Građani koji su kompletno vakcinisani, odnosno oni koji su primili tri doze vakcine protiv koronavirusa, zaštićeni su pola godine od hospitalizacije, mehaničke ventilacije i smrti. Međutim, šest meseci posle dobijanja poslednje doze, zaštita opada, jer vakcine slabije utiču na nove mutacije, objašnjavaju epidemiolozi. Ipak, četvrtu dozu vakcine lekari savetuju samo onima koji imaju hronična oboljenja, pate od gojaznosti, povišenog šećera i drugih bolesti ili imaju preko 65 godina.
„Smatra se da najbolje američke vakcine Fajzer i Moderna, štite od svih dosadašnjih sojeva koronavirusa, zaključno sa Deltom, u preko 95 odsto od hospitalizacije, a skoro 100 odsto od smrti. Međutim, sa novim varijantama kentaur i BA.5, ali i naredne koje će se verovatno pojaviti, ove vakcine daju sve slabiju zaštitu. Sada dve doze vakcine na ove nove varijante kovida, daju zaštitu od oko 35 odsto, a tri doze oko 75 odsto. Vremenom, već posle pet ili šest meseci od primanja poslednje doze zaštita opada“, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Iako prolazimo kroz sedmi talas pandemije koronavirusa, on ističe da vakcine koje smo primili protiv prethodnih sojeva i dalje štite od dospevanja u bolnicu i od mehaničke ventilacije, što je najvažnije.
„Vakcine pružaju bolju zaštitu nego preležana bolest, a najbolja je naravno hibridna zaštita, što znači da je neko preležao virus, ali je i kompletno vakcinisan“, kaže dr Radovanović.
Od pojedinca zavisi da li će primiti četvrtu dozu vakcine protiv korone i kad će to biti.
„Građani koji su mlađi od 65 godina, ali su gojazni, imaju šećer ili neko drugo hronično oboljenje, trebalo bi da prime četvrtu dozu. Svaki čovek procenjuje rizik, u odnosu na svoje zdravstveno stanje. Očekuje se da u septembru Amerikanci izbace na tržište vakcinu koja će štititi od soja BA.1, a ta vakcina će pružati zaštitu i protiv ovih novijih sojeva. Ona je sada u trećoj fazi ispitivanja, a do nas će možda stići tek u novembru. Mnogi naši građani žele da sačekaju ovu vakcinu i prime je kao četvrtu dozu, iako ne znamo koja varijanta kovida će tada biti aktuelna u našoj zemlji. Nažalost, virus neočekivano brzo mutira, pa se sa vakcinama kasni, jer već imamo BA.5, kao i kentaur soj. U svakom slučaju male su šanse da izbegnemo potpuno zaražavanje, a svako novo oboljevanje od virusa, povećava rizik od oštećenja organa“, kaže naš sagovornik.
Podsetimo, broj zaraženih koronavirusom u Srbiji na dnevnom nivou prešao je 2.200, a dnevno umire manje od pet osoba, dok je na respiratorima devet obolelih.
U Nemačkoj i Italiji je i više od 150.000 novih slučajeva dnevno, a u Francuskoj nešto manje od 200.000.
„Nijedna zemlja ništa nije preduzela. Neke od ovih zemalja žive od turizma, pa bih rekao da je to možda jedan od razloga za ovoliki broj zaraženih“, kaže virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler.
Kentaur varijanta stiže iz Indije
Nova podvarijanta koronavirusa izaziva veliku zabrinutost, a u pitanju je jedna od vrsta Omikron varijante korone, koja je poznata pod imenom Kentaur ili kao BA.2.75. Ova varijanta virusa pojavila se u Indiji početkom maja, a potom i u Velikoj Britaniji, a širi se brže od BA.5 varijante Omikrona.
„Brojevi rastu, a tokom avgusta trebalo bi očekivati plato, odnosno zadržavanje brojki na određenom nivou. Moramo da budemo svesni da bi trebalo da se vakcinišu oni koji imaju oslabljen imunitet bez obzira na uzrast“, naglašava epidemiolog dr Branislav Tiodorović.
BONUS VIDEO Dr Verica Ilić: Starijim građanima preporuka je 4. doza vakcine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare