0
Privatnost je prevaziđena, danas ionako svi sve znaju o nama. Ona se kao vrednost visoko ceni, ali često nije potpuno jasno šta podrazumeva, posebno u doba interneta. Opet, mnogi je lako “trampe”za popust prilikom kupovine a veliki broj građana smatra da pravo na privatnost, na primer, ne treba da važi za osumnjičene za krivična dela, pokazuju rezultati nakete koje je uradila organizacija “Partneri Srbija”.
U anketi o tome kako građani doživljavaju privatnost i lične podatke, učestvovali su građani Beograda i Vojvodine i reč je, mahom, o ljudima od 18 do 50 godina.
Iako će na pitanje da li imate pravo na privatnost u javnosti, ogroman broj građana odgovoriti pozitivno, zapravo je mali procenat njih svestan šta privatnost u današnjem vremenu znači. Tek manje od 10 odsto je ovaj pojam povezalo sa zaštitom ličnih podataka, dok većinu i dalje reč privatnost asocira na reči „intima“, „porodica“, „samoća“, „moja soba“, „mir“.
Skoro polovina anketiranih se sa konstatacijom da je “privatnost prevaziđena jer danas ionako svi sve znaju o nama” potpuno ili delimično slaže. Iz odgovora na pitanje koji su vid narušavanja privatnosti doživeli, vidi se da i dalje privatnost doživljavaju kroz sferu ličnih odnosa u krugu porodice i prijatelja, bivših i sadašnjih partnera ili radnog mesta.
Povezane vesti:
Ipak, zanimljivi su stvarni primeri narušavanja prava na privatnost koje su anketirani izdvojili kao najčešće koje doživljavaju: “kamere u hodniku na poslu”, “glasno saopštavanje dijagnoze, sredstava na računu, bračnog statusa, porekla, godina”, “tražili su mi u banci zdravstvenu knjižicu da bi mi dali kredit”, “moj šef je zaposlenima rekao moju dijagnozu”, “mobilni operater je moj broj dao političkoj partiji”, “reklame na društvenim mrežama koje počnu da iskaču posle razgovora”, “bespotrebno traženje lokacije od strane nekih aplikacije”.
U praksi se svi vrlo često suočavamo sa situacijama da nam u prodavnicama traže lične podatke, uglavnom JMBG broj, da bi nam zamenili kupljenu robu ili odobrili dodatni popust.
“Iako je to očigledno kršenje zaštite ličnih podataka, ova praksa je široko rasprostranjena pa se čini da polako postaje opšte prihvatljiva sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti i da se na to ne obaziremo. Tome u prilog govori i da bi trećina anketiranih u našoj anketi bila spremna da ustupi neki lični podatak ako bii zauzvrat dobili popust”, kaže Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije “Partneri Srbija”, objašnjavajući da su građani, uglavnom, odavanje podataka “merili” visinom popusta ili vrstom podataka koje treba da daju.
Pravo na privatnost, međutim, nije na ceni ako se tiče osumnjičenih za činjenje krivičnih dela jer je više od 80 odsto ispitanih odgovorilo da ono ne sme da bude smetnja za sprovođenje krivičnih istraga ili “hvatanje” kriminalaca.
S druge strane, u organizaciji Partneri Srbija kažu da građani koji su informisani o pravu na zaštitu ličnih podataka to svoje pravo zaista i štite i to obraćajući se se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, najvažnijoj instituciji zaduženoj za zaštitu ovih prava.
Na sajtu Baza povreda privatnosti, se nalazi baza stvarnih primera kršenja prava na zaštitu privatnosti koje je Poverenik obrađivao, tj povodom kojih je doneo meru nadzora.
Najčešći razlozi zbog kojih se građani žale Povereniku tiču se povrede prava na privatnost na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, u organima bezbednosti, žale se zbog postavljanja video nadzora, i sl.
Ova baza rezultat je rada šest organizacija civilnog društva – Partneri Srbija, SHARE Fondacija, A 11 Inicijativa, Atina, Da se zna i Beogradska otvorena škola – koje su sprovele monitoring povreda prava na privatnost građana, posebno marginalizovanih grupa, i ovu bazu učinile dostupnom javnosti. Baza će se redovno ažurirati i dopunjavati novim primerima.
Povezane vesti:
Neki od primera povrede prava na privatnost zbog kojih su se građani žalili Povereniku a koji se nalaze u pomenutoj bazi su i: slanje podataka o pacijentu neovlašćenom licu, javno isticanje obaveštenja o dugovanju, obrađivanje podataka o kretanju van granica države policijskom službeniku, video nadzor u prostorijama jednog Zavoda, praćenje GPS-a zaposlenog, aneks ugovora na oglasnoj tabli kladionice, zahtev za pristup fotografijama i telefonskom imeniku od strane jedne apliakcije za mobilno bankarstvo, javno objavljen spisak dece i istaknuto da jedno dete nije vakcinisano, traženje otiska prsta za dobijanje članske karte u teretani, itd.
Partneri Srbija najavljaju da će, u narednim nedeljama, nizom aktivnosti i komunikacijom u medijima nastojati da, kroz primere iz svakodnevnog života, javnost dodatno zainteresuje za pitanja zaštite ličnih podataka i prava na privatnost.
Partneri Srbija ohrabruju građane da se obrate Povereniku, „Partnerima Srbija“ ili nekoj od organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom uvek kada sumnjaju da im je ugroženo pravo na zaštitu ličnih podataka jer je to jedini način da društvo i zaista razume i prihvati značaj ovog prava.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
