Foto:TANJUG/ JAROSLAV PAP

Kupci nekretnina i podstanari u Novom Sadu konačno mogu malo da odahnu, jer cene nekretnina i kirija ulaze u stagnaciju sa tendencijom blagog pada.

Prema rečima izvršnog direktora agencije za nekretnine „Solis“ iz Novog Sada on navodi da se cene nekretnina u Novom Sadu kreću u opsegu od 1.800 do 2.800 evra. On navodi da su to cene koje se oglašavaju i koje investitori očekuju da ostvare.

„Što se tiče realizacije može da se postigne i manja cena od ovih, ali to još uvek nije toliko transparentno. Nemamo na tržištu indikator da to postaje javno, još uvek je to nešto što je između kupca i investitora“, kaže Rabatić.

Na pitanje koji su delovi grada najskuplji, a koji najeftiniji, Rabatić ističe da Novi Sad nije previše širok grad i da u poslednje vreme cenu ne diktira samo deo Novog Sada.

Pročitajte još:

„Novi Sad ima lokacije koje jesu dislocirane od centra ali ima velike komplekse zgrada, koje su grad u gradu. Takve mikrolokacije povlače sa sobom i veću tražnju i cenu. Imamo primere da neki dobar kompleks na Novom naselju ima višu cenu nego neke lokacije u centru zato što zadovoljavaju neke druge uslove kvaliteta života“, navodi direktor agencije Solis.

On ipak navodi da ako bi morali da odaberemo neki konkretni deo Novog Sada koji je najeftiniji to bi onda bile Adice, gde se cene kreću u donjem opsegu navedenih cena, a da je najskuplji deo ipak onaj u epicentru grada.

Kada je reč o ekspanziji novogradnje, koja je u Novom Sadu bila primetna, naš sagovornik kaže da je sada situacija malo drugačija.

„Oseti se zastoj u smisu da investitori ne ulaze više olako u fazu izgradnje. Odnosno, ima dosta lokacija koje su već kupljene ali se ne počinje gradnja, pa čak dolazi i do toga da vlasnici parcela odustaju od gradnje i prodaju lokacije drugim investitorima koji su spremniji da grade u ovom trenutku“, ističe Dragan Rabatić

Rabatić kaže da je to posledica blage neizvesnosti i nesigurnosti šta nosi budućnost, za razliku od 2022. godine kada se samo gradilo, bez mnogo kalkulisanja.

„U odnosu na 2022. taj trend novogradnje usporava i mislim da će se i u 2024. godini nastaviti takav trend“, rekao je on.

Što se tiče same potražnje stanova, sagovornik navodi da potražnje ima, ali da sada kupci mnogo više obraćaju pažnju na ekonomski faktor i da postavljaju strožije uslove pri kupovini na koje prodavci pre ili kasnije ipak pristaju.

On dalje navodi da je to posledica toga što je osetna cena korekcija na niže ali su i jedna i druga strana spremne na to, samo što svako iz svojih pozicija ne pristaje na to lako.

„Trenutno je tu neka ‘igra moći’ gde onaj ko ne mora da kupuje pokušava da spusti cenu, a onaj ko prodaje ne spušta ukoliko mu nije hitno da proda, ali mislim da klatno ipak ide na stranu kupaca. Vreme koje dolazi će biti povoljnije za kupce nego za investitore.“ kaže Rabatić.

Kada je reč o kirijama Dragan Rabatić objašnjava da cene kirija jesu skočile u odnosu na period od pre par godina, ali ne toliko koliko cene kvadrata i za to tržište se može reći da je stabilnije nego tržište trgovine nekretninama. On navodi da su i kirije u 2022. godini dostigle svoj maksimum, ali da i one sada beleže pad. Međutim, kada je reč o potražnji ona i dalje postoji i kada je reč o stanodavcima i kada je reč o podstanarima.

Bitan faktor u diktiranju cena kirija u Novom Sadu su, prema njegovim rečima, bili Rusi i Ukrajinci.

„Oni jesu uneli živost u tržište, naročito kada su dolazili u velikom broju i značajno su uticali na cene stanarina. Sada dolaze sporadično i sve manje. Oni jesu i dalje najbolji zakupljivači pa i kupci, ali ne u onoj meri kao 2022. godine. Sada su i oni obazriviji, ne prihvataju svaku cenu koja im se nudi. Naprosto i oni su upoznali prilike na tržištu nekretnina. Sve će to usloviti blagi pad kirija“, navodi direktor Solis nekretnina.

Na kraju, ovaj stručnjak za nekretnine zaključuje da je novosadsko tržište nekretnina prilično jako i stabilno sa jasno ograničenim standardima i da ne možemo da očekujemo neki sunovrat ali da bi u narednom periodu mogli da očekujemo period stabilizacije i neki blagi cenovni pad. On navodi da 2022. godina jeste bila cenovni vrhunac ali da je 2023. godina zabeležila stagnaciju i blagi pad, što misli da će biti trend i ove godine.

„Cene sigurno neće ići na gore ali neće biti ni naglog pada, već će taj pad biti umeren“, zaključuje Dragan Rabatić.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare