0
Poslednjih nekoliko godina u porastu je broj dece žrtava trgovine, ali i žrtava nasilja, naročito seksualnog. Najdominantniji oblik je seksualna eksploatacija i ona najviše pogađa devojčice, a jedna trećina identifikovanih žrtava su maloletne devojčice, navode iz NVO Atina.
Trgovina decom u Srbiji i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina. Pandemija koronavirusa dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja, prenosi N1.
Organizacije Atina i Centar za prava deteta započele su aktivnosti usredsređene na doprinos podizanju svesti o rizicima trgovine decom. Kampanja je usmerena prevashodno na edukaciju dece, a jedan video je emitovan u nekoliko osnovnih i srednih škola, i nastaviće se sa prikazivanjem dalje od septembra. Tokom avgusta će biti pokrenuta onlajn platforma gde će i roditelji i deca moći da se informišu na ovu temu – šta je trgovina ljudima. Tu će, navode iz NVO Atina, biti i smernice kako da se informišu i kome da se obrate deca koja idu u inostranstvo, ali i osoba koja ide da radi, kome treba da se obrate da bi proverili neki oglas i sl. Imaće za cilj da informiše građane i građanke ali i da prevenira trgovinu ljudima, a tu će biti i kontakti – kome da se obrate ukoliko prepoznaju da je neko žrtva trgovine ljudima.
Andrijana Radojičić Nedeljković iz NVO Atina kaže za N1 da u poslednjih nekoliko godina sve više susreću decu koja su žrtve eksploatacije i trgovine ljudima, a i žrtve nasilja, naročito seksualnog nasilja. Najdominantniji oblik je seksualna eksploatacija i ona najviše pogađa devojčice, a jedna trećina identifikovanih žrtava su maloletne devojčice, navodi ona.
Pandemija je dovela do povećanja novih oblika vrbovanja, kaže gošća N1. Početkom godine smo izneli jednu analizu koja je pokazala da je jedna trećina svih žrtava trgovine ljudima u Srbiji vrbovana onlajn putem, dodaje ona.
Najveći bezbedonosni rizik, ističe gošća N1, su osobe koje nisu poznate žrtvi, koje prvi put stupaju u kontakt sa decom onlajn. Roditelji posebno treba da povedu računa i o podacima koje deca dele putem interneta, naglasila je. Ona je navela primer jedne devojčice, o kojoj su radili analizu, a čiji su podaci koji su postavljeni na internet bili dugoročno tamo, i doveli dete u nove rizike od dalje eksploatacije.
Žrtve ovakve esksploatacije mogu da budu posebno one devojčice koje žive i odrastaju u nasilju, koje same trpe nasilje ili mu svedoče, koje nisu u sistemu obrazovanja, koje žive u siromašnim sredinama i gde postoji slaba ili u potpunosti izostaje mreža podrške, navodi Radojičić Nedeljković.
Na pitanje kako su deca reagovala na video „Između sna i jave“, kaže da su želeli da autentično deca govore deci, jer se vršnjaci najbolje razumeju i da su reakcije bile pozitivne.
Plan je da se od septembra promocija ovog videa nastavi po školama, jako su pozitivne reakcije – deca kažu da su se dosta informisali iz tog videa i da su poželeli i više da se informišu, zaključila je gošća N1.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
