U Srbiji gotovo svaki peti par ima problem sa začećem. Jedni o tome ne žele da govore, drugi vrlo brzo odustanu nakon što se suoče s jednom ili dve neuspešne vantelesne oplodnje, ali ima i onih koji čvrsto veruju da će nekad postati roditelji.
Takvi su bili Aleksandar i Jelena Anđić iz Beograda. Oni su posle osamnaest godina borbe za potomstvo i četiri postupka vantelesne oplodnje, dobili ćerku Anastasiju.
Pročitajte još:
Njihovo VTO iskustvo nije bilo lako, ali nisu hteli da odustanu. Čvrsto su verovali da će biti kako žele. Povodom Evropske nedelje (ne) plodnosti koja se obeležava od 7-13.novembra, Jelena i Aleksandar podelili su svoje iskustvo za Nova.rs i ohrabrujuće poruke za sve parove koji nastoje da dođu do potomstva, a kojih nije mali broj u Srbiji. Prema nekim statistikama oko 400.000 parova ima problem steriliteta i ne može da se ostvari u ulozi roditelja.
„U tih 18 godina stala su 4 postupka vantelesne oplodnje, više bezuspešnih inseminacija i ciljanih trudnoća. Kada toliko dugo ideš ka nečemu što jako želiš, s jedne strane imaš utisak da vreme prolazi jako sporo. S druge, toliko ti je dragoceno, jer kako odmiče, šanse su manje. U isto vreme bi i da ga usporiš i ubrzaš. Svako VTO iskustvo koje tako dugo traje, dovede do tog zbunjujućeg osećaja. Godine čekanja, nadanja i strepnje učine svoje pa bude tu raznih situacija, ali što se mene tiče, odustajanje nikad nije bilo opcija“, priča nam Jelena.
Želja, volja i upornost ipak su prevagnuli da Anđići istraju do kraja.
„Na putu do potomstva, suprug i ja smo iskusili mnoge borbe i prošli smo kroz mnoge teške trenutke. Kada smo se upustili u ovu važnu borbu, imala sam svega 20 godina. Sve u redu, ali.. U početku naši nalazi bili su relativno dobri i nadali smo se da ćemo do trudnoće doći “prirodnim” putem. Međutim, godine su prolazile, to se nije dešavalo. Odrasla sam u porodici sa tri sestre i bratom, tako da nije bilo sumnje na neki genetski problem. Brojne analize i ispitivanja, vremenom su iscrpele oboje“.
Za sve te godine, kako priča, nastojali su da o svemu što prolaze kroz njihovu borbu ne govore mnogo. Jelena kaže da ponekad ne znaš da li je teže kada si u društvu ili kada ostaneš sam sa sobom. Ali podršku i razumevanje zaista su imali sa svih strana.
„Ljubav kao najjači oslonac. Jedno drugom bili smo najveća podrška. Što više je bilo padova i poraza, bili smo sve jači. Gde ima ljubavi, sve opstaje. Vera i nada da ćemo jednog dana da se ostvarimo kao roditelji i ugledamo biće o kom maštamo, guralo nas je napred da nikad ne odustanemo“.
Ona dodaje da su tu uvek bili i porodica, kolege, prijatelji, a sigurnost im je ulivao i tim lekara koji su odabrali zajedno sa dr Zoricom Crnogorac, koja ih je vodila kroz čitav proces.
„Kroz VTO iskustvo koje traje toliko dugo, izbor klinike za svaki novi pokušaj dovede do novog izazova – kako da pronađeš nekoga kome ćeš da veruješ, jer se izbor sužava, poverenja je sve manje, a vreme sve dragocenije. Poslednji postupak kao i prethodna tri urađena su o trosku RFZO, urađena je sa jednom jajnom celijom. Ispostavilo se da je bas ta bila ona prava.
„Zaplakali smo kada smo videli pozitivnu betu. Prvom testu nismo poverovali, pa smo uradili još jedan. Pa još jedan! Neverica, radost, olakšanje, sve se to pomeša. Osećaj je neopisiv, naravno, suze radosnice su neizostavne u tom trenutku“, priseća se Jelena prvih srećnih vesti posle toliko godina.
Nakon toga usledila je jedna lepa, uredna trudnoća, puna sreće i osećaja sigurnosti.
„Međutim, usledila je pandemija koronavirusa i u osmom mesecu sam se zarazila. Strah i neizvesnost od gubitka ploda. Srećom, sve je prošlo sa lakšom kliničkom slikom i 2021. godine, na svet je došla Anastasija i danas naša najveća sreća i radost. Parovima pred kojima je sada to iskustvo poručujem da jedno drugom budu podrška. To je oslonac tokom čitavog procesa i ono što ti sigurno ostaje- vas dvoje. Veza koja dobije novi kvalitet ojačan svim tim teškim iskustvima. -I strpljenje i upornost su u toj trci sa vremenom jako važni. Ali na kraju vredi svaki trud, svaka suza koja je bila teška. Ponovo bih sve prošla, i izdržala. I baš zato što je vreme tako dragoceno, krenite što pre i srećno“ kažu Anđići.
Više preventive, manje posledica
Doktorka Zorica Crnogorac, naš poznati stručnjak za sterilitet kaže za Nova.rs da su poslednje tri decenije nađeni odgovori na brojna pitanja, kada je reč o uzrocima neplodnosti, pa su danas dostupni i genetski testovi ljudskog genoma, reproduktivnih ćelija, endometrijuma, embriona i prenatalna genetska dijagnostika fetusa u desetoj gestacionoj nedelji trudnoće. Dodaje, međutim, da se i dalje više od 50 odsto parova sa problemom steriliteta javlja tekposle 35. godine što je na neki način dosta kasno, jer ograničava vremenski period u kome najviše može da se pruži ovim procedurama i pored toga što se biološki sat kod žena pomerio ka zrelijim godinama.
„Posebno brine što postoji sve veći broj mladih žena sa smanjenom ovarijalnom rezervom ili „siromašnim“ jajnicima, te su žene već sa 30 godina kandidatkinje za donaciju. Nedovoljno se radi na prevenciji muškog steriliteta, koji je poslednjih godina u porastu.Važno je mlade edukovati o reproduktivnom zdravlju i – kroz stalne edukacije u školama, a mlade žene i muškarce uputiti kako da provere plodnost i da se upoznaju sa time kako da im se pravovremeno pomogne u planiranju reprodukcije“, naglašava dr Crnogorac.
BONUS VIDEO: Roditelji se bune zbog skupih ekskurzija
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare