Turističke agencije građanima: Može sve, samo nam ne tražite pare nazad

Pišu: Aleksandar Nastevski i Aleksandra Petrović Tako na primer ako je putovanje koštalo 200 evra za neku destinaciju, nudiće se i opcija da se za 250 putuje na neku drugu destinaciju."Interes svima nama je da putnici dođu do para, mi živimo od njiih. Interes nam je da se ne uruši njihovo poverenje u agencije", poručuju iz YUTE.Direktor Nacionalne asocijacije turitičkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić kaže za "Novu" da je bitno da primire građane da neće sve agencije da propadnu i da im se objasni kakva je objektivna situacija. On navodi da verovatno neće praviti rokove građanima oko datuma putovanja i da će agencije voditi računa da daju neke parametre da ljudima to bude prihvatljivo.On podseća da su agencije deo novca koje su putnici uplatili neki potrošili kako bi preživeli ovih 19 meseci pandemije i da će svi oni koji su trošili previše novca morati jednog dana da nadoknade."Mnogo je tu problema i to klupko ako krene da se odmotava i krene da propada veliki broj agencija to se sigurno neće završiti samo na agencijama i putnicima, već će povući i prevoznike i ko zna koga sve. Posebna priča je da taj problem imamo i u domaćem turizmu kod realizacije đačkih putovanja i ekskurzija gde su domaće agencije našim hotelima prebacili avanse, a ove agencije nisu mogle da rade ni 30 dana za ovih 19 meseci jer nije bilo moguće realizovati putovanje zato što Ministarstvo prosvete nije dalo odobrenje i te agencije su u velikim problemima. Pritom hoteli ne vraćaju avanse koje su potrošili za svoju egzistenciju. Zato mora da se nađe rešenje", upozorava Seničić.Govoreći o povraćaju novca za neralizovana putovanja, Seničić upozorava da agencije sigurno neće imati taj novac u januaru naredne godine i dodaje da se ne može očekivati da posle tri meseca posla koji nije bio idealan, nego solidan nadoknade sve troškove koje su imali za više od godinu i po dana pandemije jer pomoć države agencijama, kako kaže, nije bilo."Mi novac koji je u inostranstvu ne možemo da dobijemo nazad", poručuje Seničić i dodaje da su oni branša koja je "potpuno devastirana".On kaže da je ideja povraćaja novca bila drugačija kada su donosili uredbu, jer se mislilo da će situacija oko korone da prođe.

Dodaje da, nažalost, nije tako i da imaju na desetine agencija koje su na ivici da zatvore svoja vrata.On poziva putnike da se dogovore sa agencijama i da iskoriste svoje putovanje tokom naredne godine jer je to najsigurniji načun da dođu do svog novca.Naš saogovornik upozorava da će insistiranje na povratku novca značiti bankrot za većinu agencija i da će to dovesti putnike u drugi problem."Mi se nadamo da država neće imati ovako rigidan stav kao što je ministarka Tatjana Matić iznela, jer taj stav je nerazuman i tu gube svi - država, putnici, agencije. To je najgore moguće rešenje. To što je ministarka izložila da će Grci sigurno vratiti novac, važno je reći da mi većinski radimo sa privatnicima i vlasnicima vila, a ne agencijama, tako da ne postoji nikakav način da njih država natera da nama taj novac vrate. S druge strane, jedna od retkih agencija s kojom smo radili u Grčkoj je bankrotirala i tu negde imamo oko tri miliona evra, gde 99 odsto taj novac nećemo videti. Mi već tu imamo 3-4 agencije koje su u problemu i koje su većinski radili s njima i sada te pare da zarade ne mogu i verovatno će otići u stečaj", ističe Seničić.

Na navode ministarke Matić da će država pomoći agencija povoljnim kreditima da vrate dugove prema klijentima, Seničić kaže da je mislio da će ministarka da se bavi time da zaštiti pare građana Srbije, ali da vidi da se o tome, kako kaže, nije mnogo pričalo. On navodi da čak iako budu ti krediti, direktor JUTE se pita pod kojim uslovima će oni biti i da li će biti ograničeni."Vi ako imate ovog trenutka 100.000 evra prema putnicima i da vam se sada ponudi kredit i zadužite se još 100.000 evra prema državi i da još ne znate da li ćete moći da radite na proleće, pa ko bi to uradio i zadužio se duplo. Bio je u problemu za 100.000, a sada za 200.000", navodi direktor JUTE.On ističe da ideja neprodužetka uredbe dovodi u situaciju da svi budu u velikom gubitku, te da od početka pandemije turističke agencije nisu dobile pomoć kao na primer gradski hoteli."Od početka pandemije nismo dobili nijedan jedini dinar pomoći za turističke agencije, neračunajući pomoć za zaposlene, s obzirom da sve što je dato za zaposlene se vratilo državi vrlo brzo kroz poreze i doprinose i nismo dobili pomoć kao gradski hoteli. Jedino što nam je ponuđeno su krediti Fonda za razvoj za likvidnost, od 100 posto agencija koliko je konkurisalo, pogotovo malih koji su tražili do milion dinara, nije realizovano za 19 meseci ni 30 posto tih zahteva", navodi Seničić.

Kragujevac: U panici smo, ostavili su malim agencijama da rešavaju "državna pitanja"

"Mi smo sad bukvalno između dve vatre. Ministarka Matić kaže da Grčka neće produžiti Uredbu o zamenskim vaučerima, a iz YUTE poručuju da su hotelijeri voljni da i sledeće sezone prime goste sa vaučerima. Za to vreme, klijenti nas zovu i pitaju – gde su moje pare’’, objašnjava trenutnu situaciju sa zamenskim vaučerima Biljana Stanojević, vlasnica jedne kragujevačke turističke agencije.Stanojević za Nova.rs ističe, da se ona i sve njene kolege koje kao subagenti prodaju aranžmane velikih agencija, sada nalaze u nezavidnoj situaciji i strahuju šta će se dešavati od 15. januara sledeće godine, kada turisti koji ne iskorite zamenski vaučer do 31. decembra 2021., prema Uredbi imaju pravo na povraćaj novca."Konkretno ja imam preko 50 odsto klijenata koji čekaju novac, odnosno jedan deo njih želi da iskoriisti tu uplatu za sledeću godinu, ali sa druge strane, ako bude počeo povraćaj novca, plašim se da će i oni početi da traže svoj deo. Ne znamo ni mi šta će se sve dešavati, ali je jedno sigurno, ukoliko dođe do povraćaja novca, to je spušteno na nas, male agencije’’ kaže Stanojević.Ona objašnjava da bi u tom slučaju, velike agencije, odnosno organizatori putovanja trebalo da vrate novac subagentima, koji na taj iznos dodaju svoju proviziju koju su turisti uplatili prilikom rezervacije, te da onda pojedinačno svakom klijentu vraćaju kompletan iznos uplaćenog aranžmana. To bi bila "idealna" pretpostavljena situacija za rešavanje problema sa neiskorišćenim aranžmanima, međutim, u praksi je to teško izvodljivo, smatra naša sagovornica."Ovde se otvara novi problem i pitanje šta da radimo sa onim organizatorima koji su u međuvremenu proglasili stečaj. Ko će od subagenata uspeti da objasni klijentima da to nije više u našoj nadlećnosti i da mi ne možemo da vladamo osiguravajućim kućama. Situacija je zaista alarmantna i plašim se kako u takvim slučajevima, besnim klijentima da objasnimo, zašto se njihov novac ne vraća i ko je tu kriv. Definitivno, mi ne možemo da vladamo državnim pitanjima, a ovo je sada postalo državno pitanje", ukazuje Stanojević.Ona se ovrnula i na izjavu ministarske trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić, koja je javnost obavestila da neće biti produžena Uredba o zamenskim vaučeriima, te da je to dogovorila sa grčkim ministrom turizma na onlajn sastanku."Ako ćemo iskreno, na onlajn sastancima može svašta da se dogovori. Ovo je ozbiljna stvar koju bi trebalo da prate određene procedure, propisi, potpisi... kako bi sve bilo zakonski definisano 100 odsto. Sa druge strane, nama je realnije ono što YUTA kaže i saznanje da su Grci zainteresovani da prihvate zamenske vaučere i sledeće godine", zaključila je Biljana Stanojević iz Kragujevca.Bonus video - Koga lovi poreska kroz turističke aranžmane?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kogaloviporeskakrozturistikearanmane-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2563484"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram