1
U Srbiji bi sutra trebalo da počne masovna revakcinacija, odnosno primanje druge doze vakcine protiv koronavirusa. Nova.rs donosi pregled informacije koje bi trebalo da znate uoči primanja druge doze.
Za primanje druge doze nije potrebna nova prijava jer su svi podaci registrovani prilikom prijavljivanja za vakcinaciju putem portala eUprave ili telefonom. Evidentirano je, kako su više puta ponovili iz Kancelarije za IT i eUpravu, kada je neko primio prvu dozu i odgovorne službe će ga obavestiti 48 sati pre vakcinacije putem SMS poruke ili mejla gde i kada treba da dođe da primi drugu dozu.
„Revakcinacije je isti dan tri nedelje nakon primanja prve doze vakcine, ali svaki građanin dobiće poruku za revakcinaciju, tako da niko ne treba da brine“, naveo je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.
Planirano je da revakcinacija bude na istom mestu gde je bilo i primanje prve doze.
Međutim, pošto će se revakcinacija odvijati uporedo sa vakcinacijom, a najavljeno je i otvaranje novih punktova, postoji mogućnost da neki građani dobiju poziv za vakcinaciju na novoj lokaciji. U svakom slučaju o tome će biti obavešteni u istoj poruci. Nadleži ističu da je najvažnije da građani prate obaveštenja koja će im stići od eUprave, da bi se izbegle gužve na punktovima za vakcinaciju.
Rok za primanje druge doze vakcine zavisi od proizvođača vakcine.
Fajzerova vakcina se daje u razmaku od tri nedelje. Za drugu dozu Sinofarmove vakcine predviđeno je proizvođač je predvideo da se daje u razmaku od dve do četiri nedelje od primanja prve doze, ali se u Srbiji daje u razmaku od tri nedelje. Druga doza ruske vakcine daje se između 21. i 28. dana od primanja prve doze.
Isto što je važilo i za primanje prve doze, važi i za revakcinaciju.
Kod građana je moguće da se jave blaže reakcije, kao i posle primanja prve vakcine, kao što su lokalni bol i crvenilo na mestu uboda, povišena temperatura, opšta slabost ili bolovi u zglobovima.
Profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu dr Radan Stojanović objašnjava da je poznato je da su reakcije posle druge doze vakcine izraženije, kako one na mestu uboda, tako i sistemske.
„Kad je reč o mestu aplikacije, neželjena dejstva su bol u ruci, blagi otok, crvenilo…, a kada pričamo o sistemskim reakcijama, pre svega mislimo na glavobolju, osećaj umora, pospanosti… Te reakcije su mnogo izraženije kada primamo drugu dozu“, rekao je dr Stojanović u jutarnjem programu „Probudi se“.
On je rekao da je u kliničkim studijama pokazano da se određena zaštitna dejstva vakcine ispoljavaju 14 dana nakon primanja.
Ukoliko se prehlađeni, ne biste trebalo da se vacinišete,
Ukoliko osoba između vakcinacije i revakcinacije dobije koronavirus, primanje druge doze se odlaže, ali za koliko zavisi od pojedinačih slučajeva, objasnila je za Nova.rs dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine.
„Ne treba primati vakcinu dok imamo povišenu temperaturu, kao i simptome infekcije – bol u grlu, kašalj, glavobolju, malaksalost, bolove u mišićima, dijareju. Kada ovi simptomi prođu i kada se završi period obavezne izolacije, možemo razmišljati o drugoj dozi“ ističe dr Ljubisavljević.
Kada će druga doza tačno biti data, zavisi od slučaja do slučaja.
“Ukoliko je pacijent tokom lečenja primao plazmu ili monoklonska antitela, savetuje se da se vakcina odloži za tri meseca. Ukoliko to nije slučaj, savet je da se druga doza primi odmah po izlasku iz izolacije” navodi.
Dilema da li bi posle prve ili druge doze trebalo izvršiti analize koje pokazuju da li imamo antitela, odnosno da li se „vakcina primila“.
Imunolog Emina Milošević navodi da količina antitela ne treba da budu način određivanja kada se treba vakcinisati i navodi više razloga za to.
Kao prvi razlog navodi činjenicu da se „ne zna koji je nivo antitela protektivan odnosno zaštitni“.
„Testovima se najčešće i ne određuju baš ona antitela koja su protektivna. Na primer, test detektuje antitela na N protein virusa, a vakcina treba da uzrokuje nastanak antitela na S protein. Proizvođači testova nekad i ne deklarišu koja antitela bi test trebalo da meri“ ističe.
Ona dodaje da čak „i u slučaju da antitela nisu detektovana, zaštita može postojati zahvaljujući ćelijskom imunitetu (T-limfocitima) i memorijskim B-ćelijama“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
