6
Na brojnim bilbordima u Beogradu osvanula MTS-ova reklama za pet privatnih televizija - Kurir, K1, Blumberg Adrija, Juronjuz i Tanjug. Šta nas spaja – pitanje je sa bilborda na kome su zaštitna lica televizija Kurir, Juronjuza, K1, Blumberga i Tanjuga. Odgovor: „Telekom – Jedna TV mreža – svi mi“, piše na bilbordu.
Postoje međutim i drugi zajednički imenitelji na koji deo javnosti upozorava. Kako navode sagovornici Danasa, iako su prethodno pomenuti kanali osnivani pod parolom doprinosa „medijskom pluralizmu“, njihov stvarni cilj bio je plasiranje „umivene“ provladine slike stvarnosti. Pored toga, u slučaju Juronjuza i Blumberga pokretač obe televizije je Telekom, što je kršenje domaćih zakona koji nalažu povlačenje države iz vlasničke strukture medija, piše Danas.
– Zakon o javnom informisanju i medijima izričito navodi da izdavač medija ne može biti niti jedan organ vlasti, kao ni ustanove i preduzeća koje su u državnoj svojini. Ima par izuzetaka, kao što su javni medijski servisi ili mediji kojima su (posredno) osnivači manjinski nacionalni saveti. Telekom Srbija ne bi smeo da bude izdavač medija i čudno je da o ovom otvorenom kršenju zakona skoro svi ćute, čak i profesionalne i međunarodne organizacije koje su inače veoma glasne, dugogodišnji zagovornici izlaska države iz medijskog vlasništva – kaže novinar Nedim Sejdinović.
PROČITAJTEJ JOŠ
Sličan prigovor mogao se čuti i u prethodnom periodu od trenutka kada je Telekom najavio pokretanje Juronjuz Srbija. Iz ove kompanije odgovarali su međutim da oni zakon ne krše, te da se propisi koji se pominju ne odnose na njih.
– Telekom Srbija ne krši zakon. Ograničenja koja poznaju propisi za oblast delovanja elektronskih medija odnose se na subjekte čije se poslovanje finansira sredstvima iz državnog budžeta. Telekom Srbija svoje poslovanje ne finansira sredstvima iz državnog budžeta, kazali su iz Telekoma za portal Raskrinkavanje.
Sličan argument ponovila je i medijska savetnica predsednika Aleksandra Vučića Suzana Vasiljević koja je za BIRN rekla da se Telekom ne finansira iz budžeta države zbog čega nema govora o kršenju zakona. Po svoj prilici Telekom je ostao pri ovom stavu pošto ove godine pokreće i Blumberg. I Juronjuz i Blumberg su medijske kuće ozbiljne međunarodne reputacije.
Novinar Đorđe Vlajić kaže međutim da verzija ovih kanala koju građani Srbije gledaju nije na tragu onoga što je inicijalni brend.
– Pažljivim i ozbiljnim čitanjem sadržaja vidi se na koji način rade u korist vlasti i kako zapravo pružaju jednu umivenu, literarno doteranu, provladinu istinu – kaže Vlajić.
Upitan da li je pokretanje Juronjuza ali i drugih televizija u poslednjih godinu-dve dana (K1 i Tanjug televizije) kao i skori početak emitovanja Blumberga doprinosi medijskom pluralizmu i otvaranju prostora za različita gledišta, sagovornik Danas odgovara „ni blizu toga“.
– Pokretanje svih tih televizija doprinelo je samo produbljivanju podela na provladin deo medijskog prostora i na onaj deo koji je kritičan prema vladi i koji je zapitan nad potezima vlasti. Radi se o zatrpavanju medijskog prostora i oduzimanju mogućnosti građanima da se informišu – navodi Vlajić.
Sličan stav ponavlja i Nedim Sejdinović.
– Mislim da je cilj Telekomovih kanala da ponude umivenu, dezinfikovanu verziju naprednjačke slike sveta, koja će biti usmerena ne samo za unutrašnje prilike u Srbiji, za one građane koje ne mogu (više) da gutaju primitivnu propagandu drugih režimskih medija, nego će imati i svoj uticaj, odnosno odjek u regionu. Vučić, naime, veoma drži do toga da ima i pozitivan imidž i van Srbije, i spreman je da za to izdvoji ogromne novce, naravno naše.
Telekom je jedna od ključnih poluga vladavine naprednjačkog režima, i iz njega se očigledno za različite potrebe izvlače silni novci – kaže Sejdinović.
Iz Telekoma Srbije juče nisu odgovorili na pitanja Danasa o prigovorima vezanim za nezakonito pokretanje televizija i uticaj vlasti na njihovu uređivačku politiku.
Savetnica predsednika Suzana Vasiljević ranije je demantovala takav uticaj rekavši da uređivačku politiku Juronjuz Srbije ne kreira Telekom već Juronjuz.
– Euronews ima uredničku kontrolu, ne TS. Euronews je izabrao glavnog i odgovornog urednika i zaposlio ga u Lionu. Editorial Board upravlja kanalom po Euronews standardima – rekla je Vasiljević za Birn.
* Danas posluje u okviru Junajted medije
Na svakih par meseci nova televizija
Juronjuz je postigao dogovor sa medijskom firmom HD-WIN, u vlasništvu Telekoma, da pokrene Juronjuz Srbija 2019. godine da bi u maju 2021. počelo emitovanje ovog kanala. Istovremeno, početak emitovanja Blumberg Adrije najavljen je za 2022. godinu. Prošle godine iz Telekoma je saopšteno da osnivanju ovog kanala prethodi partnerstvo Blumberg Medije i firme Mtel Svis, medijske kompanije u većinskom vlasništvu „Telekom Srbija“. Iza televizije K1, koja je počela da se emituje 2019, nalazi se Minakord medija, čiji su vlasnici Željko Joksimović i Manja Grčić. Iza televizije Tanjug, koja je zaživela 2021. stoji isto Joksimović, Grčić, kao i Radoica Milosavljević.
Bez nadzora
Zoran Gavrilović, istraživač iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) kaže da je u prethodnom periodu bilo prilike da se uradi ozbiljan monitoring nekih od Telekomovih kanala koji bi pokazao da li su i ako jesu u kojoj meri priklonjeni vlasti. On podseća da je Privremeno nadzorno telo za praćenje medija (PNM) odabralo da tokom izbora ne uradi monitoring koji bi obuhvatio neku od prethodno pomenutih televizija. „Činjenica da REM nije vršio monitoring ni nad jednom od ovih televizija tokom izbora stvara neku vrstu sumnje. Mnogo je logičnije bilo da se među televizijama koje su praćene uključi na primer Juronjuz, umesto što je praćena Al Džazira“, kaže Gavrilović, dodajući da rezultati monitoringa koji su na kraju dobijeni nisu bili u saglasnosti sa nalazima ni Birodija, ni Crte, ni Odihra, što je posledica različite metodologije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
