63
Od sedam časova ujutru do večernjih sati, Svetislav Mitrović iz Valjeva, je u jednom danu više od 100 puta, bezuspešno pozivao brojeve telefona na centrali Vojnomedicinske akademije (VMA), kako bi saznao u kakvom stanju je njegova majka, koja je u ovoj zdravstvenoj ustanovi operisana. Uverio se, nažalost, da je jedina dva broja za informacije o stanju pacijenata, u ovoj bolnici, nemoguće dobiti.
Pročitajte još:
Hiljade obolelih ljudi iz Srbije, ali i iz regiona, leči se na VMA. Većina hospitalizovanih nije iz Beograda, a njihovi bližnji nemaju način da saznaju u kakvom su stanju oboleli posle operacije ili tokom lečenja, jer telefoni na centrali – ne funkcionišu.
“Od petka 12. avgusta, do srede 18., bez problema smo uspevali da dobijemo VMA, tačnje Odeljenje neurohirurgije, i da saznajemo informacije o stanju moje majke, kojoj su operisali hematom na kičmi. Međutim, u sredu, 18. avgusta, nju su prebacili u šok sobu, a o pacijentima koji su ‚u šoku‘ informacije se mogu dobiti samo putem brojeva na centrali. Pozvao sam broj sa fiksnog telefona, ali je izbacivao vezu, odmah po biranju poslednjeg broja. Pokušao sam onda sa mobilnog, ali sam dobijao obaveštenje da biram nepostojeći broj. Pokušavao sam sa oba telefona ponovo i ponovo, i tako ne znam ni sam više koliko puta“, u očaju priča za Nova.rs Mitrović, kako je jedan ceo dan proveo na telefonu, pokušavajući da dobije vezu.
Svetislav i njegova supruga Senka, bili su, međutim, uporni.
„Nismo odustajali. Ona je zvala sa fiksnog, ja sa mobilnog, pa obrnuto. Na sve načine pokušavali smo da dobijemo te brojeve, da saznamo kako mi je majka. Onda smo se iznervirali i što je veza više izbacivala, to smo mi bili uporniji. Pozvali smo ih oko 120 puta u jednom danu“, ljutito kaže Mitrović.
Od jutarnjih do večernjih sati bezuspešno su, naizmenično, okretali dva broja.
„Supruga je onda našla ‚vezu‘, jednu prijateljicu koja tamo radi, pa smo zahvaljujući njoj saznali da je majka bolje, a da je u šoku zbog komplikacije sa plućima. A šta da nismo imali vezu? Šta da rade ljudi koji ne poznaju nikoga na VMA, niti imaju nekoga ko bi ih povezao sa zaposlenima tamo? Kako oni da saznaju stanje svojih bližnjih koji su u bolnici? Ako nisu iz Beograda, moraju da odlaze do ustanove kao bi dobili informacije, što je mnogima neizvodljivo, zbog posla, ali i finansija“, kaže Svetislav.
Kako nisu uspeli da dobiju nijedan broj na centrali, Svetislav je ovoj ustanovi poslao mejl, u kojem je objasnio da im telefoni – ne rade.
„Poslao sam mejl VMA i objasnio im da postoji problem sa telefonima, a da ja ne mogu da dolazim svaki dan iz Valjeva, da proveravam u kakvom stanju mi je majka. Nakon što im je stigao mejl, pozvala me je sestra iz šok sobe. Ona me je tek tada, sa pet dana zakašnjenja, obavestila da mi je majka vraćena na neurohirurgiju. Ona je vraćena na Odeljenje u četvrtak, u sedam sati uveče. Tada su mi dali direktan broj na neurohirurgiji, na koji se sada uredno javljaju, a centralu više, na našu sreću, nemamo potrebe da zovemo“, naglašava Svetislav.
Slučaj porodice Mitrović, nažalost, nije usamljen. Problemi sa pacijentima na VMA i njihovim bližnjima, sa kojima bolnica nema komunikaciju, već su uobičajena pojava.
Podsetimo, u maju prošle godine, za portal Nova.rs govorila je Ivona Stojanović, čija je majka Milica, na VMA preminula posle 18 dana lečenja. Bila je nedelja, Uskrs, pa su medicinari praznovali, zbog čega je Ivona vest o majčinoj smrti dobila tek 56 sati kasnije, kada je nakon tri dana besomučnog i bezuspešnog zvanja telefonom da dobije bilo kakvu informaciju, čula pitanje sa druge strane: A jeste vi sigurni da je ona uopšte primljena kod nas?“.
„Sve podatke sam ostavila prilikom njenog prijema, između ostalog i telefon“, ispričala nam je tada ogorčena Ivona, koja je dospela u ovu tragičnu situaciju, samo četiri dana nakon što je telo pukovnika Petra Simića pronađeno na VMA, u zaključanom toaletu hitne službe.
Naime, slučaj Petra Simića, penzionisanog pukovnika koji je 1. maja 2021., otišao na pregled na VMA, a zatim je njegovo telo pronađeno četiri dana kasnije u toaletu u bolnici, razbesneo je javnost i otvorilo niz pitanja – od toga kako je moguće da niko u bolnici nije primetio mrtvog čoveka, do toga koliko se često čiste toaleti u toj bolnici.
Od tada do danas prošlo je više od godinu dana, a problem sa telefonima, komunikacijom i odnosom prema pacijentima, ali i njihovim porodicama, od strane zaposlenih na VMA, nije se promenio.
Takođe, na naša pitanja o spornim brojevima na centrali, sa VMA nisu odgovorili do zaključenja ovog teksta.
Dojava o bombi na VMA
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
