4
Građane Srbije, ali i regiona, tokom protekla tri meseca, zanimalo je samo jedno: “Kada će konačno doći kraj tropskim vrućinama?” Psihijatirca prof. dr Nevena Čalovska Hercog, objašnjava za Nova.rs kako visoke temperature, koje neprestano traju nedeljama, pa i mesecima, negativno utiču na psihu i menjaju način života.
Iz dana u dan, od juna do septembra, opsesivno pratimo vremensku prognozu i meteoalarme, čekajući kišu i nadajući se da kazaljka na termometru ne otići iznad 35 stepeni celzijusa.
Zatvoreni u mraku svojih domova, sa spuštenim roletnama, navučenim zavesama, upaljenim klimama, provodimo i poslednje dane leta “iza brave”, kao i onda kada smo, zbog pandemije virusa kovid-19, nedeljama bili nasilno zaključani.
“Ljudi žive iza zatvorenih vrata, što je isto kao u lokdaunu, u koji nas vraća ova vrućina. Samim tim i psihičko stanje ljudi liči na ono u kojem smo bili 2020. godine. Dani su možda i manji problem. Noći zabrinjavaju, jer su tropske i ne daju nam da spavamo. Kad čovek ne može da spava, onda je razdražljiv, nervozan, netolerantan, nema snage ni za šta”, kaže prof. dr Čalovska Hercog.
Ovakvo vreme, napominje ona, tera nas da živimo na specifičan način, ne onako kako bismo želeli, već kako jedino možemo.
“Potrebno je da svakoga dana ulažemo ekstra napor za najobičnije aktivnosti. Da nosimo šešire, idemo u kupovinu rano ujutru ili kasno uveče, da provodimo vreme usred leta u šoping centrima, jer su klimatizovani, umesto da budemo napolju, na suncu. Međutim, ovo sunce niko ne voli”, kaže ona.
I samo se pitamo jedno: Kad će više da prođe?
“To svakodnevno ispitivanje o prognozi, kada će proći vrućine, kad će kiša, a temperature su sve više i sve ih teže podnosimo, takođe izaziva razdražljivost, jer znamo da to ne možemo da menjamo, ni kontrolišemo, pa se nerviramo. Ljudima u ovakvim vremenskim uslovima svašta pada na pamet, pa pričaju o raznim teorijama zavere, jer ni stariji građani nemaju iskustvo sa tropskim vrućinama na našim prostorima. Svašta nam se mota po glavi i ne razmišljamo više trezveno”, priča doktorka.
Pročitajte još:
4
1
0
1
Kad kažu zahlađenje, pa dodaju “temperatura 30 stepeni”, dovoljno je za privremeno olakšanje, iako je ranijih godina, ovakva prognoza bila uobičajena za letnji period.
Tropske vrućine koje ne prestaju nedeljama, remete i nervni sistem.
“Ljudi postaju razdražljivi, nestrpljivi, imaju subdepresivno raspoloženje, osećaju mrzovolju, gubitak motivacije za druženjem, radom, aktivnošću, bilo kakvom. To je ono stanje kad čovek nije bolestan, ali se ne oseća dobro. Svi smo u nekoj prividnoj pasivizaciji”.
Na plus 36 počela je i škola.
“Iz najveće vrućine đaci su krenuli u školu. Ne pamtim da su tropske vrućine ikada bile početkom septembra. Ljudi su ovih dana spremali decu za školu, kupovali rančeve, sveske, garderobu, bili primorani da se kreću po vrućini, a vreme je takvo da nam je dalo iluziju da jesen još nije počela. Postoji sad taj kalendarski i klimatski nesklad koji nas zbunjuje, što takođe izaziva psihičke smetnje”, objašnjava prof. dr Čalovska Hercog.
“Ko je otišao na planinu, taj se spasio. Ne na more, jer i tamo su vrućine. Na planini imate mogućnost da normalno spavate, a san je prirodan i najbolji način da se čovek psihološki odmori. Kad je san ugrožen, menja se naše ponašanje, manje smo efikasni, manje tolerantni, nervozni, agresivni, tesno nam je u sopstvenoj koži“, kaže ona.
Nespavanje utiče i na imunitet, a kad su visoke temperature, ljudi se i ne hrane normalno, jer nemaju apetit.
„Sve je na čekanju. Svi čekamo da prođe. Ovo stanje pogađa bez izuzetka i mlade i stare i zaposlene i nezaposlene. To ipak ne može da služi kao izgovor i da bude opravdanje za neke incidente i nedozvoljeno ponašanje, jer moramo uvek imati kontrolu, bez obzira na sve”, zaključuje prof. dr Čalovska Hercog.
***
BONUS VIDEO: Saveti kardiologa tokom tropskih vrućina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare