Termoelektrane "Nikola Tesla" našle su se na devetom mestu na listi najvećih zagađivača sumpor-dioksidom na svetu, dok se Srbija sveukupno našla na 18. mestu, pokazuje poslednji izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i organizacije "Grinpis".
U izveštaj koji su objavili CREA i „Grinpis“ navedeno je da su elektrane na ugalj primarni izvor emisije sumpor-dioksida u Indiji, Kini, Južnoj Africi, Truskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Kazakstanum, Ukrajini, Australiji, Rusiji, Srbiji i Bugarskoj.
Na listi zemalja koje su u toku protekle godine emitovale najviše sumpor-dioksida, Srbija se nalazi na nezavidnom 18. mestu.
Iznad Srbije nije ni jedna zemlja Evropske unije, a među 25 zemalja koje su označene kao najveći emiteri sumpor-dioksida u vazduh, od zemalja članica EU, našla se samo Bugarska.
Što se tiče samih termoelenergetskim postrojena, TE „Nikola Tesla“ je na listi od 50 postrojenja zauzela visoko 9. mesto.
Veći zagađivači nalaze se jedino u Južnoj Africi, Indiji i Turskoj.
Zagađenje posledica nepoštovanja poropisa
Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kaže da ovakvi rezultati nisu iznenađujući.
„‘Nikola Tesla’ emituje nekoliko puta više sumpor-dioksida nego što mu je dozvoljeno. To je staro postrojenje koje nema uređaje za odsumporavanje dimnih gasova koji su u EU obavezni i naravno da jeste jedan od najvećih zagađivača“, kaže Popović za Nova.rs.
Sumpor-dioksid – nevidljivi ubica
Sumpor-dioksid (SO2) je bezbojni zagađivač vazduha nevidljiv ljudskim okom, široko rasprostranjen i štetan po ljudsko zdravlje.
Udisanje sumpor-dioksida povećava zdravstvene rizike, koji se odnose na bolesti srca, astmu, kancer pluća i prevremenu smrt, navedeno je u izveštaju koji su objavili CREA i „Grinpis“.
Činjenicu da se TE „Kostolac“ nalazi na 44. mestu, daleko iza „Nikole Tesle“ objašnjava time što „Kostolac“ ima manje kapacitete, ne i aktivne filtere za odsumporavanje.
Podseća da EU od 2001. godine ima Direktivu o velikim ložištima sa kojom je uvela obavezu smanjenja sumpor-dioksida, azotinih oksida i praškastih materija, da bi 2010. usvojila Direktivu o industrijskim emisijama kojom je uvela još striktnija pravila za ove emisje.
„Dakle, EU je zakonskom direktivom uspela da smanji emisije, pre svega iz termoelektrana. Među zemljama koje lošije stoje od Srbije, nema ni jedne na koju se odnosi Direktiva EU“, kaže direktor RERI.
Ponavlja da se i Srbija obavezala da poštuje pomenute propise EU, ali da kod nas „ne postoji vladavina prava i da EPS ne poštuje zakone“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare