Svaka druga mlada osoba misli da ima simptome depresije, želi da napusti Srbiju

Kao uzroci nasilja prepoznati su loši porodični odnosi, blaga kaznena politika i odsustvo važnih društvenih vrednosti. Kada je reč o zdravlju, najgore su ocenjeni stres na poslu i tokom obrazovanja, neredovna fizička aktivnost, ali i stanje životne sredine.Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić rekla je za Radio Beograd 1 da je njihov godišnji izveštaj o bezbednosti mladih, prvi put od 2017. godine - od kada se radi, uključio i anketu o njihovom zdravlju.Kao i uvek urađen je prema reprezentativnom istraživanju više od 1.000 ispitanika, svih uzrasnih grupa od 15 do 30 godina, što je Zakonom o mladima definisana starosna granica. Uključio je mlade iz svih regiona Srbije, kao i ravnopravnu zastupljena oba pola."Kao uzroke nasilja, mi i ove godine možemo da vidimo neke ponavljajuće trendove i obrasce. Loši porodični odnosi, loša kaznena politika, pad i odsustvo društvenih vrednosti u zemlji, sveprisutnost i relativizacija nasilja u medijima - sve to doprinosi nebezbednosti koju mladi ljudi osećaju. Kada je reč o tome koju vrstu nasilja su najčešće pretrpeli, iako se najveći broj izjasnio da je to verbalno, digitalno kao relativno nov vid nasilja, naročito među mlađim uzrasnim grupama, izrazito je dominantan i važan za rešavanje", kaže Miljana Pejić.

"Seksualno nasilje teško dokazivo, a nosi stigmu"

Odgovarajući na pitanje šta je presudno za porast nasilja među mladima, Miljana Pejić kaže da nema podataka da li je zaista ono u porastu, ali da mediji imaju veliku ulogu u stvaranju takvog doživljja.Slika koja se stvara, naročito u tabloidnim medijima, koji prevashono izveštavaju o crnoj hronici kada su mladi u pitanju, podjednako kao o počiniocima ili kao žrtvama nasilja, nije najrealnija i prejudicira ih kao nekoga ko stvara nebezbedno okruženje, što, kada bi se uporedilo sa podacima, nije nužno tako."Novina u istraživanju KOMS-a vezana je za seksualno nasilje, to ranije nismo ispitivali. No, imajući u vidu društveni i politički kontekst posle pokretanja inicijative #nisam prijavila, koja je ohrabrila neke mlade žene da istupe, procenili smo da je dobro da se i tome govori, jer je porasla svest o važnosti istrajavanja u postupku", kaže generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije.Ističe da svi znaju koliko je seksualno nasilje s jedne strane teško dokazivo, a s druge, koliko nosi stigme i različitih pritisaka za mladu osobu koja odluči da to prijavi."Određeni pomaci postoje, ali ipak društvo ne ohrabruje previše. Najbolja prevencija bi bila adekvatna kaznena politika, a kazna za nasilnika je u ovom trenutku možda najteže dostižna procedura s bzirom na trajanje procesa. Mlade žene zato nisu ohrabrene da uđu u to, tako da, nažalost, počinioci najčešeće prođu nekažnjeno", kaže Pejićeva.

Trećina mladih diskriminisana zbog neke lične karakteristike

Miljana Pejić ističe da je posebno pitanje diskriminacije, gde je zabeležen porast u odnosu na prošlo istraživanje KOMS-a - čak 66 odsto ispitanika je izjavilo da su doživeli neki vid diskriminacije, a najveći broj među njima da je to bila diskriminacija na osnovu godina."Potvrdu za to, takođe, možemo pronaći u medijima koji često stereotipno i predrasudno izveštavaju o mladima potencirajući njihovu nezrelost - da nemaju kritičko razmišljanje i promatranje na osnovu objektivnih nalaza na osnovu čega bi sami odlučivali o svojoj sudbini do toga da su potkupljivi", kaže Pejićeva.Ističe i da se trećina mladih osetila diskriminisano zbog neke lične karakteristike - rase, nacionalnosti, pola, identiteta, seksualne orijentacije, što sve doprinosi osećaju nebezbednosti i najčešće njihovoj želji da napuste svoju sredinu."Interne migracije, koliko njih želi da napusti lokalnu sredinu nismo pratili, ali ono što pratimo svake godine je koliko njih želi da napusti Srbiju, a to je u ovom trenutku svaka druga mlada osoba, što je izuzetno zabrinjavajuće", naglašava Pejićeva.

"Loše navike mladi stiču praktično kao deca"

Miljana Pejić ističe da takođe zabrinjava i odgovor na još jedno pitanje u istraživanju, a to je da li nasilje može biti opravdano - čak 25 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano iz bilo kog razloga, ali je taj procenat manji u odnosu na prethodne dve godine."Ima još podataka koji ne ohrabruju, a odnose se na zdravlje mladih - polovina mladih prvo alkoholno piće konzumirala je već tokom osnovne škole, a četrdesetak posto kasnije tokom srednje. Više od polovine ispitanika je izjavilo da je probalo cigarete, a svaka peta mlada osoba je to uradila, ponovo, tokom osnovne škole", navodi Pejićeva.Kaže da su, u ovom trenutku, trećina mladih od 15 do 30 godina aktivni pušači, zbog čega se može zaključiti da određene loše životne stilove i navike mladi stiču mnogo pre tzv. donje granice mladosti - praktično kao deca."Ipak, oni trenutno svoje fizičko zdravlje procenjuju kao mnogo bolje od mentalnog zdravlja, čemu je dodatnu štetu nanela pandemija koronavirusa, jer im se život poprilično prmenio, posebno onima između 15 i 19 godina, kao i mladim ženama. Više od dve trećine mladih oseća simptome anksioznosti, a čak polovina ispitanika misli da ima simptome umerene ili teške depresije. Naravno da se na osnovu samoprocene ne može konstatovati da je to i klinička slika, ali je neophodno na ovakve izkaze obratiti dodatnu pažnju", kaže Pejićeva.

"Mladi čine nasilje, a nisu svesni da je to neadekvatno"

Miljana Pejić kaže da je istraživanje o bezbednosti i zdravlju Krovne organizacije mladih Srbije namenjeno, pre svega institucijama i donosiocima odluka, svima koji mogu da utiču, primera radi, da usluge psihologa i psihoterapija budu dostupni mladima, da mogu da ih koriste i besplatno ako nemaju sredstava."Takođe, namenjeno je i svim omladinskim radnicima, školama, lokalnim zajednicama za koje je izuzetno važno da se više uključe, jer je svaka drugačija. Važno je da se ove teme decentralizuju i da se u njihovo razmatranje i unapređivanje više uključe sami mladi, preko kancelarija, saveta ili udruženja, da dobiju informaciju kada se radi neki, recimo, propis te daju svoj doprinos i izraze svoje potrebe", objašnjava Pejićeva.Kada je reč o nasilju, ističe da se dodati i da je izuzetno važno raditi na edukaciji, jer je utisak da mladi često čine nasilje, posebno verbalno, a da nisu svesni da je to neadekvatno ponašanje i da može da povredi druge."Na edukaciji bi trebalo da se radi i u osnovnim i u srednjim školama, jer iako zakon mlade definiše kao populaciju iznad 15 godina, za neke bezbednosne politike je važno da se uključe i oni mlađi kako bi bile adekvatno primljene" zaključuje Miljana Pejić za Radio Beograd 1.BONUS VIDEO: Depresija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortidepresijainternetds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2732802"] ***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram