Tiodorović: Treba svi da shvate da biraju između virusa i vakcine

Epidemiolog i član Kriznog štaba, prof. dr Branislav Tiodorović, rekao je da postoji pretpostavka za mogući optimizam u vezi sa epidemijskom situacijom, ali sa opreznošću koja je neophodna."S jedne strane imamo stvarno smanjenje broja pozitivnih, ali treba pogledati sve podatke, a to znači i broj hospitalizovanih koji se takođe smanjio, otprilike se drži na nekom nivou, ali kad vam kažu sa Infektivne klinike da imaju trpezariju zaposednutu, da su praktično potpuno puni, kad vam to kažu i iz drugih kovid bolnica, da imaju dosta veliki broj pacijenata, onda je pogotovo onaj podatak o broju umrlih koji nam nikako ne pada. Mogli bismo biti zadovoljni tek ako taj podatak padne na neki jednocifreni broj", rekao je Tiodorović.Naveo je da podaci o broju umrlih govore da su kliničke slike veoma teške."Tu je 90 i više posto nevakcinisanih, da je starosna struktura, dosta starih ima. Preko 85 posto su ljudi stariji od 75-80 godina i ne samo to, nego imaju hronična i teška oboljenja koja očigledno nisu dala da se imunitet ni vakcinama ne podigne tako visoko", naveo je Tiodorović.Napomenuo je da visok procenat od 95 odsto nevakcinisanih koji su preminuli treba da dovoljno govori da svi shvate da biraju između virusa i vakcine."Nema dileme. Nema druge. Čak i oni lekovi koji su najavljeni, koji su odlični lekovi, koji će nam mnogo pomoći da se lečenjem obezbedi da nemaju tešku kliničku sliku i da ne dođe do fatalnih završetaka, oni mogu delovati u to vreme kad se koriste, ali kasnije, kada treba da zaštiti čoveka na nekoliko meseci, na šest meseci i više, onda je vakcina nezaobilazna", kazao je Tiodorović.Na smirivanje pandemije uticao i prirodni procesGovoreći o blagom smirivanju epidemije, Tiodorović je rekao da je saglasan da su na to uticali produženi raspust, uvođenje kovid propusnica i oštrija kontrola mera, ali je napomenuo da je u pitanju i prirodni proces."Da smo uspeli da tamo negde još juna meseca ili početkom jula sprovedemo oštru kontrolu svih mera i da smo podigli obuhvat vakcinacije preko barem 70 posto, da bismo sad bili na negde tih idealnih 83 koje pominju naučnici mnogi u svetu, onda bi bilo sasvim drugačije. Onda bismo mogli i na trgovima da čekamo Novu godinu i da odemo u naša poznata zimovališta i deca bi bila mnogo komotnija", naveo je Tiodorović.Ponovio je da se medicinski deo Kriznog štaba zalaže za to da kovid propusnice važe 24 sata, ali je napomenuo da treba biti objektivan."Morate da donesete meru i da ta mera bude idealna gledano sa medicinskog, stručnog stanovišta, da li je primenjiva, da li je moguće sprovesti je, da li je moguće kontrolisati je, da li možemo da ostvarimo njen efekat, a za to ipak ne postoje svi uslovi", naglasio je Tiodorović.Dodao je da podaci iz Evrope pokazuju da je čak i kod onih koji su bili uspešni u vakcinaciji, ali dalje ne sprovode mere, da neće uspeti."Ja sam protiv lokdauna. Mislim da i moje koleginice i kolege takođe tako misle. Nama nije potreban lokdaun, ali nam treba mnogo više ozbiljnosti u sprovođenju mera i mnogo više zahteva da se mere sprovode", naveo je Tiodorović.Istakao je da pedijatri, deset dana od završetka jesenjeg raspusta, ne izveštavaju o povećanju broja zaražene dece i da govore o stabilizaciji, ali i smanjenju broja dece koja dolaze u kovid ambulante."Podaci kojima 'Batut' i Ministarstvo prosvete raspolažu govore da je broj nastavnika koji su odsutni zbog kovida negde na 0,3 do 0,38 posto i da kod učenika imamo 0,1 posto koji su odsutni. Videćemo, danas su počela po starom, po onom idealnom metodu da rade deca i videćemo kakav će to da ima efekat", rekao je epidemiolog.Bliži smo tome da zimski raspust počne 25. decembraGovoreći o potencijalnom ranijem početku zimskog raspusta od 15. decembra, Tiodorović je rekao da postoje dva modela – da raspust počne ili 15. ili 25. decembra."Bliži smo drugom modelu. Mi moramo da poštujemo stav prosvetnih radnika. Oni su herojski izdržali velike probleme ove dve godine. Uspeli su sa onlajn nastavom koja je bila veoma dobro organizovana, ali nije dovoljna, jer učenici i studenti ne mogu zadovoljiti sve potrebe da nauče sve što je neophodno onlajn nastavom", kazao je Tiodorović.Kada je reč o slavama i drugim proslavama, Tiodorović je poručio da je juče slavio slavu u porodičnim uslovima u ograničenom broju prisutnih i da su svi bili vakcinisani."To bi bilo najbolje rešenje, to bi bilo idealno da vi imate sve vakcinisane. Ali neka svako razmisli o tome da li će otići na slavu na koju je pozvan, na koju zna da treba da ode kao rođak, kao prijatelj, kao kolega, ako ima neke probleme, ako ima bilo kakve znake koji bi mogli ukazivati na bolest, bilo koju, ne mora da bude kovid. Ako to poštujemo, onda se može slaviti", naveo je Tiodorović.Rekao je da je on za to da se slava slavi normalno, a da nije po našim običajima da se slavi u restoranima."Apelujem na srpske domaćine da slave u porodičnim uslovima, da to stvarno budu ljudi koji dolaze kod njih sigurni sa te tačke, da li su vakcinisani, da li su testirani, ali sigurni da nisu oboleli", istakao je Tiodorović.U Nišu vakcinisano 53,6 odsto mladih od 18 do 30 godinaČlan Kriznog štaba je istakao da razume da su ljudi, posebno mladi, premoreni dugim trajanjem pandemije, a da u efekte uvođenja propusnica od 20 časova niko nije verovao."Ovo od 20 sati je dalo neki efekat, možda ne toliki koji bi nam trebao, ne možemo postići tih 80 posto obuhvata vakcinacijom, ali ako vi uzmete neke podatke, Stari grad, Savski venac, Vračar, Novi Beograd, mladi ljudi od 18 do 35 su već na 35 posto, a Niš ima jedan divan podatak 53,6 posto vakcinisanih uzrasta od 18 do 30 godina", naveo je Tiodorović.Istakao je da veliki rizik predstavlja okupljanje na trgovima i da je tu nemoguće kontrolisati koliko ljudi ima kovid propusnice."Ja mislim da ćemo mi iz stručnog dela (Kriznog štaba) biti protiv tih velikih okupljanja, iako su neki doneli već takve neke preporuke, postoje najave, ali onda organizator preuzima svu odgovornost", poručio je Tiodorović.Naveo je da je vakcinacija protiv koronavirusa dva puta godišnje zasad realnost koja je zasnovana na podacima iz velikih svetskih studija."Možemo očekivati da ćemo sledeću morati da primimo takođe sledeće godine, pretpostavka je da će to možda biti na proleće, ali to ne znači da ćemo stalno primati tako po dve u toku godine. Ako uspemo velikim obuhvatom vakcinacije da spustimo rizike na najmanju moguću meru, a rizik jednak nula u prirodi ne postoji, onda ćemo možda doći do toga da kao kod sezonskog gripa imamo jednom godišnje", istakao je Tiodorović.BONUS VIDEO: Dr Emina Milošević objašnjava zašto vakcine protiv korone primamo više od jednom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijieminamilosevic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2645635"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram