U srpskim prodavnicama ima prošlogodišnjih sladoleda i GMO soje

"Najveći problem je kontrola sirovina. I to važi za sve proizvode - sladolede, konditorske proizvode , mesne proizvode...", smatra naš sagovornik.On napominje da proizvodi svetskih bendova često nisu potpuno identični s kvalitetom koji je dostupan kupcima u Srbiji.Papović Ističe da, kada je reč o mesnim proizvodima, ima dosta laži i zloupotreba.

"Umesto juneće  kobasice vi zapravo jedete konjsku ili svinjsku - stavlja se drugo meso, a ne ono koje piše u deklaraciji. Nemamo dovoljno laboratorija koje takve laži mogu da razotkriju", kaže Papović.Predstavnik Udruženja potrošača ukazuje i na to da mi izvozimo zdravu soju, a uvozimo sojinu sačmu, koja je genetski modifikovana.Savetuje da izbegavamo namirnice kojima nije sezona."Treba obratiti pažnju na vansezonsko voće i povrće - želimo da imamo paradajz u januaru na trpezi. Treba da se zapitamo odakle to dolaz i da li ima pesticida", kaže Papović.

Sladoledi s ukusom etilen oksida

Nakon jučerašnje vesti o sladoledima koji mogu da nam zagorčaju život, profesor Medicinskog fakulteta Petar Bulat objašnjava za Nova.rs da je u ovim proizvodima pronađen etilen oksid koji se u medicini, pored jonizujućih zračenja, koristi za sterilizaciju igli za špriceve."U pitanju je gasovita, nestabilna materija, koja nakon sterilizacije ispari", objašnjava Bulat.Na pitanje kako se onda etilen oksid našao u sladoledu, kaže da je proizvođač sladoleda verovatno kupio aditiv od nekog ko nije imao dovoljno čistu proizvodnju.“Etilen oksid je jedna od polaznih supstanci za proizvodnju etilen glikola koji se koristi kao antifriz. Verujem da je ovde u pitanju dodatak koji je zadužen za to da se sladoled ne stegne previše, da bi bio kremastiji”, objašnjava profesor.Etilen oksid, kako kaže, može da bude veoma opasan za nekog ko je izložen izuzetno visokim koncentracijama ili ukoliko izloženost malim koncentracijama jakao drugo traje.“Velikim koncentracijama ovog gasa neko može da bude izložen uglavnom putem disajnih organa. U tom slučaju prvo dolazi do nadražaja respiratornih puteva, kašljanja, suzenja očiju. Može da dovede i do poremećaja centralnog nervnog sistema, ali samo u slučaju ekstremno velikih doza”, objašnjava toksikolog.Ova supstanca se, kaže, kod Američke agencije za zaštitu životne sredine pominje kao kancerogena, dok je Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstava u materije za koje postoje ograničeni dokazi da su kancerogeni.“Amerikanci povezuju dugotrajnu izloženost etilen oksidu s pojavom raka dojke kod žena i malignitetima limfnih čvorova. Sama činjenica da se pominje u tom svetlu govori da nije zgodno da se nađe u hrani. Ali opasnost svakako ne postoji za nekog ko je pojeo nekoliko pomenutih sladoleda”, kaže profesor.Zašto Srbija nije sama otkrila problem?Na pitanje zašto smo za problem saznali od Evropske unije, objašnjava da procedura kontrole hrane prilikom uvoza u Srbiju postoji, ali se kontroliše ono što je očekivano da se pojavi.“Prva stvar koju bi recimo proveravali kod sladoleda je mikrobiološka ispravnost, pa onda i neke druge karakteristike, ali ovo je vrlo specifična stvar. Tako nešto bi moglo da se kontroliše na zahtev inspektora”, kaže profesor.Objašnjava da su Španci ovu supstancu verovatno pronašli u sladoledu dok su radili širu analizu u sklopu nekog sistematskog pregleda, kao i da je reakcija koja je usledila nakon otkrivanja adekvatna."Proizvođač je povukao proizvode, a za one koji su se već našli u prodaji dali su oznake proizvoda – broj lota aditiva (0013925497). Prodavac može ukucavanjem prvih šest cifara proizvoda da proveri da li je u pitanju sladoled sa spornom materijom i povuče ga ukoliko jeste. To je ono što bi sad svi trebalo da urade".Pojava etilen oksida otkrivena je u februaru u susamu koju je na srpsko tržište stigao iz Indije, nakon čega je sporni proizvod povučen iz prodaje.Pratite nas i na društvenimmrežama:FacebookTwitterInstagram