2
Otok i bolovi u zglobovima, kolenima, laktovima, prstima, kukovima, nisu samo problemi starijih ljudi, već pogađaju i decu, a u Srbiji oko 1500 mališana leči se od hronične upale zglobova, tačnije juvenilnog artritisa. „Međutim, nije svaki bol u zglobu ozbiljna bolest“, za Nova.rs objašnjava specijalistkinja pedijatrije prim. dr Gordana Sušić, i jedna od najboljih i najpoznatijih subspecijalistkinja dečje reumatologije.
Reumatske tegobe, tačnije mišićno-skeletni problemi, treći su po redu uzrok zbog kojeg se deca javljaju pedijatru. Na svu sreću, najveći broj tih stanja nisu ozbiljne bolesti, već su bezazlene, vezane za rast dece, posebno ako se kod dece uzrasta 2-6 godina javi bol u potkolenicama ili kolenima najčešće tokom noći. Ovi benigni noćni bolovi, uglavnom prolaze uz masažu ili analgetik, Ponekad su bolovi vrlo jaki i stanje deluje vrlo dramatično, pa se roditelji uznemire i odmah se javljaju lekaru”, objašnjava doktorka Sušić.
Ova vrsta bola u najvećem broju slučajeva uzrokovana je rastom.
„Postoje različita ortopedska stanja vezana za rast, a među njima je sindrom bolnog kolena, kod dece pubertetskog uzrasta ili uopšte kada se javlja ubrzani rast kostiju, koji ne prati rast mišića, ligamenata. To je vrlo često kod dece koja se bave sportom. Bolove deca osećaju i u kičmi, u donjem delu leđa, ali to je zbog nepravilnog sedenja, pasivnog načina života, pred kompjuterom, televizijom, i sati provedenih nad mobilnim telefonom. Ukoliko je dete imalo prethodnu infekciju, a nakon toga se javi bol u kuku ili kolenu, uglavnom se radi o prolaznoj upali kuka, čiji se uzrok ne zna tačno, ali uz mirovanje i antireumatike tegobe se smire tokom 7-10 dana. Bolest je bezazlena može da se javi i više puta tokom ranog detinjstva, do 10. godine života, ali po pravilu veoma uznemiri roditelje“.
Od najvećeg značaja su zapaljenske reumatske bolesti dece kada se javi otok zgloba, ukočenost, otežan hod. Upala zglobova se može javiti kod raznih bolesti, a neka od njih su vrlo ozbiljna stanja kao što su maligne hematološke bolesti.
Najčešće zapaljensko reumatsko oboljenje dečjeg uzrasta je juvenilni idiopatski artritis. Ozbiljna dijagnoza zahteva detaljnu dijagnostiku i lečenje. Devojčice obolevaju dva puta češće od dečaka.
„Medicina još nije ustanovila tačan uzrok ove bolesti. Simptomi su upala jednog ili više zglobova kod deteta. Iz nepoznatog razloga imunološki sistem postaje preterano aktivan i ‘napada’ sopstvene zglobove, odnosno dolazi do upale unutrašnje ovojnice zgloba, pa se javlja otok i voda u zglobu. Najčešće je zahvaćeno koleno i to je najlakši oblik. Mogu biti zahvaćeni i drugi, kuk, skočni, ali i zglobovi na prstima i stopalima. U praksi se često dešava da upala nekih zglobova prođe nezapaženo, posebno kad je dete malo. Kada roditelji primete da dete hramlje, dovedu ga zbog noge, a mi onda ustanovimo da su upaljeni i drugi zglobovi, otečeni prstići, zgrčen lakat i slično“, navodi dr Sušić.
Kod male dece, čak i u jaslenom uzrastu, može se javiti posebna vrsta artritisa.
Pročitajte još:
„Prirodan tok bolesti je period aktivne bolesti i smirivanja, a cilj lečenja je da ti periodi kada je bolest mirna, što duže traju. Za dijagnozu bolesti važne su laboratorijske analize, za početak se mogu uraditi i na nivou zdravlja. Ultrazvučna dijagnostika je od velike koristi, s obzirom da je neškodljiva, omogućava nam da vidimo kako izgleda zglob, da li u njemu ima tečnosti i slično. Tek nakon kompletne dijagnostike se daje terapija. Osnova su antireumatski lekovi, a glavni lek, koji se daje kad je veći broj zglobova zahvaćen je metotreksat, dok se za samo jedan upaljeni zglob primenjuje injekcija, koja se daje direktno u oboleli zglob. Treća terapijska linija su biološki lekovi, koji se u Srbiji primenjuju već 17 godina na teret Fonda. Terapija je skupa, ali kada lekar proceni da prethodna dva vida lečenja nisu efikasna, prelazi se na ovu metodu. Važno je da roditelji znaju da se u Srbiji primenjuje potpuno isti način lečenja, kao svuda u svetu. Biološki lekovi su značajno promenili prognozu bolesti i poboljšali kvalitet života ove dece.”, naglašava doktorka Sušić.
Na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, reumatološko odeljenje je počelo sa radom od pre godinu i po dana.
„Direktor klinike profesor Dučič, pruža nam svesrdnu pomoć i podršku. Iz zemalja u okruženju često nam dolaze mali pacijenti jer roditelji žele da čuju drugo mišljenje. Ustanova je tako opremljena da pruža kompletnu dijagnostiku. Trenutno se biološkim lekom leči oko 33. dece. Sa mlađim kolegom dr Stefanom Đorđevićem, sestrama Ljiljom i Suzanom, trudimo se da pomognemo našim malim pacijentima, da ih uspešno lečimo, da imaju bezbrižno detinjstvo i ostvare svoje snove za budućnost, kao i njihovi zdravi vršnjaci“, kaže primarijus dr Sušić.
Reumatoidni artritis je hronična zapaljenska bolest čiji se uzrok ne zna, a uglavnom zahvata zglobove. Simptomi su opšta slabost, malaksalost, jutarnja ukočenost, pojava bolnih i otečenih zglobova.
Posledice nelečenja artritisa su hronična oštećenja i teške destrukcije zglobova i trajni invaliditet. Reumatoidni artritis je bolest koja ne mora da zahvati samo zglobove, već se može proširiti na unutrašnje organe kao što su pluća, bubrezi, a može imati i kožne manifestacije
Podsetimo, predsednik Udruženja reumatologa Srbije (UReS) Predrag Ostojić, naglasio je prošle godine, da je u poslednje dve decenije došlo do napretka u lečenju reumatoloških oboljenja, ali je problem što imamo nedovoljan broj reumatologa.
„Koliki je tačan broj licenciranih reumatologa se ne zna, ali sigurno taj broj nije veći od 70 ili 80. Problem je i raspoređenost reumatologa po gradovima, jer najviše njih se nalazi u velikim gradovima u Srbiji“, rekao je Ostojić.
Svetski dan borbe protiv artritisa obeležava se danas, 12. oktobra, a procenjuje se da u Srbiji živi više od 70.000 ljudi obolelih od različitih vrsta artritisa, poput hroničnog, reumatoidnog i sličnih. Na taj broj treba dodati još toliko pacijenata sa sistemskim bolestima vezivnog tkiva.
***
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Da li „pucanje“ prstiju vodi do artritisa?
