2
Pre 12 godina, Nataši Ritert (53) iz Novog Sada dogodila se najneverovatnija priča na svetu. Naime, ona je s prvim suprugom željno želela bebu, ali se trudnoća ni posle dve decenije nije dešavala. Lekari su im saopštili ono najgore - da nikada neće moći da zatrudni. Nakon što su se rastali, odlučila je da usvoji dete. Baš tada je upoznala svog sadašnjeg supruga, a ubrzo se desilo ono što je čekala godinama - zatrudnela je, a da to nije ni znala. Otišla je na pregled jer je mislila da joj "nešto fali" pošto je osećala različite tegobe, a kada joj je doktorka rekla da u stomaku ima veliku bebu, zamalo se nije onesvestila.
Kada smo pozvali hrabru Natašu, rekla je da je njena priča „stara“ jer njena ćerka ima već 12 godina. Ali je ipak pristala da na ovaj način motiviše sve one žene koje se bore da postanu majke.
„Svaki put kad pričam moju priču, u meni se probude emocije i suze mi krenu. Volela bih da sve žene dožive ovo što sam i ja jer zaista je najteže psihički se nositi i podnositi svako razočaranje kada se iz srca nadate“, kaže nam Nataša već na početku razgovora.
Njena priča o borbi za potomstvo počela je pre sada već tri decenije, kada su ona i njen prvi suprug odlučili da je vreme za bebu.
„Moj bivši suprug i ja smo bili dvadeset godina zajedno. To je bila ljubav na prvi pogled, mladalačka, puna planova o zajedničkom životu. Kada smo shvatili da je ‘to-to’ i da naš odnos može i treba da učvrsti beba, odlučili smo da je vreme za proširenje porodice. Sanjala sam kako će naše dete izgledati, priželjkivala sam da dobijem devojčicu i oduvek sam znala da ću joj dati ime Dajana, po princezi Dajani jer mi je bila omiljeni lik. Međutim, godine su prolazile, ali se trudnoća nije dešavala“, priča nam Nataša.
Priznaje da je mnogo patila jer je svaki test za trudnoću bio negativan. Doživljavala je emotivne i psihičke udarce jer je njena želja za detetom bila prevelika.
„Nadate se, nadate i nadate i ništa. Radovala sam se sreći mojih drugarica kada su mi javljale da sam u drugom stanju, ali u isto vreme sam i doživljavala svaku njihovu trudnoću kao šamar. Teška psihička borba bila je u meni. Posle nekoliko godina neupselih pokušaja da zatrudnim, suprug i ja smo odlučili da odemo kod doktora i da se proverimo. Rekao nam je da ne možemo da imamo decu. Kraj“.
Pošto je dijagnoza o potomstvu bila jasna, Nataša je počela da razmišlja o usvajanju deteta. Ali njen suprug nije.
„Nažalost, rastali smo se jer smo se vremenom udaljili jedno od drugog. Dugo sam bila sama, nekako sam osećala da je došao kraj mojih snova i uopšte nekog mog lepog života. I onda sam u jednom trenutku odlučila da to presečem i okrenula sam se putovanjima. Ali ideja o usvajanju deteta nije jenjavala. Zato sam čitala o tome, raspitivala se šta, kako, gde, koliko se čeka, da li mogu sama da usvojim“, objašnjava dalje ona.
A onda je život odlučio da joj da šansu – upoznala je svog sadašnjeg supruga s kojim je ubrzo dobila ćerku Dajanu.
„U momentu kada imam 42 godine, razmišljala sam o tome kako je dobro što sam ga upoznala, da ne ostanem sama. Ali, čudo se dogodi i Bog mi da neki znak da se nešto dešava – ciklus počinje da mi kasni, gorušica me muči. Ali opet, s obzirom da sam u mladosti imala problem sa želucem, sve sam to pripisivala starim boljkama i početku menopauze. Ipak, odem kod doktora da se iskontrolišem i imam šta i da saznam“.
Otišla je na pregled kod ginekologa, a on joj je posavetovao da uradi ultrazvuk.
PROČITAJTE JOŠ:
„Doktorka me gleda, diktira sestri, kaže da imam miom na materici na prednjem zidu, potom i jednu cisticu na desnom jajniku. Meni već jasno odakle moje muke. I kako doktorka ne prestaje da priča, u jednom trenutku kaže: ‘Sve je ovo u redu, ali vi ovde imate i jednu lepu veliku bebu. Pomislih – ženo, kakve gluposti pričaš?’ Ona uključuje eho, okreće mi monitor, imam šta da vidim i šta da čujem. Srce moje bebe udara najjače što može da svojoj mami pokaže da je zaista tu“, priča Nataša drhtavim glasom.
Bilo je, kaže, prepuno straha – em je ušla u petu deceniju, em postoji miom, cista… Kako će izneti trudnoću, bila joj je najveća briga tada.
„Doktorka me je pitala da li ću bebu zadržati, mislim se u sebi: ‘Naravno, na druge stvari ne želim ni da mislim!’ Iz ordinacije sam izašla srećna, radosna, u neverici da je zaista to tako lako, a meni godinama bilo tako teško. Želela sam da vrisnem iz sve snage od sreće, da ceo grad zna. Jedva sam dočekala da kažem suprugu, prijateljicama. Mada, opet nisam bila sigurna kako će moj muž reagovati jer se i on oporavljao od razvoda i ima već dvoje dece. Ali sam isto tako znala da sa njim ili bez njega roditi to dete“.
Ipak, sve je bilo u najboljem redu. Moj suprug je bio oduševljen, a trudnoća se, hvala Bogu, odvijala onako kako i treba.
PROČITAJTE JOŠ:
„Nisam imala nikakve tegobe , čak nisam bila nešto ni prohtevna trudnica. Samo sam uživala u svojoj trudnoći, pričala svojoj bebi i čekala dan kada ćemo se upoznati. Na ekspertskom ultrazvuku je bilo sve dobro, naročito nalaz na Daunov sindrom. U 8. mesecu sam dobila višak plodove vode uzrokovan gestacijskim dijabetesom. To me nije ni najmanje uplašilo, jedino što sam morala do porođaja da budem u bolnici. Nakon tog perioda, doktori su odlučili da se ranije porodim carskim rezom. I to je, hvala Bogu, prošlo sve kako treba. Na svet sam donela lepu zdravu devojčicu, i tu mi se želja ispunila, dobila sam moju Ledi Di, kako je od milošte zovem“, kaže ova hrabra majka.
Za kraj razgovora, Nataša poručuje svim ženama koje su u sličnoj situaciji da ne odustanu jer nada poslednja umire.
„Kod mene nada poslednja umire. Ono što me stiska, ja još bolje i jače potražim rešenje, nikada ne odustajem. Stav je samo kako se ko nosi sa padovima i porazima. Kod mene je najčudnije što se sve prirodno dogodilo, iako su mi lekari govorili drugačije. To je vlo retkost. Znači, odustajanje nije opcija i to je najvažnije. Istinski verujte u ono što jako želite“, ističe Nataša.
BONUS VIDEO: Kruševljanka oduševila Srbiju: Sa bebom svuda, pa i u čišćenje obala reke Rasine
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
