0
Od izbijanja rata u Ukrajini veliki broj Rusa, ali i Ukrajinaca došao je u Srbiju. U osnovnim i srednjim školama upisano je 80 učenika iz Ukrajine i 643 đaka iz Rusije. Iskustva su pokazala da se teško snalaze zbog jezičke barijere. Mnogima roditelji plaćaju privatno časove srpskog jezika kako bi se što lakše uklopili u novu sredinu. Ima i onih koji to ne mogu sebi da priušte. U školama navode da je potrebno sistemsko rešenje, da nastavnici srpskog jezika ne mogu u okviru redovnih časova da dodatno rade sa učenicima kojima srpski jezik nije maternji.
Društvo za srpski jezik i književnost uputilo je inicijativu Ministarstvu prosvete da se kao prelazno rešenje uvede izborni predmet srpski kao strani jezik. Još čekaju odgovor resornog ministarstva, piše Euronews.
U Osnovnoj školi Branko Radičević na Novom Beogradu kažu da je u tu školu upisano desetak učenika iz Rusije. Navode da se u novu sredinu lakše uklapaju deca nižih razreda, dok sa tinejdžerima ide malo teže.
Direktorka te obrazovne ustanove Suzana Lipić kaže za Euronews Srbija da se roditelji trude da obezbede privatne učitelje za decu sa kojima uče srpski jezik, ali da to ne mogu svi, te da je neophodno sistemsko rešenje kao na zapadu.
„Imali smo iskustvo i sa kineskom decom. Vidi se da su to deca koja imaju visok potencijal, odlični su iz fizike, matemtike, ali se ne snalaze u predmetima poput istorije, geografije. Tu imaju mnogo slabije ocene zato što ne poznaju problematiku i ne znaju jezik kako treba. Ruska deca se uklope vremenom. Ali to je traumatično za njih – došli su u novu sredinu, ne znaju jezik. To je potrebno sistemski rešiti, nemamo podršku“, navela je Lipić.
Dodaje da je Ministarstvo prosvete poslalo školama program učenja srpskog kao stranog jezika, ali da je to opšti akt koji je ostao nedorečen.Smatra da Društvo za srpski jezik treba da se uključi, da se model učenja srpskog kao stranog jezika bolje razradi.
„Važno je da se toj deci olakša, da brže savladaju srpski jezik i uklope se u novu sredinu. Šteta je njih ispustiti, jer ima tu sjajnih učenika. Zbog okruženja, zbog nepoznavanja jezika gubimo ih kao đake, a vidi se da su potencijal“, objašnjava Lipić.
Pročitajte još:
Reagovalo je Društvo za srpski jezik i književnost. Kažu da im je pristiglo mnogo mejlova iz škola da se traži podrška za rešenje tog problema. Oni su uputili inicijativu Ministarstvu prosvete da se na listu izbornih predmeta doda i srpski kao strani jezik i da učenici kojima srpski nije maternji imaju obavezu da ga izaberu.
Pojašnjavaju da nastavnici srpskog jezika i književnosti ne mogu u okviru redovnih časova (kojih i inače nema dovoljno) preuzeti odgovornost da dodatno rade sa učenicima kojima srpski jezik nije maternji.
„Metodika nastave srpskog kao stranog razlikuje se od metodike nastave srpskog kao maternjeg jezika, zbog čega je za ove učenike potrebno u okviru posebnih časova organizovati nastavu srpskog kao stranog jezika. Predložili smo da ovu nastavu izvode srbisti koji su u okviru svog obrazovanja ili stručnog usavršavanja slušali metodiku srpskog kao stranog ili nematernjeg jezika“, kaže predsednica Društva prof. dr Vesna Lompar.
Iz Društva navode da je inicijativa u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji kaže da strani državljanin, lice bez državljanstva ostvaruju pravo na obrazovanje pod istim uslovima i na način kao državljani Srbije, te da za ove učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava, škola organizuje učenje srpskog kao stranog jezika.
Lompar pojašnjava da je inicijativa pokrenuta kako bi se ukrajinska i ruska deca što bolje uklopila u obrazovni sistem Srbije, jer ne mogu ni jedan predmet da prate ako ne znaju dobro srpski jezik.
„Tražili smo privremeno rešenje, kako bez velikih promena da pomognemo toj deci. Ideja je da se srpski kao strani jezik uvede na listu izbornih predmeta ili izbornih programa. Prosledili smo inicijativu ministarstvu prosvete da nam daju preciznu informaciju šta je od toga moguće. Ne možemo tu decu tretirati kao decu kojima je srpski maternji. Cilj je da iskoristimo mogućnost koja je postojla u vreme migrantske krize da se uvede srpski kao strani jezik, da se uvede kao dodatni čas, nevezano za postojeće časove srpskog jezika koji su predviđeni planom i programom“, pojašnjava Lompar.
Srpski kao strani jezik kroz izborni predmet bi bilo privremeno rešenje, a trajno rešenje je, smatra ona, politika koju sprovode evropske zemlje koje imaju veliki priliv stranaca. Naime, u zapadnim zemljama deca se uklapaju u obrazovni sistem tako što paralelno sa nastavom imaju časove jezika zemlje u koju su došli.
Kao primer dobre prakse navela je susednu Hrvatsku koja ima oko 400 ukrajinske dece u obrazovnom sistemu.
„Oni su za te učenike organizovali 70 časova hrvatskog kao stranog jezika, a predavači su posebni profesori koji ne predaju u školama u koje su deca upisana. Nakon što odslušaju 70 časova, polažu test. Ukoliko ne polože test oni nastavljaju da uče hrvatski kao strani jezik, a ukoliko polože test oni se uklapaju u sistem“, navela je Lompar.
Smatra da je predlog Društva dobro prelazno rešenje koje bi brzo moglo da se implementira u školama, koje bi pomoglo deci, obrazovnom sistemu, nastavnicima koji predaju srpski jezik, ali i nastavnicima koji predaju druge predmete.
BONUS VIDEO: Đaci OŠ „Ratko Mitrović“ o zabrani mobilnih telefona u školi
