0
Virus je ušao među stanovništvo i sve je više asimptomatskih slučajeva zaraze, često se čuje u poslednje vreme dok rapidno skače broj pozitivnih na koronavirus. Ko su asimptomatski slučajevi, da li su i koliko zarazni, kao i gde je razlika između asimptomatskih slučajeva i onih koji imaju blage simptome kojih nisu svesni?
Asimptomatski slučajevi neke bolesti su oni koji nemaju nikakve simptome očekivane za to oboljenje, priča za Nova.rs infektolog prof.dr Dragan Delić.
„Postojanje asimptomatskih slučajeva je generalno dobro, jer onaj ko prođe asimptomatsku formu, njemu ostane imunitet, a sazna da je bio bolestan tek kada se testira i okriju mu zaštitina tzv. IgG tela protiv određenog virusa. Na taj način se povećava i kolektivni imunitet“ objašnjava.
Za određene infektivne bolesti postoje i procene koliko je asimptomatskih bolesti, a kada je u pitanju Covid 19 još uvek postoji dilema oko toga procenta.
Doktor Delić podseća da je na početku epidemije bilo informacija da je na kruzerima, gde se pojavio koronavirus, bilo i preko 80 odsto takvih slučajeva. Međutim, kako se više saznavalo o bolesti, tako su se i te procene menjale. Neka kasnija istraživanja su pokazivala da je asimptomatskih slučajeva oko 40 odsto, dok sada postoji podaci da ih je oko 15 odsto.
„Međutim, važno je znati da od tih ostalih slučajeva, koji se tretiraju kao manifestni, velika većina njih, oko 80 odsto ima blagu ili umerenu formu, oko 15 odsto ima tešku formu bolesti i oko pet odso je onih koji imaju po život ugrožavajuću formu bolesti“ naglašava.
Kod blage forme bolesti tzv. manifestnih slučajeva, pitanje je da li se bolesnik uopšte javi lekaru i da li uopšte primeti simptome bolesti.
„Neko može da ima neki blaži oblik kašlja, da se ne javi lekaru, a ustvari je manifesni slučaj bolesti. Čim neko kašlje nije asimptomatski slučaj“ navodi.
Naravno, asimptomatski slučajevi, iako nemaju medicinskih problema, nose infekciju, mogu da budu zarazni i mogu virus da prenesu na druge osobe.
Dug period lučenja virusa
Virus se luči dva do tri dana pre nego što počnu simptomi, dok je dan pred sam početak simptoma najveća koncentracija virusa. „Zatim narednih sedam do deset dana ta koncentracija virusa u sekretu pada, što znači da jedna osoba vuče taj virus do 12 ili 13 dana, što je dug period i vrlo nepovoljna činjenica sa tačke gledišta širenja virusa“ zaključuje Delić.
„Najzarazniji su oni oboleli koji imaju tu manifestnu formu i to oni koji imaju veću koncentraciju virusa u jednom mililitru respiratornog sekreta. Danas znamo da bi neko bio zarazan, on mora da ima više od milion tih virusnih kopija u jednom mililitru sekreta“ ističe Delić i podvlači da to što neko ima pozitivan nalaz ne znači da je automatski zarazan.
Jasno je da su, prema njegovim reečima, asimtomatski slučajevi od onoga kojih ih je zarazio dobili manju infektivnu dozu virusa i samim tim nose manje virusnih kopija i manje su zarazni.
Naravno i oni treba da budu u izolaciji ukoliko se potvrdi da su pozitivni, a činjenica da ima onih koji tek naknadno saznaju da su bili pozitivni na virus, još jednom pokazuje da je važo poštovati epidemiološke mere, kao što su nošenje maske i držanje distance, jer nikada ne možemo znati da li je neko u našoj okolini asimptomatski slučaj.
Velika stopa reprodukcije virusa – šest osoba
Ono što kod koronavirusa zabrinjava, kako navodi doktor Delić, to je tzv. stopa reprodukcije, koja kod ovog virusa iznosi jedan prema šest.
„To znači da jedna zaražena osoba može da prenese virus i na šest osoba. Na početku je bilo priče da je reč o dve, eventualno tri, a sada podaci kažu da je u pitanju i do šest osoba. Kod mersa je, recimo, taj broj bio jedan i zato se taj virus lako ugasio. Ta stopa je recimo, kod gripa dve, a kod morbila čak 15” objašnjava infektolog Delić.
.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
