoj deonici brze pruge već duže nisu, kao u prve dve, dve i po godine saobraćaja, tačni u minut i sve češća su njihova kašnjenja u polasku, ili ako ne u polasku ono u dolasku – i kada je reč o regio ekspres vozovima, ali i Sokolu. Ta kašnjenja uglavnom su do desetak minuta, ali svakako su nesvatljiva ako se zna da se dešavaju na potpuno novoj pruzi na kojoj saobraćaju moderni, novi vozovi.