Podeli
SNS, konferencija za novinare, novinari Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Tokom vanrednog stanja donet je niz propisa koji su imali direktan uticaj na rad novinara, uključujući i ograničavanje kretanja, zabranu prisustva događajima važnim za pravovremeno i istinito obaveštavanje građana i druga postupanja vlasti koja su uticala na onemogućavanje novinara da profesionalno rade svoj posao, objavio je danas NUNS.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) objavilo je izveštaj “Sloboda izražavanja i medijski pluralizam u vreme vanrednog stanja – Refleksija na aktivnosti iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23”.

Neke od štetnih odredbi kasnije su stavljene van snage, ali činjenica da su one bile u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i relevantnim zakonima nameće potrebu za pažljivim promišljanjem posledica po rad novinara i kvalitet informisanja uopšte.

U posmatranom periodu uočen je porast incidentnih situacija na štetu novinara u odnosu na vreme koje je prethodilo vanrednom stanju, ali i u odnosu na isti posmatrani period lane.

Povezane vesti:

Kao neke od propisa podseća se na dodelu propusnica za rad novinara tokom policijskog časa, a one su dodeljivane najčešće samo stalno zaposlenim novinarima. Nasuprot tome, novinarima koji nisu u stalnom radnom odnosu kod poslodavca, medijske kuće ili organizacije, ili su na drugi način bez prekida radno angažovani kod svojih poslodavaca u medijima, otežano je normalno obavljanje posla tokom perioda zabrane kretanja, ukazao je NUNS.

Najveći problem imali su slobodni novinari (frilenseri) kojima su bez jasno određene procedure dodeljivane ili uskraćivane propusnice. Nova ograničenja za slobodan i neometan rad medija uvedena su 31. marta 2020. godine, kada je Zaključkom Vlade o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS11 uloga obaveštavanja javnosti o stanju i posledicama zaraze poverena je isključivo Kriznom štabu za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.

Istom odlukom propisano je da sva obaveštenja javnosti mogu davati samo predsednica Vlade ili osobe koje ovlasti Krizni štab. Zaključak je, budući da je bio u suprotnosti sa Ustavom Srbije, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja12, Zakonom o javnom informisanju i medijima13 ali i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ubrzo bio i povučen.

Još jedan propis donet u sličnom duhu jeste i Odluka da se zabrani prisustvo novinarima na konferencijama koje održava Krizni štab, pa je od 10. aprila promenjena dotadašnja praksa da novinari prisustvuju konferencijama koje organizuje Krizni štab.

Prema saopštenju Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade RS, predviđeno je da se novinarska pitanja dostavljaju elektronski i da na njih članovi Kriznog štaba daju (čitaju) unapred pripremljene odgovore na konferencijama za štampu.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Trend nedostavljanja informacija nastavljen je i posle ukidanja vanrednog stanja, kada se veliki broj novinara se požalio na odsustvo postupanja institucija po osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa postavljenim pitanjima o stanju u zdravstvenim centrima širom Srbije.

U periodu pre uvođenja vanrednog stanja, u dvostruko dužem vremenskom periodu, 100 dana, zabeleženo je 12 napada i 11 pritisaka, a za vreme vanrednog stanja, u samo 47 dana, stopa napada povećana je za 70 odsto, a pritisaka za gotovo 150 odsto, ukazao je NUNS.

Od zabeleženih slučajeva napada i pritisaka, u 20 događaja pritisci i pretnje su stizali od predstavnika vlasti, navodi se u izveštaju. U okviru izveštaja su i rezultati onlajn ankete u kojoj je učestvovalo 228 novinara iz cele Srbije.

Oko 58 odsto učesnika reklo je da su im potrebne rukavice, maske i dezinfekciona sredstva, dok je 33,9 odsto izrazilo potrebu da se osigura bezbednost digitalne komunikacije, pravna pomoć i podrška je potreba 28,4 odsto ankteriranih, a 8,7 odsto tražilo je i psihološku podršku.

U isto vreme, kao najveći problem za obavljanje novinarskog posla tokom vanrednog stanja označena je zatvorenost institucija za pružanje relevantnih informacija, a takav odgovor izabralo je gotovo dve trećine ispitanika.

Slede nepostojanje dovoljnog broja dozvola za rad tokom zabrane kretanja 37,6 odsto i zloupotreba ovlašćenja od organa vlasti 23,3 odsto.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar