1
Telekom je ponovo dospeo u žižu javnosti, jer agresivna kampanja protiv SBB-a poprima nove razmere – građani učestalo dobijaju pozive na privatne brojeve telefona i po nekoliko puta dnevno, a operateri znaju njihove adrese iako žive kao podstanari. Međutim, ovo nije prvi slučaj zloupotrebe ličnih podataka građana Srbije. Tako su korisnici MTS-a pred izbore primali pozive od stranačkih aktivista kojima nikada nisu dali kontakt, a žrtve zloupotrebe ličnih podataka bili su i penzioneri, kojima su 2018. godine stizale zahvalnice od SNS-a.
Kragujevčanin Dejan P. podelio je za portal Nova.rs svoje iskustvo sa Telekomom. Oni su ga „pronašli“ na adresi na kojoj živi kao podstanar, oslovili ga imenom i prezimenom i ponudili da raskine ugovor koji ima sa SBB-om i otvori novi, u Telekomu. Takođe, operater je znao i adresu na kojoj žive njegovi roditelji, koji su takođe korisnici SBB-a.
On nije jedini Kragujevčanin koji je bion „žrtva“ agresivne kampanje i zloupotrebe podataka. Stanari jedne zgrade u strogom centru ovog grada nedavno su zatekli Telekomove flajere zakačene za ulazna vrata stanova, a ni pozivi nisu izostali. Posebno ih zabrinjava činjenica da ih operateri oslovljavaju imenom i prezimenom, a zovu ih na privatne mobilne telefone, te sumnjaju da su njihovi podaci zloupotrebljeni.
Još jedan korisnik SBB-a, penzioner Miroslav Milovanović, doživeo je da mu zaposleni u Telekomu dolaze i na kućnu adresu kako bi ga nagovorili da pređe kod njih, koji nude internet i kablovsku televiziju.
Građani pamte i da su od aktivista Srpske napredne stranke dobijali pozive, na privatne mobilne telefone, iako nikada nisu bili članove vladajuće partije, niti su im dali potpis podrške ili broj telefona.
PROČITAJTE JOŠ
1
1
1
Tako je 2020. godine porodica iz Novog Sada dobila niz poziva od aktivista – na svakih 15 minuta, zvali su po jednog člana domaćinstva.
„Odmah sam pitao osobu koja me je pozvala odakle joj moj broj telefona, a ona mi je rekla da ne zna, da me ima na listama“, ispričao nam je tada ovaj Novosađanin.
Tada je objasnio da su svi članovi porodice koji su dobili pozive korisnici telefonije MTS, koji je inače u vlasništvu Telekoma, te nije mogao a da ne posumnja da su aktivisti upravo tako došli do podataka. Međutim, MTS je naveo da Telekom nikada nikome nije dao svoje baze podataka.
Tada se oglasila i Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koja je saopštila da se Povereniku zbog ovog problema, kao i zbog stranačke kampanje „od vrata do vrata“ obratio veliki broj građana. Poverenik je tada naglasio da političke stranke moraju da poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, te da, kako bi obrađivale podatke o nečijem mišljenju, moraju da imaju pristanak građana.
Kako za „Novu“ objašnjava advokat i prvi poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, ovi primeri predstavljaju klasičnu zloupotrebu ličnih podataka.
„Glavno pitanje koje se tu postavlja je ko šalje podatke. Najčešće oni potiču iz baza podataka koje su pod kontrolom organa vlasti“, objašnjava Šabić.
Problem je i to što, ističe naš sagovornik, veliki broj građana ovakve situacije ne doživljava kao povredu prava na zaštitu podataka o ličnosti.
„Međutim, tu su i oni građani koji ovakve pozive, pogotovo one koje dolaze od političkih parija, smatraju uznemiravajućim i doživljavaju ih čak i kao razlog za strah“, kaže Šabić.
Kada je u pitanju agresivni marketing koji sprovode prodavci određene robe, postoje zakonske odredbe koje oganičavaju njihovo delovanje. Tako je prodavac, odnosno operater koji radi za prodavca, u obavezi da prihvati želju građana da ih više ne kontaktira. S druge strane, agresivni marketing političkih partija nije regulisan.
Naš sagovornik ističe da građani čiji su podaci na ovaj način zloupotrebljeni, prvo treba da se žale subjektu koji je načinio prekršaj, koji je dužan da objasni odakle je dobio podatke. Nakon toga, ako je potrebno, građani imaju pravo da se žale Povereniku.
Redakcija „Nove“ uputila je Telekomu pitanja odakle su nabavili lične podatke građana, kao i da li su nekada dali telefona korisnika telefonije MTS političkim strankama, ali do zaključivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Još 2018. godine na adrese penzionera u Srbiji stigla su pisma zahvalnosti u ime predsednika Srbije i SNS, Aleksandra Vučića. Problematično je što pošiljalac nije bio PIO Fond koji ima sve podatke o penzionerima, već upravo vladajuća partija. Ovim povodom reagovao je i Šabić, koji je tada bio poverenik, te je pokrenuo postupak nadzora u Fondu PIO i Generalnom sekretarijatu predsednika Republike. U Fondu PIO tada su tvrdili da oni nisu dali podatke.
BONUS VIDEO Živimo u podeljenom društvu: BIRODI o tome kako su glasali oni koji u kući imaju MTS a kako oni koji imaju SBB kablovske kanale
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare